03
Slagalica
I tako teče 2009. Lepo se postavio taj 31.decembar u sred nedelje da se, bar za one bez kojih se može i koji ne rade u službama od kojih zavisi funkcionisanje javnih sektora države i normalnog života gradjana, spojilo 4 dana praznika. Kad dodam s glave i repa zaostatke odmora koji nisam prošle godine uživala, eto dosta opuštenog vremena za druženje, šetnje, čitanje, poslepodnevna dremanja i maratonska večernja kartanja, dokolicu bez pritiska, jednom rečju. Dok se toplinom prostrane prijateljske kuće u Bečeju šire emocije napolitanske muzike i glas koji se nikad neće predati zaboravu, uživamu dobroj kafi i topim njome kiki bombone s nekim ukusom koji ne pamtim iz prošlog veka, ali mi ta lešnik karamela sasvim ide uz ovaj trenutak.
Lagano izlazimo iz temperamentno-slavljeničkog raspoloženja u oči i u toku dočeka Nove Godine, pomalo čudnog javnog nastupa koji smo imali direktnim prenosom naše zabave preko interneta, nešto kao privatna TV i big brother, šta se nije “moja šolja čaja”, ali podržali smo eksperimentalno projekat koji ima budućnost i možete videti razne druge interesantne video klipove na www.iyms.collectivex.com
Najvažnije (po zdravlje)je da jenjava i naša euforija uživanja u izvanrednoj hrani, što ne znači da smo je se odrekli. Večeraćemo sigurno, prijatelji nas čekaju, kao i nova partija remija. Mikrosvet vojvodjanske ravnice ovih dana odoleva krizi. Vazduh u bečejskom Goranskom parku, makar i zapuštenom, tako je čist!
