Archive for the ‘Moj grad’ Category

Nova epizoda za sve

Egzaltirani glasovi s balkona, raznih bina, izobličeni i pojačani preko razglasa, masa koja ima svoju posebnu fizionomiju, nepredvidljivost, drasticne momente preokreta, pritisak koji raste, izazaiva nevericu na šta je sve spremna….I tako godinama od davne 1991. kad sam prvi put videla vodeni top i kad su i tenkovi prošli Knez Mihailovom….

Beskrajna traka-red protesta-red izbora-red obećanja.

Drago mije sto nedavni protesni skup na Trgu Republike bio direktno prenošen s dodatnim pogledom na okolne ulice gde se odigravao neki drugi film, nešto kao u multiplex bioskopima-dve sale s različitim filmovima i brojem gledalaca. U nekoj trećoj smo bili mi, TV gledaoci. Nažalost, to nije bio moj izbor, već nemogućnost da izbegnem dogadjaj i njegovo kontinulano praćenje iz straha da ćemo nešto propustiti kad je najpotrebnije da budemo u toku, da neko neupućen ne nastrada.

Sve sto sam videla bilo je tužno. Najjači utisak su zavedeni klinci-navijači koje već godinama obrazuju da budu podrška raznim marifetlucima polititičkih grupa, a oni gube moć rasudjivanja već posle dva piva i gorčinu ispraznog života bez perspektive iskaljuju na šta stignu. Čija su to deca? Mnogi su mi izgledali žgoljavo i maloletno, no izbezumljenost je od njih učinila agresivne grizli medvede.

Ne sumnjam da je domaćin protestnog skupa s bine govorio iskreno pozivajući na red i dostojanstvo, molio decu da se urazume. Nisam nikad videla tako uznemirene (poznate) likove u redu iza njega, ljude koji su gledali ili pokušavali da vide šta se približava iz dima. Finale je bilo drugačije od projektovanog, protestna šetnja je ostala za neki drugi put – završnicu su imali huligani, a pobedila je policija.

Dok su se prebrojavali povredjeni, verbalno prepucavali političari (u raznim novim ulogama u vlasti ) o krivici za štetu na beogradskim ulicama, vreme je proletelo i zorom je optuženik odleteo u Hag.

Zatim se pojavio u vrućoj haškoj stolici da označi još jedan početak “već vidjenog”, ili nas čeka iznenadjenje. Kaže da ima “nevidljivog savetnika”.

Nameće mi se naravoučenije: “Ko s djavolom tikve sadi o istu mu se i lupaju”….

ps. Volela bih da dodju dani kad će se samo BELEF i drugi kulturni i sportski dogadjaji dešavati na ulicama.

Čeznem za odmorom, morem, gledanjem u daljinu, mislima bez briga….

Imam sreće, već sutra ću probati da li je more još slano :).

Gradska sličica

Klikkk, tupo i prazno zazveči kotlić….Sanjivo shvatam da nema vode. Pomislim da nisam videla obaveštenje, a neko je ovih dana bušio i lupao u zgradi, valjda menja bojler, česmu, ventil, taj fatalni ventil što ga nema posebno svaki stan da kad je potrebno ne isključi vodu ostalima, uglavnom bez najave i na neodredjeno vreme.

“ Stize” mi glas iz dnevne sobe da je pukla cev nekoliko zgrada dalje od naše, stići će voda do 14h, a čuje se i zvuk lomnjave asfalta. Razbijam još jednu predrasudu-uvek sam mislila da cevi pucaju samo zimi.

Vadimo zaostale resurse, kanister s zalihom vode još iz onih vremena kad nas ništa nije smelo iznenaditi, vode ima i balonima za cveće, no i njemu je voda potrebna ovog jutra, možda i više nego meni. Blagoslovene vlažne maramice. Blagoslovena flaširana voda i sinoć skuvani čaj.

Odlazim na posao, nigde ne vidim cisternu, dva kafica u našoj zgradi, a i ostali u nizu prema već razrovanoj poziciji pukle cevi, su spremna za goste, neki tu već piju prvu jutarnju kafu. Možda će im kasnije deliti slamke za flaširano piće, za pivopijem ne brinem-oni mogu i iz flaše. Na ćošku uporne crne kese s djubretom, okolo umrljan lepljiv pločnik koji niko ne pere, a kafići su po ceo dan puni. I ovog jutra jedva prolazim dalje kroz lavirint njihovih bašta i dostavnih vozila. Ponekad pomislim na dva požara koja smo doživeli u našoj zgradi, a i tad su vatrogasci teško prišli, ove sezone nema šanse, sem ako kao predhodnica ne prodju tenkovi.

Jutro je svežije nego juče, prija mi vetrić, kao i prijateljsko lice koeginice iz prošlosti s kojom u par minuta razgovora zaboravljam na umivanje s žongliranjem, a na poslu ima vode, kafa iz čiste šolje miriše … zdravo.

Paralelna stvarnost ili ima li života na Marsu?

Eurosong je bio definitivno zračak drugačijeg života čudom prošao iz paralelne stvarnosti, a koji se ugasio s fantastičnim vatrometom, prvim koji me je obradovao i zadivio od detinjstva (kad je sjaj vatrometa važniji od povoda) i označio ozdravljenje od nelagodnosti kojom su me svi dugo posle 1999. asocirali na odbljescke i grmljavinu bombardovanja.

I sad kad su od Eurosonga ostale neke dobre uspomene od neplaniranih susreta s ljudima koji su spremni da u nama vide samo ono najbolje i da to kažu pravo u kameru, a to nisu samo Grci u čije prijateljstvo smo se mnogo puta uverili, već i Estonci, Finci, Portugalci, koji nam nisu tako pri ruci i prvi put su bili u Beogradu. Verujte mi, Evropejci nemaju nista protiv nas. Rusi su provereni-min njet.

Neprijatelja ima više kod kuće. Ovih dana bežim od vesti, a čekam da čujem konačnu presudu.

U medjuvremenu kad zatvorim vrata kancelarije, vrtim se u krugu starih prijatelja, živim svakog dana za neki dobar trenutak, uživah sinoć u muzici i jedinstvenom susretu uživo s operskom divom Kiri Te Kanava, glasom kome sam se divila s snimaka, sjajnim profesionalcem čija zvezda dostojanstveno odlazi u istoriju. Danas šaljem tople rodjendanske čestitke, planiram netipičnu reprizu proslave davne mature, a nadam se i da ću bar na par dana uskoro otputovati izvan logorskog obruča… eto kao da ne živim u Srbiji ili možda ovakva Srbija opstaje baš zato što se većina pravi kao da živi samo u svom detinjstvu, mladosti, ulici, selu, zaseoku, ili na nekoj planeti na kojoj možda ima života. Tako mogu sve dok ne čujem ili pročitam vesti. Tada se preznojim više nego od ovog vrelog dana, nedoživljenog 28.maja u poslednjih 100 godina.

Citiram samo naslove, da li su istorijski?

“Predstavnici Srpske radikalne stranke, koalicija DSS-NS i SPS-PUPS-JS potpisali u u Beogradu koalicioni sporazum o formiranju gradske vlasti.
#
Milutin Mrkonjić izjavio da je preduslov SPS-a za formiranje vlade prestanak progona porodice Milošević, kao i da se oslobodi bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović.
#
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković izjavio je da se u pregovorima o formiranju vlade koriste razne “DB-ovske metode pritisaka” na njega.
#
Predsednik i premijer Hrvatske, Stjepan Mesić i Ivo Sanader, osudili su izjavu ministra spoljnih poslova Srbije da je Hrvatska sprovela etničko čišćenje Srba u Oluji”.
#
Cene nekretnina u većim gradovima u Srbiji mesecima rastu, a u nekim delovima Beograda dostigli su 4.000 evra po kvadratnom metru. Beogradu nedostaje 200.000 stanova.
#
Narednih dana sportski novinar Mladen Stojović, koji je za B92 govorio o fudbalskoj mafiji, trebalo bi da bude operisan zbog povreda koje je zadobio u petak u Baru.
#
Delegacija Skupštine Kosova predstaviće u Evropskom parlamentu novi kosovski Ustav, koji bi trebalo da stupi na snagu 15. juna.”

(izvor B92)

Ah, da, da li je važno da li će naći tragove života na Marsu? RTS vesti kažu da će sutra osvežiti, a B92 da će biti još toplije. To je Srbija.

U znaku pobednika

Neke pobede su nedvosmislene, mada uvek i tu ima onih nezadovoljnih, ubedjenih da su oštećeni, da nisu imali sreće, da im je falio jedan bod, jedan gol, jedan sekund drugačiji od onog koji je nekom drugom podario pobedu.
Posle prvog polufinala 53. takmičenja “Pesma Evrovizije” i direktnog TV prenosa, ukazala mi se neočekivano dobra slika prostora Arene, koji nisam mogla da prepoznam (iako sam ga nedavno u plaćenim političkim terminima na TV vidjala okićenog partijskim zastavama i svog ustalasalog od gromkih govora, aplauza, užasnih nota…). Tehnika, znanje i kreativan um, ili može i nekim drugim redosledom, pokazali su nešto retko vidjeno u Srbiji, a svi hvale i odličnu organizaciju. O marketingu bih mogla da diskutujem. Samo da izdrže, previše ovdašnjeg iskustva stvorilo je od mene latentnog paranoika. Samo da dobijemo pobednika-nedvosmisleno!
Sasvim me zabavlja u moru jada što nas zapljuskuje svaki dan ovaj izlet u izglancani kič i novo-operetsku performans muziku. Što da ne, ima veoma dobrih pevača i glasova, ma svega što ovaj vek nudi.

Izdvajam u skraćenoj verziji dva teksta koja sam pročitala, filovana izjavama učesnika Eurosonga, suzdržaću se od šireg komentara- kulturni obrazci su nepromenljivi….
“Eurosong je užasna manifestacija. Sve je kičasto, pjesme su grozne i svi imaju plastične sise. Najjači mi je Francuz. Stalno spava jer je non-stop drogiran”, prokomentarisao je predstavnik BIH , Elvir Laković Laka, koji je bio odlično pimljen i pozdravljen od strane publike u Areni.
Na press konferenciji koja se održala nakon prve polufinalne večeri, Laki se “piškilo”. “Odlično se osjećam, jako sam uzbudjen, ali stvarno mi se piša, krv će mi eksplodirati”, rekao je predstavnik BiH Laka.
Laka ne želi da pobedi. “Joj, ja ne bih volio pobjediti, nekako bih više volio biti drugi. Novinari me ubiše ovih dana, ne bih ja to izdržao”, rekao je u svom stilu (na prvi pogled) simpatični Bosanac.
(izvor: 24sata | Večernji list | Blic)
BIH je ušla u finale (valjda zato se.. u svoj tanjir), predstavnici Holandije i Belgije nisu uspeli da se plasiraju, pa nisu krili razočaranje!

Upitatana za servis MONDO šta misli ko će trijumfovati u finalu: “Iskreno, ne znam, o tome nisam ni razmišljala! Bila sam sigurna u prolazak u finale”, začudjeno je odgovorila Holandjanka Hind. “Potpuni je šok za mene plasman Azerbejdžana. Nisam očekivala da će oni proći”. “Kad već neko mora da pobedi, neka to bude Izraelac Boaz Mauda. Svidja mi se njegova pesma, i privatno pratim njegov rad”, dodala je.

Iako je više nego “smorena” provodom u finalu, za noćni život u Beogradu ima samo pohvale. “Zaista mi se dopada grad! Kada smo sleteli, činio mi se mračnim, čak beživotnim. Već prve večeri shvatili smo da oživljava tek kada padne mrak. Oduševljenja sam noćnim životom, i prijatnim ljudima” rekla je Hind.

I ja navijam za Izraelca, zvučao je moćno, on ili Finci, a može i Grkinja, Grci su nekakao naši, Evropljani, a i ne bune se da su i Balkanci, ma narod sveta, sve preko Njujorka. Evrosong je pravo čedo globalizacije.

Svaki dan donosi neko finale. Jučerašnje fudbalsko je uglavnom komentarisano uz opasku “Život je često nepravedan, pogotovo prema herojima. Tragedija kapitena Čelsija Džona Terija u finalu Lige evropskih šampiona protiv Mančester junajteda u Moskvi, svakako jedna od najvećih u istoriji fudbala. …” Moj uisak je laički-ženski: mnogo energije, emocija i kiše, naravno i urbanog kiča.

Mančester junajted je ponovo, po treći put prvak Evrope. Ima takvih i na Pesmi Evrovizije. Moglo bi se i ponoviti, ili neka bude bar dva puta. Kave su naše šanse, baš bih se iznenadila, ne zbog nepravde koja nas stalno prati, već konkurencije.

Posle skoro dve nedelje od pobedničkog vatrometa u Srbiji nema pobedničke vlade, ni koalicione, ni manjinske, ni narodnog spasa. Performans prosjačenja “Bato, imaš jedan mandat, treba mi samo 126”, traje, traje.
Takmičenje u bacanju blatom, izjavama, osudama postaje sve surovije. Kad je finale?
Eurosong odlazi u subotu. Kafedzije s ekskluzivnih lokacija beogradskih su nezadovoljne, ne pada im na pamet da su stranci pametniji od domaćih konzumenata, traže da ih nečim privučete kad skupo plaćaju piće, putuju ljudi i znaju pošto je pivo diljem Evrope…

Svet se otkačio put Kovina

Neki Beogradjani koji možda nisu znali da je balon bio postavljen na Slaviji u okviru manifestacije Dani Beograda i predstavljao viziju umetnika Slaviše Savića o uporedljivosti mape Beograda i globusa, a u okviru već podosta rabljene krilatice “Beograd je svet”, saznali su to čekajući da se popravi kontaktna el. mreža za tramvaje i trolejbuse u ciku saobraćajnog špica. Ideja s mapom je ok, ali kao što rekoh, od previše insistiranja stvar postane nekako izveštačena.

Na sreću (?) ili nesreću, vremenskim prilikama se ne može upravljati, kao i svuda u svetu, pa se tako nošen olujnim vetrom globus otrgao i poleteo…neki su mislili da će čak preći granicu, no zaustavio se u nadomak Kovina , tek toliko, dobro je da niko nije nastradao. Mi smo ga ugledali još dok nije postao čudna lopta u crnim oblacima, što je kod zakasnelih posmatrača izazvalo komentare o natprirodnoj pojavi….Da li svet i u Beogradu ustvari čeka svemirce ili kometu? Ta ideja me je obradovala – ima nešto i van politike i zabavila više od svega danas.

Ljubičasta akcija za budućnost-primer šta se može kad se želi

Ovaj vikend prolazi kao nešto što bih mogla nazvati multi AKCIJA, a nije ono što je i kod nas postalo skoro usvojeno kao sinonim za RASPRODAJU ili politiku.

Ne kažem da nisam bila zagolicana da pogledam šta nudi GRAZIA shpping night u petak, čak i da potrošim neke pare kao posledicu neizdrža koji me je počeo da hvata i svrbi kako proleće odmiče i vreme nagoveštava da će se tople stvari povući u drugi red mog skučenog ormana. Neverovatna gužva koja je preplavila Knez M. i oklone ulice i užasan umor kraja radne nedelje su me odvratili i podsetili da uopšte više ne znam šta imam upotrebljivo od prošle godine… Ne znam da li je to boljka svih žena, ali mi se dešavalao da kući donesem nešto što mnogo liči na komad koji već imam, kadkad i u duplikatu, kao letnje i zimske varijante, jedva u nekoj nijansi različite. Nažalost, moj orman nije godinama uspeo da doživi preporod njegove kubarture, i dalje imam užasne sezonske radne akcije čišćenja i prebacivanja stvari tamo-amo u jedan od kreveta s onim prostorom za odlaganje ….

Subotu ću pamtiti po sjajnoj akciji potpuno različitoj od rasprodaja. Srećna sam što sam imala priliku da u njoj učestvujem kao član MEC i najzad uradim nešto korisno, lepo i posebno, što neće ostati samo meni za pamćenje već i drugim ljudima u našem gradu na radost. Posadila sam svoje prvo drvo-jorgovan, više simbolično pošto su moje ruke i znaje slabi, ali, zahvaljujući ljudima iz gradskog zelenila koji to rade vešto, možda će moj jorgovan ipak za par godina procveti s još 999 ostalih posadjenih u velikoj AKCIJI “Srbija zemlja jorgovana”, projekat ekološkog centra “Vratimo lepotu rekama” (www.lepereke.com).

Romantična istorijska priča iz davnog 13. veka o dolasku mlade plemkinje da se uda za jednog Nemanjića, Elizabete Anžujske, kasnije prekrštene u Jelenu kad je postala žena kralja Uroša Nemanjića. Rodila je dva sina, dva srpska kralja Milutina i Dragutina, ali i ostala nezaboravna po plemenitosti, dobroti i obrazovanju, jedina žena opisana u žitiju Nemanjića.

Kralj Uroš je svoju mladu pristiglu u nepoznatu zemlju posle dugog puta dočekao sasvim izuzetnim prizorom, ne jednim cvetom, ne buketom, već ljubičastom mirisnom dolinom jorgovana… Jelena je za Srbiju učinila mnogo, očigledno našavši smisao svog života, umrla je u devedesetoj i sahranjena u svojoj zadužbini manastiru Gradac.

Nažalost život uništava mnoge vrednosti, ali istorija ponekad ume da bude ne samo hroničar već i inspirator novih plemenitih dela. I tako, kako sama kaže Vesna da Vinča: “Postoje ljudi koji nas “dotaknu” i mi se promenimo”, a njen emotivni susret s Jelenom Anžujskom i dolinom jorgovana bez jorgovana nedavne 2005. rodio je zavet da obnovi dolinu jorgovana i da i Beogradu pomogne da dobije na svojim obalamai nešto slično što će trajati, lepotom i mirisom i za potomke. Ovo ritualno sadjenje jorgovana počelo je simbolično rukama onih koji po rodjenju nasledjuju plemenitost, da bi preneli dalje to pravo i mogućnost drugima da kroz svoje organizacije, institucije i ličnu inicijativu šire humanost i čuvaju planetu, ovaj put darujući život drvetu jorgovana, u budućnosti nekim drugim dobrim delom za ljude, naš grad, okruženje u globalu. Mogućnosti su svuda oko nas, samo kako se setiti, a eto ponekad je dovoljno slediti dobre primere i pozitivnu energiju.

Danas sam još uvek zadovoljna, dobre misli traju…. I orman mi je sredjen, nisam kupila ništa nepotrebno.

Nedelja i kuća mi mirišu na djurdjevak, još jedno divno cveće, cveće trenutka-kratko traje kao i proleće.

 

Besplatan zagrljaj Beograda

Dobro je što nije uvek po jednoj od mnogih narodnih izreka „Po jutru se dan poznaje“, inače bi ova subota bila samo ružan i stresovit nastavak petka i cele predhodne nedelje. Kad je danasnje jutro nekako razrešilo probleme i stiglo do podneva, kao da sam tek tada uplovila u potpuno novi dan. Svi su na mom putu dalje bili ona lepša strana stvarnosti, spremni da svoje reči, vreme, energiju koriste toplo i pozitivno, zanemarujući svoje probleme bez kojih sigurno nema nijednog stanovnika na planeti, ne pokazujuci tajna ili otvorena nezadovoljstva, sve terete koji nas često čine drugačijim od onog u dubini skrivenog plemenitog ja, što većina ljudi mora da ima negde bar u tragovima, ispod mrgudnih lica, stisnutih usana bez osmeha, nervoznih ispada ili apatije, tuge, nezainteresovanosti.

Želim da ovaj blago vetrovit topao prolećnom kišom poprskan dan bude znak da nije sve po scenariju iznudjenog ponašanja što vrišti iz poslovnog okruženja i plaćenih termina reklama i političkog marketinga, već da postoji unutrašnja snaga i lepota koju ljudi mogu da dele s drugima, a potrebno je uočiti samo neki mali inicijalni znak dobre namere. Radost donosi kad osetite radost što vas čuje onog koga ste pozvali telefonom, kad uvek lekovit čas pilatesa bude prava antistres seansa i oaza zahvaljujući posebnoj posvećenosti i ljubavi osobe koja ga vodi, kad vam u gužvi Knez Mihailove ulice umesto predizbornih parola ponude besplatan zagrljaj simpaticne tinejdžerke. Prijatno iznenadjenje, nije prevara, probala sam i bilo je divno, onako pod radoznalim pogledima prolaznika i retkom kišom.

I sad kad smo već duboko zagazili u popodne sunce blješti na mom prozoru, prelama se na obližnjim staklenim fasadama, igra obrisima tako da sivilo zgrada i prozora bez cveća postaje mala galerija neobičnih slika.

Često se ljutim na neki prljav i lošim emocijama zagadjen Beograd koji tada nije moj grad, a volim ga, naročito u proleće, ume tako da iznenadi povetarcem sreće i da bude lep.

Nije kraj

Beograd u 19h

Zvižduk u 5 do 12

Malo me je prošla jeza na pogled na Kolarčevu ulicu punu ljudi i otegnuto neravnomeran zvižduk….. Aj’mo sve ispočetka ili će ovo biti dovoljno da se razbistri memorija? Meni nije potrebno (bar za ovu priču), a u odjeku zvižduka me je tužno iz nekog unutrašnjeg depoa isprepadala pesma “Putuj Evropo”. Pokušavam da verujem da je ovaj zvižduk onaj dobar znak koji čekam danima. Osveženo pamaćenje pita: da li će pobednik znati da je ceni i šta će biti posle pobede?

Subota popodne

ŠTA JE SLEDEĆE ?