Archive for the ‘General’ Category

CARPE DIEM uz Krunidbenu piletinu

Ova subota je mogla biti drugačija da su se životne okolnosti složile drugačije, nažalost na neke se ne može uticati, o pitanjima prelaska one reke izmedju života i smrti ne možemo odlučivati. Starost je blagoslov, ali i teret, konačna tačka nije uvek samo trenutak sna iz koga se neko jednostavno ne probudi, obično predhodi mnogo muka, a svakako ostavlja tugu ili bar setu, ne možete ostati ravnodušni, niko nije dovoljno star da je red da umre, naročito ako ga poznajete i volite.

Vreme nikog ne štedi, CARPE DIEM.

Ova subota je ličila na neku normalnu, opuštenu, mirnu subotu u svetu koji bi se mogao lepo podnositi, čak pomalo i uživati ako su vam svi dragi živi i zdravi. Vreme je ceo dan bilo sasvim prijatno, dogadjaji u gradu više-manje okrenuti onoj društveno-humanoj-kulturnoj sferi. Čudno? Da – izborna je ćutnja blagoslov, a TV program je odjednom tako obično isprazan, jadan, a osvežavajući bez plaćenih termina i s savim umereno dugačkim vestima s osnovnim informacijama, s ponekim starim sentimentalnim filmom s dobrim glumcima, koji nas ponovo i ponovo ostavlja zapitane kako su u njima dijalozi uvek tako dobri, a u našim tako loši… i narvno, s morem onih staromodnih dosadnih reportaža i pričalica emisija….Rang listu ne bih da pravim, svaka televizija bi bar u jednom žanru odnela pobedu, RTS me najviše nervira-dajemo pare nizašta-nema poboljšanja, mada iz nezvaničnih izvora čujem da će naš javni servis početi saradnju s BBS na obuci i unapredjenju svog programa.

I tako, najčešće, jedino što ustvari zavisi samo od moje volje je da li ću ili neću gledati TV program, ali brzi prsti po daljinskom umesto da ga isključe, veoma često se zaustave na HISTORY kanalu, kome sve pohvale za kvalitetnu proizvodnju i neiscrpnu riznicu tema, nema dosadnog momenta u tom programu. Skepticima odmah odgovaram da svaku moguću manipulaciju s istorijskim činenicama prihvatam kao realan rizik, ali sam iz tog programa saznala toliko stvari koje nemaju veze s istorijom o nama i drugima koju sam učila u školi, a koja se pokazala veoma problematična u svakom pogledu. Naprotiv, saznanje iz istorije sveta, daleke, i ove kroz medije ispraćene od kako sam završila osnovno i srednje obrazovanje, tog ogromnog uskomešanog sleda dogadjaja, čudesno je interesantno i ispričano kao najuzbudljiviji triler, drži pažnju, ne zove na promenu kanala.

U potrazi za nečim danas sam na HISTORY kanalu pogledala krunisanje kraljice Elizabete, davne 1953., sumnjam da je televizija kod nas uopšte tada postojala ili je tek bila eksperimentalna, a u Britaniji je profesionalno funkcionisala da je mogla da organizuje direktan prenos ovog izuzetnog dogadjaja i onaj tzv. „odloženi“ za Ameriku, istine radi tako što je posebno spremljen materijal specijalnim letom poslat preko okeana. I televizora bilo malo u to vreme, grupe ljudi načičkane kao grozdovi su gledale prenos ceremonije, mada sumnjam da ih je bilo 3 miliona kao što se procenjuje da je povorku pratilo uživo na ulicama i pored nimalo prijatnog vremena. BBC je i tada bio ozbiljna medijska kuća, zato je radio prenos bio organizovan na 41-om jeziku. Nikakvo prepičavanje dogadjaja nema smisla-pogledajte emisiju sami, gledajte sve dok ne naidjete na to …. i dalje. Nadam se da ću i ja naleteti ponovo, nisam zapamtila šta sve ide u „Krunidbenu piletinu“, specijalno smišljeno jelo na meniju za zvanice na svečanom ručku, recept je bio dovoljno jednostavan i pristupačan da je osvojio i engleske domaćice-ko zna-zna!

Danas je nedelja izbora, svi TV studiji postaju urgentni centri…. lečiće našu groznicu za vestima da saznamo gde smo stali.

Baba Marta

Samo pre par sati promicao je sneg, kratko i bez zadržavanja, no toplo nije, ni nalik na one temperature od dvadesetak stepeni C iz februara. Svi kažu baba Marta nam se iskezila, malo kasni, nekako smo je pamtili kao iznenadjenje početkom marta.
Zainteresovalo me je odakle nam stiže ta baba Marta. Uvek sam je smatrala našom, a ona jeste balkanski proizvod, no ne naš u originalu. Stigla nam je iz Bugarske, gde je njen praznik, 1.mart, veoma poznat i jedan od najstarijih, kažu da neki takav postoji i u Rumuniji.
Obeležava početak proleća i tog dana ljudi razmenjuju crveno-bele trake, kadkad kao par lutkica ili narukvice pletene od crveno-belih niti koje se zovu “Martenitsa” i nose se za sreću. Belo simbolizuje snagu, dugovečnost, muški duh i sunčevu svetlost, dok je crveno za ženski duh i sve što se povezuje s zdravljem, krvlju, začećem, radjanjem i plodnošću.
Crveno-bele narukvice-trake nose se od 1.marta do 22.marta ili sve dok se ne ugleda prvo drvo u cvetu ili prva roda kao simboli dolaska proleća. Ljudi tada skidaju svoje “Martenitse” i kače ih na drveće u cvetu kao dobrodošlicu proleću i da oteraju zle sile (zime). Ove trake u raznim oblicima stavljaju se i psima i mačkama, kače na kuće, u novije doba i u kancelarije… Baba Marta personifikuje staricu koja se lako ljubazno smeje, kao što veoma lako postane zla. Postoje rituali kojima se ona može umilostiviti, jedan od njih je upravo nošenje “Martenitse”. Starica posećuje kuće da vidi da li su očišćene, tako da je potrebno izabrati neki lep dan u martu za veliko (prolećno) spremanje i kakav je taj dan i domaćica će takva biti cele godine. Uh!
18. marta su snimili munje nad Beogradom, 22.mart je već prošao, a danas se baba Marta ipak ljuti, na koga?

Svemir za neupućene

Na vest o smrti Ser Artura Klarka, autora proslavljenog romana “Odiseja u svemiru 2001” i pročitavši da je poželeo za svoj 90. rodjendan da se javi vanzemaljac, shvatila sam da su njegova priča (Straža) i Kjubrikov film (uz Denikenove geografske pitalice) prvi otvorili u mom poimanju sveta verovanje da nismo sami u svemiru, nadu da postoje inteligencije daleko razvijenije od naše i da ovo ogledno polje planete Zemlje verovatno ima neku bolju svrhu nego da se nasumice menjaju civilizacije i leden adoba. Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naučne fantastike. Napisao više od 80 knjiga, a kao fizičar još 1945. godine predvidio je razvoj komunikacija putem satelita.
“Želim da me pamte u prvom redu kao pisca, koji je zabavljao čitaoce i, nadam se, razvijao njihovu maštu”, izjavio je Klark u decembru prošle godine. Mislim da je u tome uspeo.

Svemir živi svoj život i upravlja našom planetom. Za stanovnike severne zemljine polulopte jutros u 6.48 časova počelo je proleće. Ono će trajati do 21. juna u 1.59h posle ponoći, kada će za nas početi leto. Na dan prolećne ravnodnevice, obdanica i noć jednako bi trajali, i to za sve tačke na zemljinoj površini, kada Zemlja ne bi imala atmosferu. Kako je na dan početka proleća sunce u Beogradu izašlo u 5.41h, a zalazi u 17.51h, obdanica će trajati 12 časova i 10 minuta, a noć 11 časova i 50 minuta. Ha, ni ravnodnevica nije idealna.

Od ove godine, do kraja veka, proleće u Evropi počinjaće 20. marta, a ne 21. marta, kao u prethodnom veku!!!

Hag za sve bez predrasuda

 

Posle ozbiljanog radnog dana kaad sam zgrabila svoj ni ručak ni večeru, nisam mogla da biram “u oazi kućnog mira” neku relaksirajuću zabavu, jednostavno bilo je vreme informativnih emisija, niza vesti od televizije do televizije, uglavnom ujednačenih u redosledu udarnih naslova i saopštenja, a koje opet standarno gledamo tako u kontinuitetu da nam nešto važno ne promakne, to nešto što bi nam moglo promeniti život. Stalno se nadam da će taj strah nestati zauvek, nažalost, zavisnost se vraća.

I od svega što me je zapljusnulo, jos vidim neke neshvatljivo razdragane poslanike koji se opraštaju kao klinci posle letnjeg boravka u skautskom kampu, a na stupidno pitanje novinara da li nose sve svoje stvari, oni normaln(iji) ostaju zbunjeni, dok se većina nada brzom povratku u skupštinski hram zabave.

Drugi ozbiljan utisak je slika trojice hrvatskih generala u sudnici Tribunala u Hagu. Da, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije počelo je suđenje Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.

Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom akcije Oluja 1995. godine, odnosno, kako je na početku procesa rekao tužilac Alan Tiger, “za nasilnu eliminaciju krajiških Srba iz Hrvatske i uništavanje njihove zajednice”. On je naglasio da su trojica optuženih bili deo zajedničkog zločinačkog poduhvata na čijem čelu je bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Generali se terete i za 238 pojedinačno navedenih ubistava srpskih civila, a sva trojica optuženih negiraju krivicu. Ono što je, bar u Hrvatskoj odjeknulo, je vest da je njihova policija dva dana pre početka sudjenja poslala Tribunalu važna dokumenta koja terete generale.

Naši političari nastavljaju da se pojavljuju u raznim ulogama, neki maskirani u jagnjeće krzno brinu o gradjanima, uglavnom  dalekosežno se baveći samo svojim ustoličavanjem i već nas guše predizbornim manipulantskim aktivnostima.

Na vesti o šansi da pravda bude zadovoljena, istražen i dokazan zločin nad Srbima u Hrvatskoj, pitam se da li ijedan od njih danas to vidi kao nešto što bi bar pomenuo, često ili uporno izbegavajući i omalovažavajući važnost utvrdjivanja ratnih zločina i odgovornih za njih bez obzira na stranu u sukobu, narod kome pripadaju.

Na suđenju Vojislavu Šešelju pred istim Tribunalom u Hagu , bivši hrvatski borac Vilim Karlović opisao je kako su mu u jesen 1991. u Vukovaru trojica dobrovoljaca iz Srbije spasla život izvlačeći ga u dve prilike iz ruku “četnika”. Karlović je kazao i da misli da je u toku borbi za Vukovar čuo glas Šešelja preko razglasa koji je sa trake pozivao “ustaše” da se predaju.

Prema optužnici protiv Šešelja, dobrovoljci SRS iz jedinice Leva supoderica te večeri su na Ovčari streljali oko 200 zarobljenih Hrvata.
Na prvom suđenju počiniocima streljanja na Ovčari, koje je održano pred sudom u Beogradu, Karlović je, kako je potvrdio, bio svedok odbrane optuženih Predaga Milojevića zvanog Kinez i Marka Ljuboje zvanog Mare.
Optuženima za zločin u Beogradu se ponovo sudi, pošto je Vrhovni sud poništio prvostepenu presudu.

Svedoka Karlovića sutra će unakrsno ispitivati optuženi Šešelj. Ne čini mi se da Šešelj svojim ponašanjem u toku sudjenja čini dobro svom srpskom narodu, možda i u gorem maniru od Miloševića. Tito je ipak bio u drugim istorijskim okolnostima kad je tvrdio da priznaje samo sud svoje partije. Kasnije se vešto nagodio za sve što je moglo da bude prepreka bratstvu i jedinstvu.

Predrasude su naš veliki problem, pored niza drugih problema, od kojih neke i priznajemo.

ps. Bez šale, mislim da bi autoru Velikog brata trebalo suditi u nekom civilnom specijalizovanom Tribunalu u Hagu za zločine protiv ljudskog dostojanstva

Vrh, brate

Pre neki dan je patriota Zvezdan Jovanović, po zanimanju snajperist s boravkom u zatvoru, izjavio da bi rado bio na Kosovu pod oružjem, a i drugi patriota (ali ne drugi po kvalitetu) Legija ima istu želju, obećao je da bi za dan skupio crvene beretke, a ne više od 7 dana bi mu trebalo da sredi stvari na Kosovu. Ej, vrh, brate!

Ne znam samo odakle tolika demokratija da nam stalno prenose poruke zatvorenika.

Odmah posle toga moglo se saznati da će u Bukureštu u periodu od 2. do 4. aprila biti održan NATO samit, a kako se najavljuje u članstvo će biti pozvane Hrvatska, Albanija i Makedonija. Krug se širi ili ustvari sužava?

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina na samit Alijanse .Nisam još čula da je Kremlj odgovorio, tj. Putin prihvatio poziv, no ne sumnjam da bi to bilo veoma važno i za nas.

“Svadbarski lonac” našeg unutrašnjeg političkog života je prepun , ključa od izjava, uvreda, obećanja, preporuka … samo fali da kubura pukne. Postalo je prezačinjeno i teško svarljivo. A kako kaže Mr. Aligrudić (DSS): “Koj si ima čavku toj si vika iš”, i , naravno, da nije potrebno otkrivati toplu vodu, pa ko razume-razume….

“Vlada Srbije je u velikoj krizi jer nije bilo spremnosti da donesemo odluku da ćemo zajednički čvrsto insistirati da Srbija samo kao celovita država sa Kosovom može postati član EU. U nekoliko narednih dana parlamentarne stranke moraju da se dogovore o načinu izlaska iz ove krize”, reče premijer Koštunica.
I gazeći utabanom stazom iz prošlosti, stručnjak za kapitalne investicije, Ilića nam je objasnio da bi bilo dobro da se narod na referendumu izjasni o tome “šta misli o Kosovu” i da se gradjanima da prilika da ikažu svoju volju i odrede politiku naše zemlje i sudbinu južne srpske pokrajine.

U medjuvremenu inflacija raste, guverner NBS Jelašić je ljut na gradjane, gradjani ipak kupuju poklone i cveće za 8.mart.

WWW

Svetska mreža nad mrežama (WWW) davno me je uhvatila i ne znam kako bih živela bez nje. Ipak WWW mreža ne sputava, svaki dan mi donese jos neku novost ili ideju, pokaže jos neku svoju osobinu i sposobnost, razgrana mrežu u mom svetu i mozgu, približi neku udaljenu tačku planete i stoji kao otvorena knjiga za učenje.
Idealno, ma, naravno-ne!
Našla sam i ovo na jednom sajtu “Važno je zapamtiti jedno: komunikacija preko Interneta sa nepoznatim ljudima je područje visokog rizika.” Dodala bih, za sve, ne samo za decu:)

I kako kaže Wikipedia-internet enciklopedija, koju pišu korisnici mreže (još jednom oprez), WWW se sastoji od miliona manjih domaćih, akademskih, poslovnih, državnih mreža koje zajedno prenose raznovrsne informacije i omogućavaju mnoge usluge, počev od elektronske pošte, ćaskanja s svakim (!), telefoniranja, prenosa dokumenata i informacija u raznim formama, njihovo povezivanje i dostupnost u svakom trenutku. I tako umreženi možemo održavati stara prijateljstva i upoznati nove ljudi, naći ljubav svog zivota, kupovati i naručivati uglavnom sve, a pre toga dobiti nepregledno mnogo informacija, poslovati, oglašavati, zaradjivati, naći posao, organizovati putovanja i odmor, igrati razne igre, voditi dnevnik, KOMUNICIRATI, s rizikom.
Komunicirati i u multimedijalnoj sferi, tako da mnogi čitaju elektronske novine, slušaju radio, gledaju TV.
Internet nam je učinio dostupnom i mogućnost da ne budemo samo korisnici već i da stvaramo! Ponekad mi je žao što nisam postala tinejdžer u 21. veku da mogu da se uključim u projekte kao što je ovaj na www.roamingreporters.net/RRWP/

Dopala mi se ideja i nadam se da ću uskoro naučiti kako da svoju omiljenu muziku podelim s mrežom (funkcionalnim dodatkom), da je slušamo preko cik-cak playera, a možda i radija.

Prelazak ulice je u Beogradu rizik, u Njujorku je nešto drugo opasnije, u …., a na netu, vrebaju razne zloupotrebe.
Obrazovani korisnici imaju šansu da izbegnu zamke, posebno je važno da otkrivanje mogućnosti neta bude na pravi način i da počne sto ranije, potrebno je učiti decu da sigurno plivaju kroz WWW i da kreiraju svoju budućnost svesni šta čine.
WWW je java, a ne san. Ipak je tako zanimljivo, uzbudljivo, neodoljivo:), kao život.

NEVREME

Ove subote orkan Ema protutnjao je Evropom, naneo štetu, nažalost odneo i ljudske živote. Kod nas se neka njena slabija sestra izduvala par sati nad Beogradom, pretila da spreči drugo poluvreme večitog derbija izmedju gradskih rivala Zvezde i Partizana, jadnog i čudnog derbija: prvog u istoriji pred praznim stadionom po kazni za huliganstvo navijača, čak su šibanje vetra i zavesa od kiše u jednom trenutku izgledali kao neki znak, božje suze nad moralnom bedom i hajdučijom u koju je potonuo naš fudbal. Nisam mogla ni da se obradujem pobedi tima za koji navijam ceo život.

Istovremeno je oluja srušila tablu-šta god na mostu Gazela i zaustavila saobraćaj, što je dalje proizvelo potpuni kolaps u gradu i pokazalo gde živimo i koliko dodatno iznenadne “situacije” mogu da poremete ono nešto normalanog života što još pokušavamo da živimo, sala u Sava Centru u elitnom terminu FESTa ostala je poluprazna iako su organizatori, s puno razumevanja, odložili početak. Naravno, ovakva gužva bi mogla da se dogodi bilo gde, jedino ne znam nijedan grad koji na 2 miliona stanovnika ima našu situaciju s mostovima, nema metro, kako bi tek sve to izgledalo da je bio radni dan!

U nedelju su samo ponegde tragovi smrvljenog materijala na ulicama odvaljeni s starijih fasada podsećali na oluju. Polusunčan i prilično topao dan odmora ne bi bio tako loš finale vikenda da predhodni 1.mart nije krenuo i s drugom vrstom nevolja: poskupljenjima i nastavio s pritiskom političke retorike na temu EU i „Kosovo je naše“, informacijama o ispadima ostrašćenih zloupotrebljenih nacionalista i njihovim akcijama usmerenim na gradjane Srbije, Albance van Kosova, obične zanatlije-pekare, čak rodjene u užoj Srbiji, tek da im pokažemo „zub za zub…“.

NEVREME JOŠ TRAJE i trajaće dok Koštunica i njegovi ministri budu kao hipnotisali slali iste zloslutne poruke pozivajući na opredeljenje i zavet vernosti, radikali na to dolivali pomalo istog oštrog pića (i trljali ruke dok im rejting raste), Tadićevi nastupi bili nejasni i vodili ka kolebanju njegovih glasača, a samo, na moje iznenadjenje, Dinkić konkretno i suvislo reagovao i protivio se kolektivnom ludilu koje nas vodi dublje u propast . Ali, narod kaže „Jedna lasta ne čini proleće“.

Ovih dana SAD su sklopile ugovore za korišćenje vojnih baza u Bugarskoj, pobeda Medvedeva ne znači da smo mi izvojevali neku pobedu, a gasovod je potreban, ali ako usledi prodaja NIS za sporazumom predloženih 400 miliona evra, znaćemo da je lobiranje za Kosovo na prodaju i da Kosovski ep kojim manipuliše DSS vredi otprilike koliko i Robne kuće Beograd koje su prodate za 360 miliona evra.

I dok potpuno zgrožena i nerelaksirana ulazim u ponedeljak, zabrinuta da li ću moći da plaćam svoje račune i za budućnost svog deteta, pitam se zašto nisam otišla trbuhom za kruhom …

Jedino što sam sigurna da bi mi trenutno bilo žao da ostavim ovde su neki divni ljudi iz svog privatnog života… Kosovske manastire i Gazimestan nikad nisam uspela da vidim, kao i bar 50% gradjana Srbije. Pitam se već dugo ko je kriv s naše strane što proces njihove zaštite pod okriljem UNESCO kao svetske baštine nije završen na vreme….i dokle se s tim uopšte stiglo? Ako već nismo 10 godina ubirali porez na Kosovu, mogli smo da zaštitimo naš Jerusalem , onako iz fotelje…

Ako vam je dobro-onda ništa

 

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, u intervjuu koji objavljuje dnevnik ‘El Pais’ iz Madrida, da Srbija neće odustati od svog dvostrukog cilja : ‘Ne odričemo se ni Kosova, ni članstva u Evropskoj uniji!’

Da poludiš! Uopšte ne vidim nikakvu magiju koja bi vodila ka rešenju, pogotovu s poznatim krilnim igračima i golmanom. Da li je to što servira Tadić psihološki test za gradjane Srbije?

Nedeljnik „Vreme“ je 14.februara o.g. u tekstu pod naslovom „Pogled na unutrašnji mrak“ objavilo podatak da svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije. U Srbiji mislim da se ne ide mnogo često ni kod psihologa, a ni psihijatra, ali neka im bude. Po istom članku u kome su objavljeni podaci Ministarstva zdravlja o istraživanju iz 2006., čak 43,9% naših gradjana je pod stresom, 28,1% ima emocionalne probleme i 22,6% pati od nesanice.

Šta bi tek pokazalo istraživanje iz 2007., ili u novoj 2008.

Ako vam je ovaj Tadićev test težak, a Koštuničin mentalni sklop neshvatljiv, mnoge pojave i likovi u domovini neprihvatljivi, toliko se ne uklapate u njihov svet da mislite da se gubite, psihološka podrška normalnih je na www.pescanik.net.

PRAVO NA INFORMACIJE

Zavisnost od onog što se podrazumeva pod pojmom INFORMACIJA raste s nekim kriznim trenutkom, bar u mom životu. Ta žedj ne gasi se lako, tek kad se previše umorim, ili što se redje dešava, da nema mnogo razloga za nestrpljivim praćenjem dogadjaja.

Sad sam već umorna, no situacija je još daleko od standardne, morala sam da proverim šta ima na ovom našem gradu na tzv. zapadnom Balkanu od juče do danas, da li su neki planovi i akcije iz sfere državne tajne krenuli ka javnosti, sem onako naokolo preko….

Šta me brine-NACIONALNA BEZBEDNOST, naravno. Šta sam mogla da saznam-malo, naravno.

Agencije javljaju da nakon sinoćnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, koja je u zgradi BIA trajala neuobičajeno dugo, zvaničnog saopštenja i dalje nema!

Forum za bezbednost i demokratiju ocenio je danas da je važno da javnost bude podrobnije obaveštena o sednici Saveta za nacionalnu bezbednost i da se “opovrgnu strahovanja da su u tom telu politički interesi dominantniji od struke”.

Posle sastanka izjavu je dala jedino državna sekretarka MUP-a Srbije Mirjana Orašanin, koja je za agenciju Beta izjavila da je Savet za nacionalnu bezbednost Srbije pohvalio rad policije u neredima koji su se na beogradskim ulicama dogodili 21. februara tokom demonstracija protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Moj komentar: ostala sam bez teksta.

“Šta se moze očekivati od sednice čiji učesnici nisu uspeli da se dogovore ni oko saopštenja o tome o čemu su i kako razgovarali i šta su se na toj sednici dogovorili. U takvoj situaciji javnost ima pravo da očekuje, a Predsednik Srbije koji je sednicu i sazvao i obavezu da se joj se obrati”, smatra Forum za bezbednost i demokratiju.

I kad tako ostanem bez relevantnih informacija, kad nemam čime da gasim žedj, okrenem se čitanju onog šta pametni ljudi imaju da kažu na sve to ili o nečem sasvim drugom i drugačijem.

Volim da pogledam u RETROVIZOR Ljubomira Živkova, evo pogleda nekoliko dana u nazad.

24. februar 2008.Vatrena bajka

“Policija je bila veličanstveno nemarna i veličanstveno udaljena od mesta koja je i amater mogao označiti kao kritična, palikuće su prekinule diplomatske odnose sa nekolikim državama, građani i građanke, nedorasli da se veru po fasadama noseći baklje, opredelili su se za poharu prodavnica što im se nakon veličanstvenog mitinga činilo veličanstveno dopuštenim, predsednikov vapaj iz Bukurešta „nemojte ljudi, ko boga vas molim“ videli su samo oni koji su kukavički ostali u svojim kućama, pravi rodoljubi lupali su i pljačkali poručujući neprijatelju da će proći on kao prodavnica obuće ako Kosovo ne bude u Srbiji, Ministar prosvete oduševljen je veličanstvenim skupom koji su sazvali Koštunica i Nikolić, škole su njegovim ministarskim ukazom bile oslobođene mrske nastave da bi prosvetni radnici mogli uživo da čuju Koštuničini i Kusturičinu govoranciju, Milorad Dodik koji je ukras svake svečanosti u Srbiji sam je sebi dao slobodan dan, ali mu je ministar Lončar ushićen njegovim gestom posebno zahvalio: to mu je prijatnije nego da posle veličanstvenog skupa proveri brojno stanje u svom sektoru.”

17. februar 2008 .Strašna sedmica

“Ministar za Kosovo je u nedelju uveče izjavio da će Vlada Vojislava Koštunice opstati ako Demokratska stranka odustane od potpisivanja privremenog tobože privrednog sporazuma sa Evropskom unijom, gnusnog palimpsesta gde se ispod vajne želje za saradnjom krila podmukla klauzula da Srbija prva priznaje nezavisnost Kosova.”

(izvo­r: www.b92.net/info/moj_ugao/index.php)

Tako proverim svoje mentalno stanje, shvatim da nemam halucinacije, paranoju, groznicu bez razloga.

Neki lekovit efekat nalazim u URBANOM POKUŠAJU Ivana Bevca, koji me uz britku aktuelnost na dnevnopolitičkom planu dodatno pošalje na potpuno drugi put od onog kojim iscrpljena idem jureći za informacijama od značaja za preživljavanje i ponovo shvatim da je život potencijalno pun dobrih knjiga, filmova, muzike, emocija.

Pozajmljujem, nadam se da IB neće imati ništa protiv, njegovu današnju preporuku:

“Kasni Bukovski je nešto što treba otkriti i što smiruje i daje neophodan ironijski odmak glupostima koje nas okružuju. Kada sam bio mlađi nervirala me je fama oko “Bludnog sina” koga su svi čitali najviše zbog nekoliko pasusa direktno vezanih za seks, ostatak knjige su prelistavali, a posle se kleli u nju. Međutim, od kako sam otkrio njegove pesme (u četiri toma, izdavač LOM) shvatio sam svu njegovu veličinu. Kao simpatičan paradoks stoji činjenica da je Bukovski sa oduševljenjem prihvatio novotariju zvanu kompjuter (Mek) jer mu je pomogla da piše mnogo više i brže nego pre. U poslednjih nekoliko godina napisao je mnogo sjajnih pesama, a sjajna je i autobiografija 1991-1993 koju je ilustrovao Robert Kramb. Evo jednog lepog citata iz knjige koji će vas, nadam se, zainteresovati da je kupite i pročitate:

“Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima… Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju… Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.”

(izvor: www.ivanbevc.blogspot.com/)

PS.
Umal’ da zaboravim, gledali smo na FESTU rumunski film “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana”, pobednika ovogodisnjeg Kanskog festivala, proglašenog za najbolji evropski film 2007. od strane Evropske filmske akademije (EFA) u Berlinu, a autor Kristijan Mundjiu (Cristian Mungiu) nagradjen i za reziju, film je bio kandidat za Oskara 2008. za strani film. Veoma sam se razočarala. Filmske nagrade ne bi smele da se dobijaju za dobru temu, sve miriše na politiku.

Sutra još hladnije

Profesor Samardzić (aka “duplo golo”) i ja, a i jedan (dobar) deo gradjana Srbije koje poznajem, kao da ne živimo na istoj planeti, ne živimo istu stvarnost, čak mi se čini da on osim što dobrovoljno (ili stimulisan ministrskom apanažom) drži glavu u pesku u nekoj svemirskoj pustari milionima svetlosnih godina udaljenoj od nas, povremeno bez kontrole i luta od planete do planete ( koristeći neke tajne sile), a kako narod ume da kaže „padne s Marsa“, pravo u naše živote posredstvom TV da nam opet kaže neku emotivnu mudrost, obelodani neko čudo. Poslednja je da je pod okriljem noći EU, u ponoc ili ti danas u 00:00h, bez primedbi svih 27 članica, sramno potrdila slanje misuje na Kosovo, a na to je oko podneva „profesor“ Tači (besramno?) potvrdio da će sutra proglasiti (jednostrano) nezavisnost Kosova.

I sve ostalo o priznavanju je već dugo medju nama, samo nam neki namerno na opijenost iluzijama i dolivaju lažnu nadu o vladanja situacijom i pokušavaju da obmanjuju glasače.

Sigurno da može i mora da se radi za spas i dobrobit preostalih Srba i drugih manjina na Kosovu. Potrebno je naći ozbijne profesionalce, van partijskih d(k)rugova, a skloniti sve iluzioniste, šibicare, dušebrižnike bez pameti, koji misle da su njihove dobre namere i velike emocije (?) veće nego nas koji ne verujemo u ono što slušamo već dugo od njih. I misle da smo mi manje tužni nad ljudskim sudbinama i što naša baština tamo propada već decenijama.

Srećom, čini mi se da su Srbi na Kosovu naučili nešto iz predhodnih iskustava i da će pokušati bolje da vode i žive svoje živote u nezavisnom Kosovu nego u Kosovu u Srbiji.

Takodje mi se čini da su i kosovski Albanci izučili ili prihvatili neke preporuke sveta kako se jedino može pokazati da nisu (zauvek) teroristička tvorevina, već država s institucijama koje moraju garantovati prava svim gradjanima i biti „zemlja jednakih mogućnosti“, mada je teško poverovati u (marketinška) obećanje da će biti baš „majka svih njenih gradjana“. No, nekad maćeha namerno brine više i bolje o usvojenicima.

Leden dan, napolju i u srcu. Prognoze kažu da će sutra biti još hladnije. Nadam se bez novih zemljotresa.