Archive for the ‘General’ Category

Priče o životinjama i ljudima

Svet životinja i kućni ljubimci su tema bez kraja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mi smo pet friendly firma. Povremeno nam dodju u posetu  naši  ljubimci, ponekad ugostimo  u prolaznoj poseti  ostavljene mladunce dok ne odu svojim usvojiteljima, a ovih dana nam je na terasu stigao mlad golub-ćuban , prstenovan i očigledno zalutao sa probnog leta.  Čekamo kad će da nastavi putovanje, vrati se svom gazdi, a u medjuvremenu ga hranimo da ojača. I pomalo brinemo da starosedeoci terase ne budu grubi prema njemu.

 

 

 

Dobra vest

Nikad nije kasno za dobru vest. Pre nekoliko dana  je Tanjug objavio da je PRVI PUTNIČKI “ZELENI VOZ” u Evropi prešao put od Anteverpena do granice sa Holandijom, koristeći solarnu energiju.

“Međunarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam postaće prvi voz u Evropi koji će na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela, instaliranih na tunelu nad tom prugom, prenela je agencija AFP.

Rukovodioci projekta izjavili su da će taj tunel u Antverpenu, na severu Belgije, dug 3,6 kilometara i vredan 15,6 miliona evra, biti pokriven sa 16.000 solarnih panela površine 50.000 kvadratnih metara, odnosno kao osam fudbalskih stadiona.

Struja će napajati infrastrukturu na toj pruzi, osvetljenje, signale i služiće za potrebe u samom vozu, a takođe će biti isporučivana Antverpenu. Paneli, koje gradi belgijska kompanija za solarnu energiju “Enfiniti”, proizvodiće 3.300 megavat-časova struje godišnje, što odgovara prosečnoj godišnjoj potrošnji u približno 950 porodica.

Procenjuje se da će ti paneli uštedeti 47,3 miliona kilograma emisija ugljen-dioksida tokom dve decenije. “Korišćenjem električne struje, proizvedene na licu mesta, eliminišemo gubitke energije i transportne troškove”, rekao je direktor kompanije “Enfiniti” Stiven de Tolenaere.

Kompanija se nada da će joj taj projekat omogućiti da razvije nove instalacije u SAD i drugim delovima sveta, ukazujući da su železnički hangari idealna mesta za takve instalacije u budućnosti. Solarna energije se smatra metodom za smanjenje ispuštanja ugljenika iz sektora železnice.

Mogućnost primene takve tehnologije se razmatra u SAD na brzoj pruzi Tuson-Feniks u Arizoni. U Italiji EU finansira postavljanje solarnih panela na krovu voza koji obezbeđuju električnu struju za klimatizaciju vagona, dok Francuska takođe razmatra mogućnost uvođenja te tehnologije radi korišćenja struje za osvetljenje i klimatizaciju voza u regionu Poato-Šarent.”

ZVUČI TAKO OPTIMISTIČKI!  Želim da se provozam…

 

Hrabro srce

Nemam običaj da šaljem “cirkularana” pisma –lanac nekih poruka, naročito onih kojim se najavljuje da će pošiljaocu doneti sreću ili još gore nesreću ako se ne pošalje na odredjeni broj adresa. Ako ih ne izbrišem odmah, jednostavno ih ignorišem.

Pismo koje mi je danas stiglo šaljem zato što je drugačaje, šaljem sa željom da se nikad ne zaborave veliki  ljudi koji nisu nikad bili u senzaciaja za medije i nikad nisu dovoljno nagradjeni za svoja neverovatna dela i hrabrost (mada sam sigurna da to njima i nije bilo važno). Pismo je kružilo svetom i očigledno stiglo da mene s  vremenskom  “distancom”, hrabra žena i humanista umrla je 12.maja 2008.

Navelo me je na razmišljanje o nama i ovde. Mislim da se u Srbiji nedovoljno posvećuje pažnja patnjama svih koji su proganjani, trpeli i fizičke i psihičke patnje,  stradali užasnom smrću u toku nemačke okupacije u II svetskom ratu, da se ne zna dovoljno koliko je posebno brutalno i ovde  jevrejska zajednica istrebljena, uz Srbe i Rome kao “ predstavnike niže rase” po tadašnjem nemačkom vidjenju sveta.  Nažalost, nacistički logori u Beogradu (verujem i širom zemlje) skoro su anonimna mesta, a verovatno je većina nas davno bila tamo- oni mladji, bojim se, nikad.

Nedavno su na TV prikazali muzej u okviru logora na Banjici. Teško je ne zaplakati….

Pamtiti zlodela ne znači da treba gajiti mržnju i čeznuti za osvetom, već  učiti iz istorije da se takve nasreće i užasi nikad ne ponove!

Ne trebaju nam novi ratovi!

Šaljite i pamtite!

Dubravka

Ps.  Pogledajte i http://www.irenasendler.org/

http://en.wikipedia.org/wiki/Irena_Sendler

 

Svet nije samo sada ovakav, on je uvek bio takav – nagradu ne dobiju uvek oni koji su je najdostojniji . Nedavno je u 98-oj godini umrla žena po imenu Irina Sandler. Za vreme Drugog svetskog rata ona je dobila posao u Varšavskom getu kao vodoinstalater-zavarivač. U njoj su bili skriveni motivi. Budući da je bila Nemica, znala je sve o planovima nacista po pitanju Jevreja. Na dnu svoje torbe za alat ona je počela da iznosi decu iz geta smeštajući ih u zadnji deo svog kamioneta. Imala je džak u kome je sakrivala veću decu. Tu pozadi ona je vozila i psa koga je naučila da laje kad god bi joj straža propuštala kamionče kroz kapiju geta. Vojnici, prirodno nisu hteli da se zadršavaju sa psom, koji je lajući prikrivao zvuke koje bi deca mogla proizvesti. Za vreme te delatnosti Irina je uspela da iznese iz geta i, samim tim spase 2500 dece. Nacisti su je ipak otkrili i   žestoko je izbili prebivši joj i ruke i noge. Irina je zapisala imena sve dece koju je spasla i taj spisak čuvala u staklenoj boci zakopanoj ispod drveta u zadnjem delu svog dvorišta. Posle rata pokušala je da pronadje preživele roditelje i da okupi porodice. Ali većina njih je okončala život u gasnoj komori. Deca, kojima je Irina pomogla bila su smeštena u domovima ili su bila usvojena. Prošle godine Irina Sandler je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Nije je dobila. Tu nagradu je dobio Al Gor za slajd-šou o globalnom otpljavanju. U ovoj godini je tu nagradu dobio Barak Obama za svoja predizborna obećanja. Ulažem mali trud da Vam pošaljem ovo pismo. Nadam se da ćete i Vi postupiti tako. Prošlo je 65 godina od završetka Drugog svetskog rata u Evropi Ovo elektronsko pismo je kao znak sećanja na 6 miliona Jevreja, 20-tak miliona Slovenskih naroda (Rusa, Srba, Poljaka…. itd), desetina miliona hrišćana i 1900 hrišćanskih sveštenika ubijenih, streljanih, zlostavljanih, spaljenih, izmorenih glađu i poniženih. Sada kao nikada, posle izjava Iraka i Irana i drugih, čak i u blagoslovenoj Evropi – o tome da je Holokaust jednostavno mit, neophodno je uraditi sve da svet ne bi zaboravio šta se dogodilo, jer postoje neki koji bi to hteli. Ovo je pismo namenjeno 40 miliona adresa. Postani karika u lancu sećanja. Pomogni nam da ga pošaljemo celom svetu. Razdeli ovo svojim poznanicima i zamoli ih da ne prekidaju ovaj lanac. Hvala!

 

 

Oko za oko-zub za zub

Posle svih akcija i špekulacija, činjenice su da SAD žele da poverujemo da je Osama Bin Laden mrtav za dobrobit svih nas, a ne kao osveta za nastradale u terorističkim akcijama koje je organizovao. Žele da poverujemo da nije bilo drugog načina da se stane na put terorizmu namećući nedemokratske principe “Oko za oko-zub za zub.” Teroristi upravo žive u takvom svetu i savršeno ga razumeju. Ne vredi naknadno insistiranje zvaničnika SAD   “ Da smo mogli da ga uhvatimo živog, to bismo uradili”.

Mrtav terorista je podigao nivo bezbednosnih mera u celom svetu, a meni to to govori dovoljno o tome koliko je borba protiv terorizma ozbiljan posao i šta sve jedan potez može da proizvede.

Borba protiv terorizma, kao i terorizam zahtevaju podršku, ljudsku i finansijsku.

Možda je istina da Osama nije nikad bio lično u Londonu ili Americi, mada tvrde da je u toku rata u Bosni i Hercegovini u najmanje dva navrata boravio na Balkanu, 1994. godine, kada je posetio Sarajevo i Tiranu. Možda je u pitanju bila samo ideološka podrška, ko zna.

Pominje se poseta  Zagrebu 1986. godine zbog kupovine oružja za 100 miliona dolara, za tadašnje borce protiv sovjetske okupacije u Avganistanu. I tako širom sveta…

Koliko nastavak nevolja sa terorizmom zavisi od novca koji je ostao iza Bin Ladena, novca koji sigurno neće biti blokiran bilokakvim sankcijama UN ili odlukom SAD.

Finansijski poslovi i kompanije pokojnika bile su deo mreže rodjačkih preduzeća, deo poslova ogromne familije i islamskih sunarodnika, državnih poslova.

Ipak, kažu da je od samog početka sam poštovao neke kodekse koji bi garantovali pravovernost njegovih aktivnosti, da nikad ne bi investirao u zemlju koja nije islamska. Nikad nije koristio usluge banke, sem ako to nije bilo baš neophodno. Nije verovao u trgovanje na berzi, iz nepoverenja prema bankama i ubedjenju da i njih i berzu kontrolišu Jevreji. Donacije i njihovi putevi su tajna za sebe. I verovatno najvažnije, ljudski životi su u nekim zemljama tako jeftini, pogotovu kada se duboko veruje u cilj koji opravdava i svoju i tudju smrt, a niska cena oružja za realizaciju zadataka može da iznenadi neupućene ( u Somaliji je TNT jeftiniji od šećera).

Bled je optimizam u rečima kojima su svetski lideri, njihovi ministri policije i šefovi raznih bezbedonosnih službi pozdravili likvidaciju svetskog teroriste br.1  i zvuči neuverljivo pred svim dodatnim merama opreza koje su uveli.

Bin Laden je želeo rat izmedju islamskog i ostalog sveta.

 

 

Vаnземаljац?

No comment

Tužna Morava opominje

Putin u oklopu „Zil-41052“

Otvorene su diskusije ovih dana šta Srbija dobija posetom Putina ili šta Putin donosi Srbiji, osim priče o specijalnom automobilu „Zil-41052“  i ljubavi prema fudbalu.

Poseta ličnosti visokog rizika nekoj zemlji ima cenu. Koliko košta poseta Putina Srbiju?

Nije dovoljno što svaka takva ličnost ima svoj precizan  sistem mera zaštite, svaka poseta van domovine angažuje dodatnu silu lokalnih službi. Sve značajne ličnosti, svetski lideri proceduralno po pravilima službi koje brinu o njihovoj zaštiti standardno imali su i imaju specijalne automobile, koji, verovali ili ne,  putuju zajedno sa njima.

http://www.dailymail.co.uk/home/moslive/article-371165/All-Presidents-motors.html

Automobili iz serije “zil-41047”su legendarni, a jedan od njih je i “zil-41052”, kojim je najavljeno da će se  u toku posete Putin voziti Beogradom. Beograd je to vozilo već video u toku posete predsednika Rusije Medvedeva 2009.

http://en.wikipedia.org/wiki/ZIL-41047

Karakteristike

– „Zil-41052“ ručno izrađen za ruski državni vrh
– Oklopljen je čelikom debljine 10 mm i neprobojnim staklom debljine 41,5 mm
– Može da izdrži eksploziju granate i manji nuklearni udar
– Stakla na prozorima mogu da izdrže hice iz minobacača, snajpera i kalašnjikova
– Debljina krova od titana je 12 centimetara i on bi mogao da izdrži težinu tenka T-72
– Točkovi se automatski pretvaraju u gusenice kada vozilo naiđe na neravan teren
– Šasija je tako konstruisana da ne može da se prevrne
– Može da zaštiti putnike, čak i ako eksplodira mina ispod njega
– Maksimalna brzina do 195 kilometara na čas
– Sedam sedišta
– Težina 5.500 kilograma

Putin koristi i oklopni Mercedes Pullman 600 Guard (koji je oko 2 t lakši od ruskog “oklopnog” čuda).

http://www.classiccarsforsale.co.uk/classic-car-page.php/carno/87134

SSSR je proizveo samo 22 komada ZIL-41052, a po nekim izvorima sačuvano je 10.

Mogu se naći u slobodnoj prodaji , u jednom od oglasa cena za mašinu iz 1989. godine je $900.000, prodavac je iz Rusije. Kažu da je nekoliko već prešlo u privatne ruke, a jedan je kupila CIA.

U Rusiji-Moskvi je, takodje, na jednoj izložbi bio prikazan Putinov prvi automobil-zaporožec.

Nevolje dolaze u četama-sneg

Mirno i zajedno

Japan je u mojim očima uvek spadao u kategoriju  “ČUDNA ZEMLJA”, s mnogo pozitivnih strana, vrednoćom  za divljenje i mentalitetom koji me zbunjuje. Radovalo me je što kod nas ima ljudi koji ih bolje poznaju i prihvataju njihov potpuno drugačiji emotivni sklop, što razvijaju japansko –srpsko prijateljstvo,  a Japan nama kao velika i uspešna ekonomija pomaže na mnogo načina.

Tragična situacija u kojoj su se našli potvrdila je da su izuzetni , i  toliko neobični da se  na njima ne vidi očaj  u očajnoj situaciji, uz  osmeh, koji krije duboku tugu zbog gubitaka, govore o svojoj nesreći, jer kažu da njihova kultura ne dozvoljava da druge opterećuju svojim osećanjima, japanska tradicija nalaže da pojedinac ne sme da svoja loša osećanja  prenosi na druge ljude.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nikad pre nisam čula da se bilo-gde i bilo-kada  dogodilo da su supermarketi u vreme krize drastično snizili cene proizvoda, da  su vlasnici aparata za kupovinu pića, otvorili vrata svojih frižidera za sve volontere i one koji rade na neophodnim poslovima.

 

 

Statistike pokazuju nisku stopu kriminala u Japanu. Objašnjenje opet leži u tradiciji po kojoj  ukoliko bi neko ukrao time ne bi samo narušio svoj ugled, već i ugled cele svoje porodice. I zato svih ovih dana, različito od drugih zemalja pogodjenih elementarnim nepogodama, kod njih  nije bilo ni pljački niti bilokakvih nereda.

Čak i u ovom trenutku,  kažu poznavaoci njihove kulture, traženje pomoći sa strane  predstavlja im problem. Poziv stručnjacima za nuklearke i nuklearnu energiju iz sveta dodatno  govori o ozbiljnosti  i težini situacije!

U Japanu ovih dana parola “MIRNO I ZAJEDNO” nije samo prazna priča.

Ako koza laže – rog ne laže

 

U Japanu se tlo neprekidno trese i dalje, danas  samo  u toku prepodneva bilo je preko  deset udara, svaki jači od 5 Rihtera. Već samo to bi bilo dovoljno zastrašujuće da se nevolje ne umnožavaju i šire i izvan njihovog okruženja.

13:23 Vetrovi nose radioaktivne materije prema Tihom okeanu
Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je danas da vetrovi ka Pacifiku raznose radioaktivne materije iz japanske nuklearne elektrane Fukušima, u kojoj je posle razornog zemljotresa došlo do više ekplozija.
Ta agencija Ujedinjenih nacija je upozorila da bi se, iako vetrovi odnose emitovane materije dalje od obala Japana i drugih azijskih država, vremenski uslovi mogli promeniti i da će zbog toga sa pažnjom pratiti satelitske podatke.

Izveštaji  kruže globusom . Da li i istina?

“Treća eksplozija u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima Daići. Premijer Japana upozorio na povećanu radijaciju. Severoistok bez hrane, vode i grejanja.

“Vrlo verovatno” će doći do topljenja jezgra, preneo je BBC reči jednog zvaničnika. Istovremeno, nuklearna kriza odvlači pažnju sa humanitarne – severoistok Japana već 4 dana nema vodu, hranu, grejanje.

Japanski zvaničnici upozorii su da j nivo radijacije povećan i da bi vetar radioaktivne materije mogao da odnese do Tokija za nekoliko časova. Međunarodna agencija UN za atomsku energiju u Beču potvrdila je da su radioaktivne materije direktno oslobođene u atmosferu. “Nivo (radioakivnosti) je do 400 milisiverta (mSv) na sat”, dodala je ta agencija. Doza veća od 100 mSv, po medicinskim podacima, može dovesti do oboljevanja od raka.

Američki zvaničnici naložili su jednom svom nosaču aviona da se skloni iz te oblasti, pošto su na 150 kilometara od obale otkrili nizak nivo radijacije.

Izraelski atomski stručnjak Uzi Even optužio je japansku vladu da umanjuje opasnost od nuklearne centrale Fukušima Dai-ići, pogođene zemljotresom.
“Ti reaktori su stari. Jezgro reaktora koji radi 40 godina je puno napuklina i rđe. Mnogo govori činjenica da Japanci četiri dana nisu bili u stanju da snize temperaturu u reaktorima”, izjavio je Even.

Nikad neću zaboraviti kolikoje dana trebalo da u Srbiji neko nadležan obavesti stanovništvo da je u opasnosti od radijacije posle incidenta na nuklearnoj elektrani u Černobilu. Nikad neću zaboraviti koliko nismo bili svesni da je to stvarna ozbiljna opasnost! Nikad neću zaboraviti da se ona odigrala 26.aprila 1986. godine, da su Švedjani to obelodanili 27. aprila, da sam na BBC o tome videla vest sa informacijom  kako se širi radioktavni oblak, ako se dobro sećam, 29.aprila, a da su u Srbiji i Beogradu  svi šetali decu po parkovima  1.i 2.maja. Vreme je bilo divno, a pijace pune zelene salate puterice. Tek posle nekoliko dana smo dobili instrukcije da je ne bi trebalo jesti sem posle dugog potpanja i ispiranja u deset voda.

Da li nam se sprema isti scenario? Srećom, komunkacije su drugačije  nego davne 1986., “rog” je teže ne videti ili sakriti, ali da li smo mi edukovaniji, odgovorniji  i spremniji da prihvatimo istinu?

Tužna sudbina grada Pripjata pored Černobila, užasna iskustva  Japana, još uvek nesagledivi efekti  i opasnosti od svih nuklearnih postrojenja (ne samo kopnenih-koliko nuklearnih podmornica  krstari okeanima – šta znamo o njima), upućuju nas na jedino pravo rešenje ALTERNATIVNE ekološke  izvore energije, bar za civilne svrhe kad na vojne teško možemo da utičemo.