Ako koza laže – rog ne laže

 

U Japanu se tlo neprekidno trese i dalje, danas  samo  u toku prepodneva bilo je preko  deset udara, svaki jači od 5 Rihtera. Već samo to bi bilo dovoljno zastrašujuće da se nevolje ne umnožavaju i šire i izvan njihovog okruženja.

13:23 Vetrovi nose radioaktivne materije prema Tihom okeanu
Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je danas da vetrovi ka Pacifiku raznose radioaktivne materije iz japanske nuklearne elektrane Fukušima, u kojoj je posle razornog zemljotresa došlo do više ekplozija.
Ta agencija Ujedinjenih nacija je upozorila da bi se, iako vetrovi odnose emitovane materije dalje od obala Japana i drugih azijskih država, vremenski uslovi mogli promeniti i da će zbog toga sa pažnjom pratiti satelitske podatke.

Izveštaji  kruže globusom . Da li i istina?

“Treća eksplozija u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima Daići. Premijer Japana upozorio na povećanu radijaciju. Severoistok bez hrane, vode i grejanja.

“Vrlo verovatno” će doći do topljenja jezgra, preneo je BBC reči jednog zvaničnika. Istovremeno, nuklearna kriza odvlači pažnju sa humanitarne – severoistok Japana već 4 dana nema vodu, hranu, grejanje.

Japanski zvaničnici upozorii su da j nivo radijacije povećan i da bi vetar radioaktivne materije mogao da odnese do Tokija za nekoliko časova. Međunarodna agencija UN za atomsku energiju u Beču potvrdila je da su radioaktivne materije direktno oslobođene u atmosferu. “Nivo (radioakivnosti) je do 400 milisiverta (mSv) na sat”, dodala je ta agencija. Doza veća od 100 mSv, po medicinskim podacima, može dovesti do oboljevanja od raka.

Američki zvaničnici naložili su jednom svom nosaču aviona da se skloni iz te oblasti, pošto su na 150 kilometara od obale otkrili nizak nivo radijacije.

Izraelski atomski stručnjak Uzi Even optužio je japansku vladu da umanjuje opasnost od nuklearne centrale Fukušima Dai-ići, pogođene zemljotresom.
“Ti reaktori su stari. Jezgro reaktora koji radi 40 godina je puno napuklina i rđe. Mnogo govori činjenica da Japanci četiri dana nisu bili u stanju da snize temperaturu u reaktorima”, izjavio je Even.

Nikad neću zaboraviti kolikoje dana trebalo da u Srbiji neko nadležan obavesti stanovništvo da je u opasnosti od radijacije posle incidenta na nuklearnoj elektrani u Černobilu. Nikad neću zaboraviti koliko nismo bili svesni da je to stvarna ozbiljna opasnost! Nikad neću zaboraviti da se ona odigrala 26.aprila 1986. godine, da su Švedjani to obelodanili 27. aprila, da sam na BBC o tome videla vest sa informacijom  kako se širi radioktavni oblak, ako se dobro sećam, 29.aprila, a da su u Srbiji i Beogradu  svi šetali decu po parkovima  1.i 2.maja. Vreme je bilo divno, a pijace pune zelene salate puterice. Tek posle nekoliko dana smo dobili instrukcije da je ne bi trebalo jesti sem posle dugog potpanja i ispiranja u deset voda.

Da li nam se sprema isti scenario? Srećom, komunkacije su drugačije  nego davne 1986., “rog” je teže ne videti ili sakriti, ali da li smo mi edukovaniji, odgovorniji  i spremniji da prihvatimo istinu?

Tužna sudbina grada Pripjata pored Černobila, užasna iskustva  Japana, još uvek nesagledivi efekti  i opasnosti od svih nuklearnih postrojenja (ne samo kopnenih-koliko nuklearnih podmornica  krstari okeanima – šta znamo o njima), upućuju nas na jedino pravo rešenje ALTERNATIVNE ekološke  izvore energije, bar za civilne svrhe kad na vojne teško možemo da utičemo.