Archive for the ‘General’ Category

Žarko leto nije samo statistički podatak

Evo vrućih statističkih podataka o neprijatnom vrelom letu koje nas prži već skoro dva meseca. Ne znam da li ćemo se najzad zabrinuti ili ćemo smatrati da statistika uvek laže, da priroda ne može da se predvidi nimalo, kao i da je naš uticaj ništavan na budućnost.

I kažu: “Ova godina biće jedna od deset najtoplijih!”

Ova godina bi mogla da bude jedna od najtoplijih od 1850., budući da se očekuje da prosečna globalna temperatura bude za gotovo pola stepena Celzijusa viša od višegodišnjeg proseka, prognozira Meteorološka služba Britanije.

2012. će širom sveta biti neznatno toplija od prošle, ali ne tako topla kao 2010, koja se smatra najtoplijom otkad se vodi statistika.

Inače, prema proceni Svetske meteorološke organizacije, dvanaest najtoplijih godina otkad se vodi statistika su u razdoblju od 1998. do 2011.

Šta dalje? Napisani su toliki protokoli-manifesti-zahtevi za kontrolu globalne emisije štetnih gasova, planovi za racionalniju potrošnju energije i svih prirodnih resursa….

Šta svako od lično može da uradi-možda bi trebalo krenuti odatle?

 

 

Priroda je apsolutista bez milosti

Srž života je izvan politike u kojoj se gušimo, koja nas zaludjuje, s kojom nas plaše i ucenjuju. Jučerašnji izbori su me manje protresli nego pogled na  ruševine godinama očuvanih znamenitosti severne Italije i jad ljudi koji su imali sreću da prežive ali nemaju više ništa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stvarni realan strah je u suočavanju sa elementarnim nepogodama, nemoć pred prirodom koja u sekundi uništi ono

što zovemo civilizacijom, prekine i promeni živote ljudi bez ikakve demokratske šanse da odlučuju o svojoj budućnosti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I to se ponavlja … kroz vreme i izvesno je u budućnosti.

 

Sunčeva oluja-warning

WARNING!
03.07.2012 – MASSIVE SOLAR STORM NOW HEADED STRAIGHT FOR EARTH. USA TODAY STATES IT MAY KNOCK OUT POWER, WORLD COMMUNICATIONS, NAVIGATION SYSTEMS, ETC. IMPACT IN LESS THEN EIGHT HOURS. GETS A LOT WORSE COULD CAUSE TRANSPORTATION TO BREAK DOWN.

NASA je objavila ovakvo upozorenje na moguće posledice masivne sunčane oluje , koje je kao vest protutnjalo celim svetom. Naučnici nisu sasvim sigurni šta će se sve dogodjati kada čestice pogode Zemlju brzinom, kažu, od više od 6 miliona kilometara na sat.

Najnovije vesti su da je udar slabiji od očekivanog, geomagnetna oluja je blaža,  ali još nije kraj i može se intenzivirati narednih sati. Jedna od predhodnih ostavila je bez struje 6 miliona ljudi u Kanadi.

Lepša strana ovakvog dogadjaja-solarne oluje je pojava polarne svetlosti (aka aurora borealis), bajkovite svetlosne igre,  kao izmišljene čudnim umom nekog slikara, ili kao da se neko zabavljao kompjuterskom obradom fotografija.

Volela bih da mogu da to vidim uživo.

U susret proleću-Crveni tanjir ili Biljina dijeta

Nekoliko dana već vreme obećava da će proleće ipak doći. Isti kaputi u kojima smo se mrzli sada su već pretopli i raskopčani.

Na koliko smo slava, ručkova i večera u povodu praznika, rodjendana, ili tek onako bili u poslednjih tmurnih, depresivnih, hladnih jesenjih i zimskih meseci, i uz domaće specijalitete i poslastice, po koju čašicu-čašu rasterali  osećaj mrzovolje, stresa, ili  jednostavno uživali u hrani i dobrom društvu. Baš smo dobro  jeli i bez povoda, pa i kad se pojavi „neizdrž“ za nekom hranom, mada nema utemeljenog razloga da budemo gladni.

Nažalost, samo su nesrećnici o kojima čujemo ili čitamo stvarno gladni. Većina onih koje poznajem retko oseti glad, jedemo više nego što nam treba, brzo  ili uz TV. Zaposleni obično ili pregladne ili se zadovoljavaju u toku dugih radnih sati stresa raznim grickalicama.

Ovih dana još češće čujem „moram na dijetu“, i ja sam jedna od tih. Nisam „ozbiljan slučaj“, ne verujem da bi se lekari previše zabrinuli za mene. Ono što mene brine je kontinualno dobijanje na težini, dodatno me nervira promena oblika mog tela, što mnogo toga više ne mogu da zakopčam-obučem, čak kad bih i zanemarila šta pokazuje vaga+3kg, zvuči kao skoro ništa.

Nedavno su moje dve prijateljice na slavi ćaskajući razmatrale i problem pušenja i njihove prekomerne težine (prilično iznad mojih +3kg). Jedna od njih je pre 2-3 godine prestala da puši, a druga to pokušava godinama, pa se razgovor ukratko sveo na komentar one koja je prestala da puši i ugojila se bar 10kg: „Tako je lako prestati sa pušenjem, ali je skoro nemoguće smršati“.

Nisam pušač, ne znam kako je biti zavisnik, ali se slažem da je teško omršaviti TRAJNO makar i samo ½ kg i pored bezbroj dijeta koje su prezentovane širom planete, nebrojeno mnogo saveta  priznatih doktora, nutricionista i laika po forumima, sve te naučno dokazane dijete i „specijalne“ preporuke najčešće su sa kratkotrajnim efektom i mnogo muka.

Posledica je gubitak volje i samopoštovanja.

Svi stručnjaci  izmedju mnogih detalja i recepata ipak kažu najvažnije-potrebno je trajno promeniti navike u ishrani, generalno životne navike: kretati se mnogo više-manje sedeti, vežbati.

Nedavno sam pročitala knjigu koja ne daje spisak namirnica koje treba-ne treba jesti, koja ne preporučuje  da se broje kalorje, da se kombinuju odredjene namirnice, koja ne traži testiranje na tolernciju-intoleranciju na hranu ili odredjuje  šta ćete jesti po krvnoj grupi, horoskopu i sl.

Čini mi se da je mršavljenje definitivno tema za psihologe, da je rešenje u mentalnom pristupu, jačanju te sfere našeg života-svesna kontrola naših potreba i njihovo prepoznavanje.

Svakako bi onima koji žele i moraju da smršaju preporučila knjigu: „Znam kako da smršate“.

http://www.alnari.rs/a/cb442eae-167a-43e8-bddf-56b7029592ab/Pol-Makena.aspx

Naravno, ne mislim da je knjiga čudotvorna, mada je pisac izmedju ostalog i hipnotizer, već da ima neke logike u onom što postavlja kao pravila.

I na istu temu da je psihološki pristup mršavljenju možda najvažniji, danas sam pročitala ovo:

“CRVENO posuđe nesvesno kontroliše navike u ishrani. To su otkrili švajcarski naučnici, koji tvrde da bi konzumiranje hrane iz crvenih tanjira moglo da bude efikasan način za skidanje suvišnih kilograma.

Stručnjaci veruju da crvena boja predstavlja svojevrstan suptilni signal koji nam govori da moramo da prestanemo sa određenom radnjom. Poznato je da se crvene boje često koriste kao upozorenje na pretnju ili kao nametanje zabrane (crveni semafor, crveni znak „stop“). Prilikom istraživanja ovih pretpostavki, švajcarski naučnici formirali su grupe ljudi koji su se hranili iz posuđa različitih boja. Ustanovljeno je da su pojedinci koji su jeli iz crvenih tanjira u proseku jeli gotovo upola manje hrane nego oni koji su uživali u hrani posluženoj na plavim i belim tanjirima.”

Nemam crveni servis za ručavanje. Zvuči sasvim dobro da osvežim kuću i osim veselog prolećnog efekta izazovem da zajedno sa ukućanima smanjim potrošnju SKUPE  hrane i radosno stanem na vagu, zadovoljno nosim svoju garderobu, budem zdrava.

U medjuvremenu ću morati nekoliko dana da se podvrgnem (mal)tretmanu  dijete koja kruži kod nas u firmi:

Biljina dijeta:

10:00 – 8 suvih sljiva
12:00 – 100g pileceg mesa ili 2 virsle
14:00 – 100g mladog sira ili kackavalja
16:00 – 1 jaje
18:00 – jogurt, mleko ili kiselo mleko
20:00 – 1 pomorandza ili jabuka

“Devojke” su tek  počele-videćemo kako će se odraziti za koji dan-kažu da je prihvatljiva samo za “razbijanje  prvog  otpora”  organizma.

Definitivno mi se više svidja Polovo pravilo “Jedi kad si gladan”, nego “Biljina korigovana dijeta”, jer kažu da je original još rigorozniji.

 

Razorno i opasno kad led krene

Sneg i led svuda oko nas

Konkordija (Concordia)

Konkordija (latinski „concordia“) označava slogu, razumevanje, saglasnost , harmoničnost….

Ipak, plemenito i tako pozitivno ime nije spasilo od propasti, zle sudbine, ili ljudske gluposti i uobraženosti luksuzni brod „Kosta Konkordija“.

2012. tek započetu, u petak 13.januara, obeležio je brodolom.

Isti dogadjaj je zauvek  obeležila živote nekoliko hiljada ljudi koji su preživeli brodolom, a tragično porodice onih čiji su članovi ili prijatelji izgubili živote na dohvat obale usred harmonije jedne romantične večeri krstareći prelepim Tirenskim morem kad se brod nasukao na ostrvo Djiljo. Leva strana broda je udarila o greben u 21:42 časova. Posle toga je nastupila tama. Prema navodima obalske straže, na brodu se tada nalazilo 3.206 putnika i 1.023 člana posade.

Posle se ispostavilo da je bilo i “slepih putnika”. Kapetan broda Frančesko Sketino je „odigrao ulogu“ egzekutora zle sudbine i doveo do raspleta  jedne čudne priče koju ni najtalentovaniji scenarista ne bi bolje složio.

Kosta Konkordija je krenula  jula 2006.. godine kao tada najveći brod proizveden u Italiji, težak 114.137 bruto tona, dugačak 290,2 metra i vredan 450 miliona evra. Po tonaži, to je najveći putnički brod koji je ikada potonuo.

Mnogi su odmah po nesreći objavili da je brod od samog početka bio baksuzan i poredili su ga sa Titanikom.

• Kada je Kosta Konkordiju krstila manekenka Eva Hercigova, boca šampanjca se nije razbila o trup broda, što se među moreplovcima smatra lošim znakom;
• 2008. brod je pretrpeo štetu na pramcu kada je, zbog jakog vetra, udario o dok u Palermu,
• Počeo je da tone u petak, 13-tog;
• Dok je brod tonuo, u brodskom restoranu je navodno bila emitovana muzika iz filma “Titanik”.

A da koincidencija bude još, Valentina Kapuano, jedna je od preživelih putnika sa kruzera, ima u porodičnoj  istoriji još jedan brodolom – na Titaniku.

Brat Valentinine prabake je u noći 14. aprila 1912. godine poginuo kada je Titanik potonuo. Vek kasnije, njegovi potomci preživeli su brodolom. Na kruzeru  bili su Valentinin verenik, brat i bratovljeva devojka. Valentini baka Marija je često pričala o strašnom iskustvu  sa Titanika.

Pitanje je neizbežno da li stvarno postoji ta predodredjenost puta kroz život i njegovog kraja već unapred data za svakog čoveka, ta sudbina-fatum, ta sila božanska i/ ili astrološka, i da li ipak dopušta da se „nužni red“ na nekim „čvoroštima“  promeni i ne bude fatalan.

Neki drugi kapetan više sklon „harmoničnom razmišljanju“ i usaglašenosti sa realnošću i kolegama ne bi doprineo da se zla kob broda ostvari. Isto tako, Valentininina sudbina pokazuje da lanac zle kobi može da se prekine…

Može li brodolom s početka 2012. da bude još jedan loš znak u nizu ružnih predvidjanja za 2012.

Želim da prihvatim to samo kao opomenu i svima skrenem pažnju na staru rimsku izreku koja ne gubi aktuelnost ni posle mnogo vekova:

„Ubi concordia, ubi victoria“-Gde je sloga, tu je i pobeda.

“Smrt je najbolji izum života…”

 

 

Mračnih tema ovih dana ima na pretek, sve je uglavnom u znaku ratova, bede, kriminala, korupcije, neostvarenih ciljeva i nada, ljudskih tragedija, krvi i suza,  zastave bi mogle biti neprekidno na pola koplja.

Današnja tužna vest koja je spustila zastavu na pola koplja ispred  “Epla”, vest o smrti Stiva Džobsa (Steve Jobs), jednog od osnivača ove kompanije, ipak se razlikuje od ostalih, jer je u pitanju čovek koji je obeležio i ostavio neizbrisiv trag  ne samo u IT svetu, već daleko šire, predstavljajući jedinstvenu filozofiji života.

Stiv Džobs je često citiran, a meni su se učinile vanvremenske i sigurno vredne “po(r)uke”  neprevazidjene za još mnoge generacije profesionalaca, kao i svih ljudi koji traže svoj put kroz život.

“Dizajn je zanimljiva reč. Neki ljudi misle da dizajn znači kako nešto izgleda. Ali naravno, ako pogledate dublje, to je zapravo kako nešto radi”. (Wired, februar 1996.)

“Veoma je teško dizajnirati proizvod za određenu grupu. Često ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažeš”. (BusinessWeek, maj 1998.)

“Moraš verovati u nešto – sebe, sudbinu, život, karmu, bilo šta. Ovaj pristup me nikada nije napuštao i promenio mi je život”. (Stenford, jun 2005.)

Pročitala sam danas  i ovo:

Vizionara Džobsa biće teško zameniti. On je bio svestrani milioner. Njegovo angažovanje u „Piksarovom“ studiju za animirane filmove je samo jedan u nizu primera. Filmovi poput „Priča o igračkama“ doneli su mu nagrade i još veću popularnost širom sveta. Pa ipak, odrastao je uz roditelje, koji su ga usvojili. Prekinuo je studiranje i posvetio se svom cilju, o čemu je pred studentima na Stenfordu jednom prilikom rekao: „Budite hrabri, sledite svoju intuiciju i svoje srce“. Ali to nije bilo sve, Džobs je još tada podelio sa njima jednu svoju neobičnu misao: „Smrt je najbolji izum života, jer staro uklanja sa puta i pravi mesto za ono što dolazi.“

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15440596,00.html?maca=ser-TB_ser_b92-3198-xml-mrss

 

 

U eri globalne ekonomske krize, 2011. Epl je prvi put  na berzi zabeležio veću vrednost od glavnog konkurenta Majkrosofta, postavši tako najvrednija IT-kompanije na svetu…

Bil Gejts je jednom izjavio da su osim što su bili konkurenti, takodje bili i prijatelji.

Sve je moguće, kad imaš više  od jednog cilja u glavi i ne moraš da pobediš na izborima.

 

Dogodilo se na današnji dan?

Dogodilo se na današnji dan ?

Ne mogu da se setim da je ovaj datum u mom životu označavao  nešto drugo osim da je tu negde početak jeseni. Čak se ne sećam da smo u istoriji učili da su na ovaj dan 1866. srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili ugovor o ujedinjenju Srbije i  Crne Gore i savezu u ratu protiv Otomanskog carstva.

Uvek mi taj početak jeseni izaziva više lirska nego epska osećanja, kraj leta je skoro kao početak kraja života (jedne godine), veče kao da se spusti  iznenada, prijatno je sveže ma koliko dani  još uvek mogu biti topli , a pijace su još šarene i pune ukusnog svežeg voća i povrća , naravno, sve se odnosi na našu severnu hemisferu.

Danas je tu klasičnu romantiku početka jeseni  poremetila mogućnost da ovaj dan bude zapamćen po neobičnoj katastrofi. Više od šest tona težak Nasin satelit, star 20 godina, nekontrolisano se ruši na Zemlju, a razlog je što još od 2005. nema  goriva  da bi se pad usmerio na nenaseljena područja. Sve to zvuči neverovatno, toliko da čak ne mogu da se rešim da ostavim za sutra sve što mi danas izgleda neodložno , i jednostavno uzmem našeg ljubimca Atosa i odvedem u  šetnju….” carpe diem”.   I mogu samo da se nadam da nas ta olupina veličine autobusa neće pogoditi, da neće nikog živog ugroziti. Zvuči sve kao filmski horor.

Da li NASU treba pozvati na odgovornost?

Privukla mi je pažnju još jedna današnja vest, takodje  ima veze s naukom, samo je “žanr” drugi i nema potencijalnih žrtava.

Da li nešto može biti brže od svetlosti? Prema dosadašnjim naučnim saznanjima, ništa se ne kreće brže od svetlosti.

Skoro da ne mogu da zamislim da u ovoj produženoj  “sezoni “ svetske  krize, nebrojenih sukoba i katastrofa postoji mnogo onih koje će uznemiriti mogućnost da nešto može biti brže od svetlosti.

Ipak, da li to potvrdjuje da nikad ne treba zaboraviti Heraklita i njegovo učenje  o jedinstvu svih  bića,  koja su u stalnoj promeni, da je svet  pun suprotnosti,  sve je u kretanju:  nema nepromjenjivog.

Tako napreduje i naše saznanje, kad se oslobodimo dogmi.

“Međunarodni tim naučnika uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, izjavio je njihov portparol, navodeći da bi to moglo da poljulja jedan od fundamentalnih principa fizike.

Antonio Ereditato iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) kazao je za Rojters da su trogodišnja merenja pokazala da se neutrini kreću 60 nanosekundi brže od svetlosti na razdaljini od 730 kilometara između Ženeve i italijanskog grada Gran Saso.

Fizičari kažu da su neutrino čestice – koje spadaju u najneobičnije poznate čestice u fizici – potukle rekord najveće kosmičke brzine od 299.792 kilometara u sekundi.”

Da li smo danas na raskrsnici koje će označiti neke promene?

MOSTOVI koji život znače

Volim mostove. Volim da ih gledam kao posebna arhitektonska dela, divim im se kao da posmatram akrobate, čudesno lebde u prostoru na neshvatljivim osloncima. Tako su različiti, imaju ličnost, posebno je to uočljivo u srećnim gradovima gde ih ima veliki broj na istoj reci (ili zalivu), stvaraju “cik cak” mrežu i spajaju delove grada i ljude.

Naš beli grad na dve reke  “umire u mukama” u stalnim saobraćajnim kolapsima na svojim dotrajalim i malobrojnim mostovima.

Poslednji most koji je u Beogradu izgrađen bio je Novi železnički most preko Save završen 1979. godine kao deo projekta “Prokop” koji do danas nije u potpunosti realizovan.

Najprometniji most je Gazela koja je izgrađena 1970. godine, a trenutno je u fazi rekonstrukcije. Projektovan je za dnevni promet od 40.000 vozila, ali  preko njega prođe oko 165.000 vozila!

Pančevački most izgrađen je 1935. godine. To je jedini most preko Dunava. Srušen je 1941. godine, a obnovljen 1946.

Brankov most izgrađen je 1934. godine, a srušen za vreme Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1955. godine.

Stari savski most sagradili su Nemci za vreme okupacije 1942. godine.

Stari železnički most izgrađen je 1884. godine, a rušen je i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Najzad, nije čudo što novi most preko Ade  izaziva toliku pažnju, radoznalost i različite komentare. Koliko god da je koštao, opravdano- mnogo-realno ili ne, moramo se radovati njegovom “rodjenju” i slaviti kao dobru vest. Nadam se da kolateralna šteta za ekoligiju nije prevelika.

Sigurno će doneti značajno poboljšanje komunikacije u gradu, a i lep je!