Archive for the ‘General’ Category

Lanac zavisnosti

Zvuči sasvim verovatno da hrana koja je doprinela ekspanziji i uspehu lanaca restorana brze hrane i pića co-co-la tipa ima neke sastojke koji izazivaju zavisnost.

Nisam pušac, mada jako volim kafu, nisam pokušavala (ni morala) da je se odreknem, ponekad samo smanjim količinu kad osetim da sam preterala. Kažu da kofein izaziva fizičku zavisnost, a mnogi to tvrde i za čokoladu. Istraživač i lekar Neal Barnard u svojoj knjizi “Prekinite zavisnički odnos prema hrani” tvrdi da i druge vrste namirnica izazivaju naviku. Zvuči za verovali-ili-ne da i sirevi, razne vrste mesa i šećer prilikom razlaganja tokom procesa varenja oslobađaju supstancu sličnu opijatima koja nas potstiče da ovakve namirnice često jedemo. Knjiga opisuje i kako industrija hrane eksploatiše našeu prirodnu potrebu za hranom i gura nas da sve više koristimo nezdravu hranu. Sve je nekako logično?

Milioni su navučeni kroz neizbežnu biohemijsku reakciju koja se odigrava u našem telu i izaziva osećaj da ne možemo da živimo bez dnevne porcije mesa, sira ili šećera. Dr. Barnard je razvio tronedeljnu dietu koja pomaže da se odviknemo od ove hrane, dijeta je kombinovana sa fizičkim vežbama što pomaže da se postigne balans šećera u krvi i hormona koji komtrolišu osećaj gladi. Volela bih da pročitam knjigu.
Toliko sam ih pročitala na tu temu da još jedna više neće uticati na moje izgubljeno vreme.

U medjuvremenu, imperije kao sto je McDonald’s su u usponu, ne samo u Americi, gde su simbol ekonomskog buma u uslužnoj delatnosti, veoma su bitni i u sferi zapošljavanja. 1968. McDonald’s je imao mrežu od 1000 restorana, 2001. ih je širom sveta bilo oko 28.000 i svake godine otvara se oko 2000 novih! A ono sto veriovatno retko ko zna je da je McDonald’s veliki kiridžija i više zaradjuje od rentiranja svoje imovine nego od prodaje hrane. Još jedan kuriozitet: McDonald’s vodi više dečjih igrališta nego ijedna privatna firma u USA i jedan je od najvećih distrubutera igračaka na nacionalnom nivou. McDonald’s je ušao u živote ljudi širom sveta i teško ga je zaobići.
O ovome je mnogo pisao u svojoj knjizi o NACIJI BRZE HRANE: “The Dark Side of the All-American Meal”, Eric Sshlosser. Knjiga je postala bestseler, sto nije bilo dovoljno da se nešto (mnogo) promeni. Ipak u Americi postoji tendencija prepoznavanja prednosti prirodne i zdrave hrane i akcije na državnom nivou da se zaštite mlade generacije od uznapredovalog problema prekomerne težine.

Mi, osim sto volimo sve brendirano, pokušavamo da naparavimo naše lance brze i nekvalitetne hrane. Jedna široko rasprostranjena pojava su PEKARE ( ne pripadaju jednom lancu, no uopšte se skoro ne razlikuju), nudeći uglavnom nezdravu masnu, kaloricnu hranu koja samo izgleda da nije skupa.
Jedan babanana kosta 15-20 dinara kao i jedna obična masna pogačica. Jabuka mozda i manje, a tek kupus salata.

Svetske statistike govore da većina ljudi ne pojede ni jednu voćku dnevno! Možda je kod nas bolja situacija bar leti, mnogi pojedu poneku šljivu pre nego što je ubace u kazan za pečenje rakije.

Klackalica

Počela je sezona praznika, ustvari glavni udar tek dolazi. Svaki dan pojedem(o) bar jedan komad neke hrane više, nešto što mi nije bilo potrebno. Nažalost, teško je odoleti ukusnim djakonijama s slavskih trpeza, nepristojno je reci “ne hvala, ne mogu više”, ili je još teže obuzdati se u restoranu, ne učestvovati u kancelarijskom i TV grickanju, nekad je hrana tako umirujuća, čini nam se blagotvorna u stresnom trenutku, često društvo koje nas nikad ne izneveri. Uglavnom sedeći, prebacujući se iz stolice u stolicu, pa u sedište u kolima i do fotelje, foteljice, dvoseda, troseda….lagano tonemo u salo.

Eto, kad dobijem(o) samo 1 kg godišnje, zamišljam sebe -vidim mnoge s 5 plus 5 plus 5 kg, a vreme proleti! Naše živote i bar deo našeg genetskog koda žive i naša deca.

Posledice gojaznosti po zdravlje odraslih poznate su, ne samo lekarima, veći i velikom broju laika. I pored toga, problem gojaznosti koji nije jednostran (vezan je za kardiovaskularne, metaboličke, endokrinološke, digestivne, pulmološke, ortopedske, maligne bolesti), raste i danas se govori o epidemiji gojaznosti u svetu. U poslednje tri decenije, mnoge razvijene zemlje suočavaju se sa problemom gojaznosti i kod dece. Nepobitno je dokazana povezanost kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa kod odraslih sa gojaznošću u ranom životnom dobu.

Statistički podaci na koje nailazimo previše su ozbiljni da bi trebalo olako prelaziti preko njih i brinuti samo “veće brige” svetskih kriza i ratova, globalnog zagrevanja i zagadjenja, bolesti protiv kojih još nama leka ili im se ne zna ni uzrok, ili siromaštva, dok gojaznost tiho osvaja (neke delove planete) i isto, kao i glad, ubija globalno.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je epidemija gojaznosti uveliko zahvatila Evropu, jer se u poslednjih 20 godina broj gojaznih osoba utrostručio. Polovina odraslog stanovništva Evrope je gojazno, a jedno od petoro dece ima prekomernu telesnu težinu (oko 80 miliona dece i adolescenata).

Uzroci širenja epidemije su dramatična redukcija fizičke aktivnosti i nasuprot tome, loše navike u ishrani – korišćenje energetski visoko bogate hrane i napitaka, u kombinaciji sa nedovoljnim korišćenjem voća i povrća. Prema podacima SZO u Evropi, dve trećine stanovništva nije fizički aktivno, bar onoliko koliko je potrebno da bi održali svoju normalnu telesnu težinu. Doneta je evropska povelja i platforma za borbu protiv gojaznosti. Očekuje se da će do značajnijeg smanjenja gojaznosti kroz programe poboljšane ishrane i povećane fizičke aktivnosti doći tek 2015.

Među merama su i one za smanjenje marketinškog pritiska za korišćenje visokoenergetske hrane i pića, sa posebnom pažnjom na decu i adolescente, čije neiskustvo može da bude zloupotrebljeno. Svi u društvu, pa i mediji, imaju veliku odgovornost za širenje informacija o rizicima koje gojaznost nosi i za podizanje svesti ljudi da više brinu o svom zdravlju. Preventiva gojaznosti traži promenu stila života.

Prosle godine u Evropi je započela kampanja usmerena na povećanje potrošnje svežeg voća i povrća kod dece. Ova inicijativa finansirana od strane Evropske Komisije obuhvatila je najmlađe u Poljskoj, Austriji, Švedskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Promotivne akcije će se sprovoditi u supermarketima. Vrednost projekta je 4 miliona €.
U jednom supermrketu u Becu (slučajan izbor u toku nedavne posete) uz svaku kupovinu dobijali smo po dve sočne velike jabuke, bez nalepnice. Možda to nije deo ove akcije, ali je svakako dobro. Ostaje nada da će se akcije slicnog tipa pojaviti i kod nas.

Stručnjaci upozoravaju da je skoro svako treće dete u Srbiji gojazno, a još 18 odsto ima višak kilograma. I Srbija će početkom sledeće godine dobiti nacionalnu strategiju, kojom će biti regulisano i raklamiranje hrane. Još jedno mrtvo slovo na papiru?

Susrela sam se s edukativnim projektom za decu “You are what you eat”, bukvalan prevod bi bio ” Ono si što jedeš “, po meni suština je: uravnotežena ishrana čini uravnoteženog i zdravog čoveka, zar ne? Ovaj projekat je imao važan cilj da neguje i sačuva dobre strane tradicionalne ishrane i nacionalnog identiteta koji se prenosi kroz nju. Nekad je neosporno bilo manje debelih ljudi.

Deca nas gledaju! Deca pamte, deca imitiraju, svesno i nesvesno.

ps. počinje post, s razlogom – da ili ne?

Zagonetna Luna

Mnoge noći punog meseca provela sam bez sna prevrćući se u krevetu. Nekad sam tražila i nalazila i druge razloge da objasnim ovo stanje, ipak najčešće nije bilo očiglednog objašnjenja. I sva čudna raspoloženja naročito u mladosti su dolazila naglo i bezrazložno i nestajala kad mesec krene u drugu fazu. Takav je bio i ovaj vikend, srećom lepo druženje u Bečeju nije bilo ugroženo, osim tako potreban san u noći izmedju subote i nedelje, a Luna je blještala kroz slojeve oblaka na zimskom nebu.

Tokom poslednjih trideset godina objavljeno je više hiljada raznih studija u kojima se istraživao lunarni efekat. One nisu donele relevantan zaključak da li lunarni efekat postoji. Pročitala sam da je to zato što su sva istraživanja ove vrste, bez obzira kakav im je zaključak, mahom pronalazila samo statističku (ne)povezanost mesečevih mena i ponašanja ljudi.
Teško je negirati uticaj koji Mesec ima na prirodu i ljude. Poznato je da on upravlja plimom i osekom, menstrualni ciklus traje u proseku 28 dana, koliko i lunarni, a neki statistički podaci jasno govore o povećanju broja zločina i nasilja u vreme punog meseca.

Da li stvarno tada mesečari hodaju u snu, rane jače krvare, u porodilištima se značajno uvećava obim posla?

Zanimljivo je da ako i prihvatimo da postoje zablude o uticaju na ljudsko ponašanje, zaista postoje neke mesečeve tajne koje još nisu odgonetnute. Pun mesec u blizini horizonta izgleda znatno veći u odnosu na svoju uobičajenu veličinu na noćnom nebu. U predvečerje ili zoru, ogromni puni mesec izviruje. Ovaj pomalo romantični fenomen se naziva mesečeva iluzija. Najčešće se javlja u letnjim mesecima, u danima kad je mesec nisko, a sunce dovoljno visoko na horizontu. Prizor je potpuno nestvaran, doživela sam ga na putu po Americi ovog leta, začinjen neopreznim pretrčavanjem kojota ispred točkova automobila-filmska horor atmosfera uživo.

I još malo suvih činjenica: “Ugaona veličina punog meseca na nebeskoj sferi uobičajeno iznosi oko 0,5 stepeni. No, pri horizontu, lik Zemljinog satelita postaje 50 do 75 odsto veći. Naravno da mesec ne raste, ali se ne događaju nikakvi prateći astronomski fenomeni koji bi uticali na njegov izgled. Šta su uzroci mesečeve iluzije? Ovim pitanjem su se bavili rani kineski i grčki astronomi, ali ni danas ne postoji pouzdan naučni odgovor. Povećanje lika meseca, bar što se nauke trenutno tiče, jedini je čudan i neobjašnjiv fenomen koji se dešava tokom punog meseca.”

Vasiona nije tako jednostavna smeša, bar za mene (astronomskog laika). Tesno sam povezana s Mesecom, natalne karte mi tako kažu.

Upomoć!

Ponekad nije dovoljno što ina dobrih i perspektivnih stvari u našem životu. Nije dovoljno što sam ispavana, što je porodični ručak bio odličan, što smo tu za stolom u našem domu, našem gradu koji lenjo drema ove kišne nedeje….
Nagomilana osećanja, sećanja, umor izazivaju iznenadne nesuglasice, konflikte u nama i s dragim ljudima. U trenutku bure ne znam šta mi piše u današnjem horoskopu, ne koristim tu vrstu pomoći u virovima života, mada smatram da su neke karakterne osobine, čak i još ponešto sigurno neraskidivo vezani s trenutkom rodjenja u svemirskoj geografiji i moru energije koja je prati.Tako nekako. Ne umem da čitam natalne karte. Ipak ne mogu da ne verujem u kosmičku povezanost svega što postoji, videli mi to ili ne.
Da li je svet oko nas pun mržnje, ključa li od nerazrešenih problema, da li živimo u svetu neprekidnog lanca nevolja? Da li je to već unapred odredjeno, dato onako globalno, a sad, opet, i lokalno u ovoj Srbiji, mirišem li skoru nevolju, čak i pošto su se naši političari dogovorili, a mediji objavili taj korak napred?
“Izbori za predsednika Srbije biće održani 13. januara, a eventualni drugi krug 27. januara, na Savindan, rezultat je dogovora lidera stranaka DS-DSS-G17”. Itd.

Ako bude biće … šta?
Hvata me strah od odluka koje ne donosim, hvata me strah od budućnosti koja je već stvarnost: mnogo bolesnih kao posledica (makar i nedokazana) nekih trvrdoglavih odluka iz 1999., sve više siromašnih i nezaposlenih kao posledica razvučene tranzicije, sve manje dece kao posledica svega zajedno. Plašim se ratnika besmisla.

Volela bih da je ovo moje današnje raspoloženje proizišlo samo kao prolazna faza iz “položaja zvezda” i nedostatka prirodne svetlosti. Dokazujući sebi da slutnje nisu ništa, i da posvedočim o nepouzdanosti lakog tumačenja zvezda, da su ljudski strah i briga o budućnosti podložni zloupotrebama i često unosan posao (televizije i interenet vrve od ponuda čitanja budućnosti), poigrala sam se sobom tražeci trunku objašnjenja o ovom danu i evo šta su mi samo tri dnevna horoskopa danas rekla:

1) “Razmišljate o skorijem odlasku na put. Najpovoljniji dan za tako nešto bila bi sreda. Početkom nedelje imaćete neprijatan susret s komšijom. Povoljniji odnos s partnerom tek u drugoj polovini nedelje.

Finansijska situacija vam neće biti tako loša kao što zna da bude, pa već oko srede možete očekivati izvesno poboljšanje.”

2)”Odlažete svoje obaveze u nadi da činite značajan ustupak. Ipak, odredjena usluga koju čnite ne predstavlja dobro rešenje. Shvatićete da Vam neko nameće teže kriterijume od onih koje dobijaju Vaši saradnici. Nalazite se u stanju emotivnog iskušenja, mimo svoje volje pristajete na kompromisno rešenje koje predlaze bliska osoba. Sugestija: Izbegavajte stresne situacije koje Vas psihicki uznemiravaju”

3)”Još uvek ste u fazi dobrovoljne izolacije. Radoznalost vam je pojačana, ali još uvek niste u stanju da se uhvatite u koštac sa neplaniranim događajima. Biće dana za megdana. Za početak, pokušajte da se oslobodite stresova kojima pokušavaju da vas bombarduju okolina i televizija.”

Sve ukupno nije tako loše-izbegavaću komšije, trošenje, može nešto i optimistički da se probere, saveti su generalno razumni, ne zastranjuju, ne zastrašuju. I ne pomažu.
Srećom, znam šta mi nedostaje i kako mogu da stignem do toga, znam šta su prioriteti-zdravlje i porodica, tim redom ili obrnutim ili zdravlje porodice prevashodno, znam na šta nemam uticaja, kao i onaj lepi žbun hrizantema na našem prozoru što me je iznenadio. Veselih oranž cvetova kad sam ga kupila pre mesec dana, pun pupoljaka koji su se rscvetali postepeno, ali potpuno drugačiji, ni nalik svojim predhodnicima iz perioda sunčanih i toplih dana, vidim dva lica iste biljke! Tako se i ja osećam, dobijam to zimsko, bledunjavo, zabrinuto, umorno lice…. nedostaje mi sunce.

U potrazi sam za surogatima: palim sva svetla, posežem za kafom, limunadom, čokoladom … teram sebe u šetnju, pa to je samo uobičajeni mrak-nije bauk. Ne smem da izgubim optimizam i nadu.

Konac delo krasi

Oduvek navijam za ZVEZDU, tako su me vaspitali, sve manje aktivno, već dugo deklarativno, ma nemam strpljenja da gledam svašta…ili ništa što je uglavnom ostalo od našeg fudbala. Večeras je bilo zanimljivo, no sad ne mogu da slušam nakon TV prenosa povike “TRAGEDIJA”, i svakakve komentare onog para Mapetovaca, pa nekog lika nalik na pogrebnika …. zarozane fudbalere, čak i one koji dadoše sjajne golove. Svi golovi, dragi nam ili oni što su nas u crno zavili bili su za gledanje i … gledanje s uživanjem, obrta puno jer kako kažu “lopta je okrugla”. To je već nešto, i trčalo se i kombinovalo, što valjda čini fudbal dobrim. Ali konac delo krasi, samo da to još naučimo (globalno), htela-ne-htela složiću se s nekim od mnogih uzrujanih komentatora da Nemci ne odustaju do kraja (globalno)-to je potvrdjeno rezultatom.

Volim Zvezdu, niko nije savršen.

Mrak u 6

Prevario me je rani mrak, već u 6 popodne moja planirana šetnja postala je drugačija, dobila je na tajanstvenosti (?) neočekivano skoro pustih mesta u samom centru grada s nimalo živosti i radosti. Pokušala sam da zabeležim atmosferu, nije bilo lako uz oskudno svetlo, a i brzo su mi se smrzli nos i šake, čak je moj omiljeni izlog optičara u ulici Vuka Karadzića sav u jesenjem raspoloženju.
Kod kuće je najbolje-toplo je i mogu da biram izmedju palačinki i “macadamia nuts”, ukusan plod, naročito s čokoladom, jedino ne znam da li je to orah ili lesnik :), al’ prvo ću gricnuti nešto slano, a mozda i ljuto i salatu od crvenog kupusa kao zdrav stimulans obrambenim moćima neophodnim protiv zamki ove sezone. Da li svako ogladni kad zahladni? Ja uvek. Atavizam?

Bašta

Zamislite svet u kome svako ima baštu, bilogde, tek da ima svoj mikro prizor ili prozor kao što ovih dana izgleda Pašićev trg, da svako pola sata devno svog života posveti bar toj mikro prirodi i lepoti, umesto da gleda, recimo televiziju. Mogao bi se svet korak po korak pretvarati u cvetni aranžman koji oplemenjuje i ljude i okruženje. Postaje lep običaj ova sezonska izložba cveća u centru Beograda, uvek me obraduje i namami da nešto kupim.

Šteta što nema više ovakvih prilika i mesta u gradu, mada ponegde izraste cvećara na otvorenom, nekad sa stilom, nekad kao zbrda- zdola varijanta sive ekonomije ili staračke nemaštine s sezonskim cvećem. Ovih dana jedna bakica na uglu Sremske ulice prodaje smilje.

Setih se još jednog trga koji je kolokvijalno nosio naziv “Cvetni”, a trenutno ne prmećujem razlog. Dominira salon luksuznih automobila i kafići.

Užas-LIFT

“Ovo” na slici nije to na šta se odnosi moj UŽAS kojim sam aktivno počela dan. Užas koji me je zaledio, a nastavak priče izazvao naglo vrenje svih mojih emocija i navalu nezadovoljstva i krajnjeg razočaranja da se teško nesto menja u ovoj zemlji gde svi misle da sve znaju, bar o politici i fudbalu, i svakako, da su PROFESIONALCI, čak i kad ne znaju sta reč znači.
DANAS SAM SE SUSRELA S OTVORENIM VRATIMA OD LIFTA, BEZ KABINE!
Nisam bila u opasnosti, lift u zgradi u kojoj stanujem ne koristim, a nije ni bilo moguće 4 godine-bio je u kvaru….Sad ga popravljaju, rekonstruišu vrata da bude sve po važećim propisima, ostalo ne znam-nadam se da oni znaju, zanemarićemo buku, djubre na sve strane, ostatke razbijenog stakla …..ali otvorena vrata lifta, potpuno neobezbedjena, čak i kad to nije peti sprat vec samo prvi. U zgradi zive i deca, raznog uzrasta, dovoljan je trenutak….sto sam i rekla majstorima koji su sprat nize opušteno doruckovali i bili veoma iznenadjeni da ja uopšte brinem. I kaže jedan preko zalogaja “Sa’ćemo mi…”. Na moju, koliko je bilo moguće suzdržanu rečenicu, da to nije dovoljno da se nešto ne dogodi, rece on: “Gospodjo, ma nije nama ovo prvi put” . Umirujuće baš -da li je bila moja dužnost da ih prijavim ili se u to u ovoj zemlji radi samo za vreme rata i eventualno neke “sablje”. Verovatno bih čula (od nadležnih?) da su ovi majstori profesionalci. Ja nisam profesionalac reporter, toliko sam bila zgranuta da sam zaboravila da imam u tašni fotoaparat i da mogu da fotografišem ambis….
ČUVAJTE DECU i sebe, opasnost vreba i ovako lepog jutra…

I kad sam još prilično konsternirana stigla do Knez Mihailove ugledala sam “ono” s početka, ne znam šta je. Možda i nije tako ružno kad se “izvrtite” i pogledate s neke “kose” strane. Ne znam cemu služi, liči na reklamu za razne materijale ili je to deo modernog pokreta u umetnosti koji koristi otpatke-svakako ima neku ideju.:). “Ono” me vraća na nedavni put kroz Ameriku, neki poznati muzeji imaju takve konstrukcije i materijale spolja veoma neprivlacne na prvi pogled, ali kad udjete doživite čudo, kriju riznicu lepote i ideja.

Pogled na život-carpe diem

Sve česće ponavljam da nemam vremena. Sve češće ne mogu da se odlučim da li će ono što me nervira i kvari životnu radost i raspoloženje upravljati mojim životom ili ću sebično (?) svoju energiju usmeravati ka onom što vidim pozitivno, što me raduje, što meni ili mojim najbližima čini život lepšim, kroz jedinstvene trenutke svakog dana….
Carpe diem. Bar povremeno ili što češce?
Ovaj vikend sam provela usmerenog pogleda na prirodu u bogatom šarenilu jeseni, promenu godišnjeg doba, tek najavu hladnoće kad sunce ugasi svoje poslednje treptaje posle predivnog dana, ali i istražujući tragove i senke i naših unutrašnjih promena, koje dolaze-prolaze neumitno. Priroda se u celini obnavlja, zasada, u ciklusu koji obezbedjuje kontinuitet života, svi kao jedinke starimo i imamo krajnju (?) destinaciju.
Tužno-NE-bitno je kako starimo.

Naravno, danas su me veoma obradovali naši teniseri, sto ne znaci da nema mnogo toga što bi moglo da mi potpuno pokvari raspoloženje, previše problema, bola, patnje na svetu, a sutra je težak radni dan. Ipak, uhvatimo ga s radošću i učinimo nešto od njega da bude bolji nego što obećava. Carpe diem.

Vremeplov

Mutne vode politike me uvek postavljaju pred dilemu: verodostojnosti izvora, slušati, gledati, čitatai ili ne čitati sve što mi je dostupno?
Situacija u kojoj smo me neodoljivo podseća na mnogo toga već vidjenog i priču o novom svetskom poretku. Jedan od članaka na tu temu Boba Djurdjevica, “Novi svetski poredak i Srbi” od 26.12.2000., odmotava se u cik-cak, po volji autora u nazad, pa napred, da bi njegovi odjeci stigli do mene ovih dana da mi se nadovežu na tešku brigu.
(http://news.beograd.com/srpski/ , uz napomenu da je Bob Djurdjevic medjunarodno objavljivani autor, politički komentator i analitičar globalnih geopolitickih kretanja. Takodje je i osnivač ne-profitne organizacije Truth in Media u Feniksu, Arizona, USA, www.truthinmedia.org ).

Izjave naših brendiranih političara se kloniraju u nedogled, ne primećujem nijanse ako ih ima:
Koštunica je poručio da je Gračanica “pravo mesto da se ponovi ono što svaki Srbin mora da zna – da je Kosovo bilo i da će zauvek biti deo Srbije”. (na slici: Koštuinica u Gračanici, 28. juni 2006. godine.)

Previše bi bilo ovde analizirati šta sve desavalo u peredhodnih godinu dana. Ali ne mogu da izbegnem u mom cik-cak vremepolovu našu najveću nadu i uzdanicu Rusiju, te Putin sasvim mudro kaže po izvorima iz Moskve 4.juna 2007. u toku razgovora s novinarima povodom skupa G-8: “Ne isključujem da postepeni rad sa srpskom stranom može dovesti do neke transformacije njihovih pogleda na Kosovo. Ne želim da odgovaram za srpsku stranu, ali uporan, taktičan rad može dovesti do nekih kompromisa”. Na pitanje novinara gde on vidi mogućnost kompromisa za Kosovo, Putin je odgovorio da “kad bi znao, odavno bi predložio”.

Leto je bilo vrelo, da ne kazem ljuto vrelo, septembar nije osvežio usijane glave. Situacija je ozbiljna, kao i do sada, zar ne?
Mediji su objavili u petak-subotu-nedelju-danas:
1)Retorika u pravcu Miloševića: Oli Ren (FoNet)
Komesar Evropske unije za proširenje u intervjuu agenciji Rojters, ocenio je da su izjave državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića “Njujork tajmsu”, “u velikoj meri za žaljenje” i da očekuje njihovo razjašnjenje pre posete srpskog premijera Vojislava Koštunice Briselu, sledeće srede. Nije razumljivo da država koja sa jedne strane traži rešenje kroz pregovore, upućuje takve pretnje nasiljem koje dovode u pitanje njenu posvećenost ozbiljnim pregovorima”, rekao je Ren.
“Verujem da srpska vlada razume da je potrebno da razjasni svoju poziciju i da jasno saopšti da pretnje nasiljem ne pripadaju sadašnjem trenutku”, rekao je Ren.
Takve izjave (Prorokovića), koje su korak unazad, u pravcu retorike bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih godina, neprihvatljive su za državu koja teži ulasku u EU, rekao je evropski komesar.

2)Istog dana kada su Prorokovićeve izjave objavljene, Ren je rekao da je ga je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić uverio da Beograd ne razmišlja o upotrebi sile.
(FoNet)Vuk Jeremić Vladu upozorava da je antinatoovska retorika nekih članova DSS-a zabrinula partnere Srbije u Evropskoj uniji.

Čak su i zemlje sa kojima Srbija ima tradicionalno dobre odnose navele zabrinutost zbog novog spoljnopolitičkog kursa Beograda, saznaje B92. Vlada se, kako saznaje B92, po ovom pitanju podelila jer deo ministara, bliskih premijeru Koštunici, smatra da u uslovima najava nezavisnosti Kosova Srbija mora da pošalje poruku o mogućem prekidu odnosa, ukoliko taj potez dobije podršku NATO-a.

3)Predstavnik ministra spoljnih poslova Rusije u međunarodnoj Kontakt-grupi Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da su izjave upozorenja predstavnika Beograda u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije – “iznuđena reakcija”. Kosovski Albanci nastavljaju da govore da će uskoro proglasiti nezavisnost i tu nezavisnost bi mogli jednostrano da proglase. Zvaničnici iz Beograda su bili primorani da odgovore”, rekao je on ruskoj novinskoj agenciji Interfaks.

4)PREDSEDNIK Vlade Srbije Vojislav Koštunica naložio je našem ambasadoru u ujedinjenim nacijama Pavlu Jevremoviću da odmah obavesti sve članice Saveta bezbednosti o otvorenoj pretnji SAD teritorijalnoj celovitosti Srbije, rečeno je Tanjugu u kabinetu predsednika vlade. Ambasador Jevremović preneće poruku Koštunice svim članicama Saveta bezbednosti da SAD, “sprovodeći politiku sile direktno ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje.”
Stav SAD da će priznati jednostranu nezavisnost pokrajine Kosovo i Metohija predstavlja i pretnju da će ta zemlja na najgrublji način prekršiti obavezujuću Rezoluciju 1244 i Povelju UN, navedeno je poruci predsednika vlade.
Koštunica je naložio da ta poruka bude preneta i predstavnicima Rusije i Evropske unije i posredničkoj trojci Aleksandru Bocan-Harčenku i Volfgangu Išingeru.

5)B92, dana 10.09.2007.
Beograd — Komentator Boško Jakšić kaže da je protest Beograda zbog stava SAD o Kosovu legitiman, ali da je reakcija zakasnela.

Spoljno-politički komentator smatra da najava SAD da će podržati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ugrožava pregovarački proces, ali da je reakcija Beograda zakasnela, pošto je američki predsednik Džordž Buš još pre dva meseca u Tirani izjavio da će Kosovo u svakom slučaju biti nezavisno.
“Savet bezbednosti u ovom trenutku može samo da primi k znanju jednostavno negodovanje Beograda i ništa više od toga ne može da učini jer u krajnjoj liniji SB u ovom trenutku ni ne vodi pregovore, oni su prebačeni u Kontakt grupu”, rekao je Jakšić. On kaže da se pregovarački proces eventualno vraća Savetu bezbednosti tek kada trojka” bude referisala generalnom sekretaru UN-a. Prema tome ovo je jedna stvar koja može da u marketinškom smislu politike, na neki način poboljša poziciju Beograda, ali nikakve konkretne odluke od toga ne treba očekivati”, kazao je Jakšić.

I na kraju, da ne bih rekla onu narodnu “nek’ nam je bog u pomoći”, iskoristiću drugu i postaviti pitanje svima nama: KOME JE SVRAKA POPILA MOZAK?
Čeznem za običnim životom, moramo da završimo s serijom igranja životima, budimo realni, mir je jedina dobra opcija. Glasači uozbiljite se!

ps. Čestitke NOVAKU, od srca, ima razloga za slavlje.