Klackalica

Počela je sezona praznika, ustvari glavni udar tek dolazi. Svaki dan pojedem(o) bar jedan komad neke hrane više, nešto što mi nije bilo potrebno. Nažalost, teško je odoleti ukusnim djakonijama s slavskih trpeza, nepristojno je reci “ne hvala, ne mogu više”, ili je još teže obuzdati se u restoranu, ne učestvovati u kancelarijskom i TV grickanju, nekad je hrana tako umirujuća, čini nam se blagotvorna u stresnom trenutku, često društvo koje nas nikad ne izneveri. Uglavnom sedeći, prebacujući se iz stolice u stolicu, pa u sedište u kolima i do fotelje, foteljice, dvoseda, troseda….lagano tonemo u salo.

Eto, kad dobijem(o) samo 1 kg godišnje, zamišljam sebe -vidim mnoge s 5 plus 5 plus 5 kg, a vreme proleti! Naše živote i bar deo našeg genetskog koda žive i naša deca.

Posledice gojaznosti po zdravlje odraslih poznate su, ne samo lekarima, veći i velikom broju laika. I pored toga, problem gojaznosti koji nije jednostran (vezan je za kardiovaskularne, metaboličke, endokrinološke, digestivne, pulmološke, ortopedske, maligne bolesti), raste i danas se govori o epidemiji gojaznosti u svetu. U poslednje tri decenije, mnoge razvijene zemlje suočavaju se sa problemom gojaznosti i kod dece. Nepobitno je dokazana povezanost kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa kod odraslih sa gojaznošću u ranom životnom dobu.

Statistički podaci na koje nailazimo previše su ozbiljni da bi trebalo olako prelaziti preko njih i brinuti samo “veće brige” svetskih kriza i ratova, globalnog zagrevanja i zagadjenja, bolesti protiv kojih još nama leka ili im se ne zna ni uzrok, ili siromaštva, dok gojaznost tiho osvaja (neke delove planete) i isto, kao i glad, ubija globalno.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je epidemija gojaznosti uveliko zahvatila Evropu, jer se u poslednjih 20 godina broj gojaznih osoba utrostručio. Polovina odraslog stanovništva Evrope je gojazno, a jedno od petoro dece ima prekomernu telesnu težinu (oko 80 miliona dece i adolescenata).

Uzroci širenja epidemije su dramatična redukcija fizičke aktivnosti i nasuprot tome, loše navike u ishrani – korišćenje energetski visoko bogate hrane i napitaka, u kombinaciji sa nedovoljnim korišćenjem voća i povrća. Prema podacima SZO u Evropi, dve trećine stanovništva nije fizički aktivno, bar onoliko koliko je potrebno da bi održali svoju normalnu telesnu težinu. Doneta je evropska povelja i platforma za borbu protiv gojaznosti. Očekuje se da će do značajnijeg smanjenja gojaznosti kroz programe poboljšane ishrane i povećane fizičke aktivnosti doći tek 2015.

Među merama su i one za smanjenje marketinškog pritiska za korišćenje visokoenergetske hrane i pića, sa posebnom pažnjom na decu i adolescente, čije neiskustvo može da bude zloupotrebljeno. Svi u društvu, pa i mediji, imaju veliku odgovornost za širenje informacija o rizicima koje gojaznost nosi i za podizanje svesti ljudi da više brinu o svom zdravlju. Preventiva gojaznosti traži promenu stila života.

Prosle godine u Evropi je započela kampanja usmerena na povećanje potrošnje svežeg voća i povrća kod dece. Ova inicijativa finansirana od strane Evropske Komisije obuhvatila je najmlađe u Poljskoj, Austriji, Švedskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Promotivne akcije će se sprovoditi u supermarketima. Vrednost projekta je 4 miliona €.
U jednom supermrketu u Becu (slučajan izbor u toku nedavne posete) uz svaku kupovinu dobijali smo po dve sočne velike jabuke, bez nalepnice. Možda to nije deo ove akcije, ali je svakako dobro. Ostaje nada da će se akcije slicnog tipa pojaviti i kod nas.

Stručnjaci upozoravaju da je skoro svako treće dete u Srbiji gojazno, a još 18 odsto ima višak kilograma. I Srbija će početkom sledeće godine dobiti nacionalnu strategiju, kojom će biti regulisano i raklamiranje hrane. Još jedno mrtvo slovo na papiru?

Susrela sam se s edukativnim projektom za decu “You are what you eat”, bukvalan prevod bi bio ” Ono si što jedeš “, po meni suština je: uravnotežena ishrana čini uravnoteženog i zdravog čoveka, zar ne? Ovaj projekat je imao važan cilj da neguje i sačuva dobre strane tradicionalne ishrane i nacionalnog identiteta koji se prenosi kroz nju. Nekad je neosporno bilo manje debelih ljudi.

Deca nas gledaju! Deca pamte, deca imitiraju, svesno i nesvesno.

ps. počinje post, s razlogom – da ili ne?