Archive for June, 2011

Poklonu se u zube ne gleda-NeoTašmajdan

Tašmajdan ima posebno mesto u mom srcu i sećanju. Rano detinjstvo mi je bilo tu negde na liniji koja vezuju dva parka Manjež-Tašmajdan . I kasnije, kad nisam stanovala u najbližem komšiluku, za njegove mini gajeve i ružičnjake vezivala sam dobre i lepe emocije, tinejdžerske poljupce, najduže noćne izlaske u bašti “Poslednje šanse”, studentske mnogobrojne  kafe i  ostale pauze, šetnje mladih majki i vožnje mališana u mini luna parku. Vreme je neumitno prolazilo, lepe uspomene je zamračilo bombardovanje obližnje TV kuće , vratilo je grobove na tu zemlju, a ni medeni vašari i povremeno sedenje u baštama dva kultna mesta ovog parka, a pogotovo pogled na rastureno treće,  više nisu izazivali ono staro treperenje u srcu. Mislila sam da je to privremeno i da će mi se jednom Tašmajdan vratiti, kad budem imala više slobodnog vremena da umesto po Klemegdanu stazama detinjstva i  mladosti  prošetam  našeg ljubimca.

S proleća su u medijima i iz usta gradskih i  drugih čelnika počeli hvalospevi  rekonstrukciji  ovog istorijski prebogatog mesta, na neki čudan način se odigravalo to sredjivanje parka kao da je u pitanju  smrdljiva deponija koju je trebalo sasvim ukloniti, oguliti do gola, izravnati i zbrisati svaki trag predhodnih 50 godina i da smo beskrajno srećni što su novci stigli da se kuga tog mesta ne širi.  Videh na tv nove aleje koje podsećaju na piste , posebne rezervate za pse i decu da se ne mešaju. A onda je stigla kruna –spomenik sponzoru  u vidu kipa čoveku iz Azerbejdžana za koga ovde niko nije čuo, da bi razočarenje bilo još mnogo veće kad sam pročitala čiji će spomenik  gledati deca ovog grada.

“Tašmajdan: SPOMENIK TIRANINU “

Koliko novca je potrebno da dobijete spomenik u prestonici Srbije? Ako platite dva miliona evra možete dobiti divovski  spomenik u Beogradu, možda i veći od onog koji je podignut KGB diktatoru Gajdaru Alijevu

Na mestu gde su pre pet vekova spaljene mošti Svetog Save, u današnjem parku Tašmajdan u centru Beograda, vlasti su u dogovoru sa vladom Azerbejdžana nedavno podigle imponzantan spomenik izvesnom Gajdaru Alijevu, čoveku krajnje sumnjive biografije koji nikakve veze nema sa Beogradom i Srbijom, njenom kulturom, istorijom i vrednostima. Malo ko uspeva da zapamti kako se čovek sa spomenikom zove, a sve što zapravo znamo o njemu jeste da je bio prvi predsednik Azerbejdžana koga su smatrali jednim od KGB diktatora Srednje Azije.

….

http://www.malenovine.com/?p=4514

Zbunjuje me što  su  istovremeno na Tašmajdanu postavili i spomenik Miloradu Paviću.

Mogu samo da se nadam da Kalemegdan neće dobiti donaciju Rusije ili Venecuele.

Varljiva statistika

Ko o čemu …a naročito kad presuši istraživački duh, najviše pažnje privuče priča o skupoći uz poredjenje kako drugi žive, naročito ako se pogleda tu preko plota kod onih s kojima smo nekad jeli s iste trpeze. Tako su mnogi preneli tekst objavljen u „24h“ navodeći kao izvor eca-international.com:

„Beograd je po ceni troškova života, u koje su uračunati prosečna potrošačka korpa, ali i cene pića, duvana, odeće i tehnike, 73. najskuplji grad u Evropi.”

Ima tu još podataka i komentar:

“Međutim, ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Zagrebu oko 840, u Sloveniji malo manja od 1.000, a u Beogradu oko 440 evra, jasno je da ova lestvica ne odražava i kupovnu moć stanovnika tih gradova, već samo cene robe.”

Tačno, kad ne bi u nastavku teksta pomešali “babe i žabe”:

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, kaže da “ako predstavite samo cene, bez ulaženja u problem primanja stanovištva, ne možete dobiti potpunu sliku. Imate gradova gde ljudima ostane još novca od plate posle plaćanja troškova i kupovine namirnica, a negde im ne ostane za sve”.

Slučajno sam već ranije imala prilike da osmotrim podatke o skupoći u pojedinim svetskim gradovima i suština tih informacija i metodologija koja se koristi namenjena je STRANCIMA koji dolaze da žive i rade u neku za njih stranu zemlju-grad i nema nikakvog smisla analizirati to rangiranje sa stanovišta kupovne moći lokalnog stanovništva.

Ako posetite sajt http://www.businessinsider.com/the-most-expensive-cities-in-the-world-2011-6#ixzz1PFpbX6Kf

možete pročitati da ECA’s svoje istraživanje troškova života kalkuliše s namerom da pomogne multinacionalnim kompanijama da boje isplaniraju plate svojih zaposlenih koji će živeti i raditi u inostranstvu. U kalkulaciju ulaze tri vrste potrošačkih korpi proizvoda i usluga , ali neki troškovi kao što su za stanovanje, komunalije, kupovinu automobila, školarine nisu uključeni, pošto poslodavci obično zaposlenima koji rade u inostranstvu to posebno kompenzuju.

Posebno, samo rangiranje je kalkulisalo na osnovu poredjenja sa troškovima u NJUJORKU, kako bi imali “osećaj” o realnim uslovima.

A po listi ECA s početka 2011., Tokijo jeste najskuplji na svetu, Oslo drugi, Ženeva  osma,  Moskva  četrnaesta, a Pariz “tek” dvadeseti.

Slično istraživanje i rangiranje može se naći i na: http://www.numbeo.com, ali lista nije sasvim ista i ako se odnosi na isti period početak 2011.

Takodje, postoji i analiza na: http://www.eurocost.com/en/cost_of_living_2010.html

Njihovi podaci o najskupljim gradovima za život u Evropi za 2010 su:
1	RUSSIA	Moscow
2	SWITZERLAND	Geneva
3	UNITED KINGDOM	London
4	NORWAY	Oslo
5	SWITZERLAND	Zurich
6	SWITZERLAND	Lausanne
7	DENMARK	Copenhagen
8	TURKEY	Istanbul
9	UKRAINE	Kiev
10	SWITZERLAND	Berne
11	FRANCE	Paris
12	FINLAND	Helsinki
13	NETHERLANDS	Amsterdam
14	ARMENIA	Erevan
15	AZERBAIJAN	Baku
16	TURKEY	Ankara
17	ITALY	Rome
18	CZECH REPUBLIC	Prague
19	AUSTRIA	Vienna
20	SWEDEN	Stockholm

I ova lista je namenjena za  STRANCE koji nameravaju da žive u nekoj od pomenutih zemalja.

Statistika može biti varljiva, čak i bez namere da se obmane auditorijum ukoliko se pogrešno ili površno koristi.

Nema sumnje da je strancima Beograd obećana zemlja i zato ga u mnogim anketama visoko rangiraju za zabavu i opušten život, ostalo, vezano za uslove poslovanja nije u istoj “potrošačkoj korpi”.

 

Dan Rusije u Srbiji

 

 

 

 

 

 

 

No Comment.

Dobra vest

Nikad nije kasno za dobru vest. Pre nekoliko dana  je Tanjug objavio da je PRVI PUTNIČKI “ZELENI VOZ” u Evropi prešao put od Anteverpena do granice sa Holandijom, koristeći solarnu energiju.

“Međunarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam postaće prvi voz u Evropi koji će na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela, instaliranih na tunelu nad tom prugom, prenela je agencija AFP.

Rukovodioci projekta izjavili su da će taj tunel u Antverpenu, na severu Belgije, dug 3,6 kilometara i vredan 15,6 miliona evra, biti pokriven sa 16.000 solarnih panela površine 50.000 kvadratnih metara, odnosno kao osam fudbalskih stadiona.

Struja će napajati infrastrukturu na toj pruzi, osvetljenje, signale i služiće za potrebe u samom vozu, a takođe će biti isporučivana Antverpenu. Paneli, koje gradi belgijska kompanija za solarnu energiju “Enfiniti”, proizvodiće 3.300 megavat-časova struje godišnje, što odgovara prosečnoj godišnjoj potrošnji u približno 950 porodica.

Procenjuje se da će ti paneli uštedeti 47,3 miliona kilograma emisija ugljen-dioksida tokom dve decenije. “Korišćenjem električne struje, proizvedene na licu mesta, eliminišemo gubitke energije i transportne troškove”, rekao je direktor kompanije “Enfiniti” Stiven de Tolenaere.

Kompanija se nada da će joj taj projekat omogućiti da razvije nove instalacije u SAD i drugim delovima sveta, ukazujući da su železnički hangari idealna mesta za takve instalacije u budućnosti. Solarna energije se smatra metodom za smanjenje ispuštanja ugljenika iz sektora železnice.

Mogućnost primene takve tehnologije se razmatra u SAD na brzoj pruzi Tuson-Feniks u Arizoni. U Italiji EU finansira postavljanje solarnih panela na krovu voza koji obezbeđuju električnu struju za klimatizaciju vagona, dok Francuska takođe razmatra mogućnost uvođenja te tehnologije radi korišćenja struje za osvetljenje i klimatizaciju voza u regionu Poato-Šarent.”

ZVUČI TAKO OPTIMISTIČKI!  Želim da se provozam…

 

Čarobna formula?

Kako da obuzdamo apetit i pokušamo da se pripremimo za sezonu  kupaćih kostima i ostalih krpica koje ponekad ne pokrivaju dovoljno.  Teško je biti relaksiran pred tim izazovom čak i kad kupaći kostim nije bikini, kad ni oni jednodelni ne obebedjuju da se nagomilani višak na struku dovoljno sakrije.

Zvuči sjajno rešenje koje bi mogli da nazovemo “ formula 3T”, a odnosi se na tri tečnosti za koje istraživanja pokazuju da zauzdavaju našu potrebu za hranom.

1)   OBRANO MLEKO – kažu da oni koji popiju 2 šolje mleka smanjene masnoće za doručak, manje jedu za ručak od onih koji piju voćne sokove uz prvi obrok i da je taj fenomen vezan za unos proteina.

2)   MASLINOVO ULJE – sadrži oleinsku kiselinu koja izaziva procese u organizmu čiji je rezultat signal mozgu “sit sam”. I neke druge namirnice sa visokim sadržajem oleinske kiseline imaju sličan efekat (ulje od repice, bademi, avocado…).

3)   VODA – mnoga istraživanja pokazuju da oni koji piju dosta vode imaju slabiji osećaj gladi, unose  manje kalorija u toku dana u poredjenju s onima koji nisu ljubitelji vode. Takodje, oni koji piju dosta vode redje “padaju” pred izazovima raznih slatkih gaziranih pića, kao i energetskih napitaka sa dosta kofeina.

Preporuka je: popijte ½ l vode pre svakog obroka, a rezultati bi trebalo da nas prijatno iznenade.