Archive for March, 2011

Razdrmana Zemlja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dani prolaze, razorni zemljotresi ne prestaju.  Japan još broji mrtve i nestale, kriza nuklearki se nastavlja, radiokativne čestice su stigle do Evrope, pa i u Srbiju (srećom kažu da je koncentracija zanemarljiva).

Juče je odneo nove žrtve snažan zemljotres u nekadšnjoj Burmi (Mijamaru). Prema dostupnim informacijama  magnitude mu je bila 6.8 Rigtera. Osetio na se stotinama kilometara udaljenim tačkama, čak u Bankoku I Hanoju.

Evo kako to svaki dan izgleda u brojkama:

MAP 5.1 2011/03/25 12:43:13 37.754   143.825  33.0  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.4 2011/03/25 11:36:25 38.763   141.942  39.2  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.2 2011/03/25 09:43:49 37.768   143.852  32.8  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.1 2011/03/25 09:14:31 1.137   99.102 114.6  NORTHERN SUMATRA, INDONESIA

MAP 5.0 2011/03/25 01:15:07 4.410   125.212 263.9  KEPULAUAN SANGIHE, INDONESIA

MAP 5.0 2011/03/25 00:22:39 20.724   99.873  10.0  MYANMAR

MAP 6.8 2011/03/24 13:55:12 20.705   99.949  10.0  MYANMAR

MAP 6.1 2011/03/24 08:21:02 39.120   142.155  36.8  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.2 2011/03/23 23:01:17 -32.414  -179.559  32.4  SOUTH OF THE KERMADEC ISLANDS

MAP 5.1 2011/03/23 14:14:40 -20.823  -178.731 576.5  FIJI REGION

MAP 5.1 2011/03/23 05:55:54 36.308   76.496  79.2  KASHMIR-XINJIANG BORDER REGION

MAP 5.3 2011/03/23 00:06:43 39.276   142.315  35.2  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.1 2011/03/22 15:03:46 35.786   141.572  16.4  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.1 2011/03/22 14:45:19 -33.146   -15.920  10.0  SOUTHERN MID-ATLANTIC RIDGE

MAP 5.8 2011/03/22 13:50:51 35.791   141.534  15.0  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.1 2011/03/22 13:31:29 -33.085   -15.979  11.9  SOUTHERN MID-ATLANTIC RIDGE

MAP 6.6 2011/03/22 09:44:30 39.863   143.436  15.5  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.4 2011/03/22 09:19:06 37.334   141.861  27.0  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.6 2011/03/22 07:18:48 37.249   143.956  26.5  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.4 2011/03/21 10:36:49 13.932   120.560  92.0  MINDORO, PHILIPPINES

MAP 5.8 2011/03/21 09:49:02 36.519   70.920 196.7  HINDU KUSH REGION, AFGHANISTAN

MAP 5.2 2011/03/21 05:54:13 36.205   142.098  37.1  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.3 2011/03/21 05:08:04 36.182   141.613  17.8  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.8 2011/03/20 12:03:48 39.409   141.958  45.7  EASTERN HONSHU, JAPAN

MAP 5.3 2011/03/20 11:47:44 -18.800  -174.927 138.6  TONGA

MAP 5.9 2011/03/20 08:26:10 19.035   121.250  31.4  BABUYAN ISLANDS REGION, PHILIPPINES

MAP 5.5 2011/03/20 08:00:51 22.396   121.421  17.3  TAIWAN REGION

Izvor podataka: http://earthquake.usgs.gov/earthquakes/recenteqsww/Quakes/quakes_big.php

Putin u oklopu „Zil-41052“

Otvorene su diskusije ovih dana šta Srbija dobija posetom Putina ili šta Putin donosi Srbiji, osim priče o specijalnom automobilu „Zil-41052“  i ljubavi prema fudbalu.

Poseta ličnosti visokog rizika nekoj zemlji ima cenu. Koliko košta poseta Putina Srbiju?

Nije dovoljno što svaka takva ličnost ima svoj precizan  sistem mera zaštite, svaka poseta van domovine angažuje dodatnu silu lokalnih službi. Sve značajne ličnosti, svetski lideri proceduralno po pravilima službi koje brinu o njihovoj zaštiti standardno imali su i imaju specijalne automobile, koji, verovali ili ne,  putuju zajedno sa njima.

http://www.dailymail.co.uk/home/moslive/article-371165/All-Presidents-motors.html

Automobili iz serije “zil-41047”su legendarni, a jedan od njih je i “zil-41052”, kojim je najavljeno da će se  u toku posete Putin voziti Beogradom. Beograd je to vozilo već video u toku posete predsednika Rusije Medvedeva 2009.

http://en.wikipedia.org/wiki/ZIL-41047

Karakteristike

– „Zil-41052“ ručno izrađen za ruski državni vrh
– Oklopljen je čelikom debljine 10 mm i neprobojnim staklom debljine 41,5 mm
– Može da izdrži eksploziju granate i manji nuklearni udar
– Stakla na prozorima mogu da izdrže hice iz minobacača, snajpera i kalašnjikova
– Debljina krova od titana je 12 centimetara i on bi mogao da izdrži težinu tenka T-72
– Točkovi se automatski pretvaraju u gusenice kada vozilo naiđe na neravan teren
– Šasija je tako konstruisana da ne može da se prevrne
– Može da zaštiti putnike, čak i ako eksplodira mina ispod njega
– Maksimalna brzina do 195 kilometara na čas
– Sedam sedišta
– Težina 5.500 kilograma

Putin koristi i oklopni Mercedes Pullman 600 Guard (koji je oko 2 t lakši od ruskog “oklopnog” čuda).

http://www.classiccarsforsale.co.uk/classic-car-page.php/carno/87134

SSSR je proizveo samo 22 komada ZIL-41052, a po nekim izvorima sačuvano je 10.

Mogu se naći u slobodnoj prodaji , u jednom od oglasa cena za mašinu iz 1989. godine je $900.000, prodavac je iz Rusije. Kažu da je nekoliko već prešlo u privatne ruke, a jedan je kupila CIA.

U Rusiji-Moskvi je, takodje, na jednoj izložbi bio prikazan Putinov prvi automobil-zaporožec.

Udario ludak na ludaka

Teško je poverovati da će ovaj put uspeti isti scenario koji nije nikada do sada doneo stvarne dobre rezultate i najavljene (svete) ciljeve čak i da se zanemari –prihvati „kolateralna šteta“ o kojoj inicijatori i izvršioci vojnih akcija namenjenih sprečavanju ili umanjenju humanitarnih kriza i spasavanja stanovništva od represije tako lako govore, recimo kao o ugaženoj travi.

I ovaj put vojna intervencijau Libiji  liči na veliko „spremanje ostave“ , bacanje pomalo zastarelih ali upotrebljivih stvari, a  paralelno ide sajam najnovijih modela i velika gala revija. U toj predstavi pojavljuju se razni  manekeni-modeli i kreatori, nadmeću se i foliraju, zauzimaju pozicije, sklapaju ugovore. Jedino što u svetu mode poklanjanjem „starih“ haljina nekih poznatih ličnosti može se stvarano obezbediti novac za humanitarnu pomoć, a izbacivanjem u javnost ludih, kad-kad i nakardnih modela niko neće umreti. Gledanje nadmetanja maštovitih modnih „ludaka“ može vam učiniti vikend zabavnim i opuštajućim, može vas čak nasmejati.

Vikend uz vazdušne sudare-udare i razmenu pretnji nije nimalo opuštajući, čak i kad je lokacija hiljadu kilometara daleko i niko vama poznat i drag nije direktno ugrožen da biste strepeli.

Izaziva strah i pomisao da je prošlo vreme epske izreke „udario junak na junaka“ (što i dalje ne opravdava ratovanje), pa sve više liči na „udario ludak na ludaka.“

 

Nevolje dolaze u četama-sneg

Mirno i zajedno

Japan je u mojim očima uvek spadao u kategoriju  “ČUDNA ZEMLJA”, s mnogo pozitivnih strana, vrednoćom  za divljenje i mentalitetom koji me zbunjuje. Radovalo me je što kod nas ima ljudi koji ih bolje poznaju i prihvataju njihov potpuno drugačiji emotivni sklop, što razvijaju japansko –srpsko prijateljstvo,  a Japan nama kao velika i uspešna ekonomija pomaže na mnogo načina.

Tragična situacija u kojoj su se našli potvrdila je da su izuzetni , i  toliko neobični da se  na njima ne vidi očaj  u očajnoj situaciji, uz  osmeh, koji krije duboku tugu zbog gubitaka, govore o svojoj nesreći, jer kažu da njihova kultura ne dozvoljava da druge opterećuju svojim osećanjima, japanska tradicija nalaže da pojedinac ne sme da svoja loša osećanja  prenosi na druge ljude.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nikad pre nisam čula da se bilo-gde i bilo-kada  dogodilo da su supermarketi u vreme krize drastično snizili cene proizvoda, da  su vlasnici aparata za kupovinu pića, otvorili vrata svojih frižidera za sve volontere i one koji rade na neophodnim poslovima.

 

 

Statistike pokazuju nisku stopu kriminala u Japanu. Objašnjenje opet leži u tradiciji po kojoj  ukoliko bi neko ukrao time ne bi samo narušio svoj ugled, već i ugled cele svoje porodice. I zato svih ovih dana, različito od drugih zemalja pogodjenih elementarnim nepogodama, kod njih  nije bilo ni pljački niti bilokakvih nereda.

Čak i u ovom trenutku,  kažu poznavaoci njihove kulture, traženje pomoći sa strane  predstavlja im problem. Poziv stručnjacima za nuklearke i nuklearnu energiju iz sveta dodatno  govori o ozbiljnosti  i težini situacije!

U Japanu ovih dana parola “MIRNO I ZAJEDNO” nije samo prazna priča.

Ako koza laže – rog ne laže

 

U Japanu se tlo neprekidno trese i dalje, danas  samo  u toku prepodneva bilo je preko  deset udara, svaki jači od 5 Rihtera. Već samo to bi bilo dovoljno zastrašujuće da se nevolje ne umnožavaju i šire i izvan njihovog okruženja.

13:23 Vetrovi nose radioaktivne materije prema Tihom okeanu
Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je danas da vetrovi ka Pacifiku raznose radioaktivne materije iz japanske nuklearne elektrane Fukušima, u kojoj je posle razornog zemljotresa došlo do više ekplozija.
Ta agencija Ujedinjenih nacija je upozorila da bi se, iako vetrovi odnose emitovane materije dalje od obala Japana i drugih azijskih država, vremenski uslovi mogli promeniti i da će zbog toga sa pažnjom pratiti satelitske podatke.

Izveštaji  kruže globusom . Da li i istina?

“Treća eksplozija u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima Daići. Premijer Japana upozorio na povećanu radijaciju. Severoistok bez hrane, vode i grejanja.

“Vrlo verovatno” će doći do topljenja jezgra, preneo je BBC reči jednog zvaničnika. Istovremeno, nuklearna kriza odvlači pažnju sa humanitarne – severoistok Japana već 4 dana nema vodu, hranu, grejanje.

Japanski zvaničnici upozorii su da j nivo radijacije povećan i da bi vetar radioaktivne materije mogao da odnese do Tokija za nekoliko časova. Međunarodna agencija UN za atomsku energiju u Beču potvrdila je da su radioaktivne materije direktno oslobođene u atmosferu. “Nivo (radioakivnosti) je do 400 milisiverta (mSv) na sat”, dodala je ta agencija. Doza veća od 100 mSv, po medicinskim podacima, može dovesti do oboljevanja od raka.

Američki zvaničnici naložili su jednom svom nosaču aviona da se skloni iz te oblasti, pošto su na 150 kilometara od obale otkrili nizak nivo radijacije.

Izraelski atomski stručnjak Uzi Even optužio je japansku vladu da umanjuje opasnost od nuklearne centrale Fukušima Dai-ići, pogođene zemljotresom.
“Ti reaktori su stari. Jezgro reaktora koji radi 40 godina je puno napuklina i rđe. Mnogo govori činjenica da Japanci četiri dana nisu bili u stanju da snize temperaturu u reaktorima”, izjavio je Even.

Nikad neću zaboraviti kolikoje dana trebalo da u Srbiji neko nadležan obavesti stanovništvo da je u opasnosti od radijacije posle incidenta na nuklearnoj elektrani u Černobilu. Nikad neću zaboraviti koliko nismo bili svesni da je to stvarna ozbiljna opasnost! Nikad neću zaboraviti da se ona odigrala 26.aprila 1986. godine, da su Švedjani to obelodanili 27. aprila, da sam na BBC o tome videla vest sa informacijom  kako se širi radioktavni oblak, ako se dobro sećam, 29.aprila, a da su u Srbiji i Beogradu  svi šetali decu po parkovima  1.i 2.maja. Vreme je bilo divno, a pijace pune zelene salate puterice. Tek posle nekoliko dana smo dobili instrukcije da je ne bi trebalo jesti sem posle dugog potpanja i ispiranja u deset voda.

Da li nam se sprema isti scenario? Srećom, komunkacije su drugačije  nego davne 1986., “rog” je teže ne videti ili sakriti, ali da li smo mi edukovaniji, odgovorniji  i spremniji da prihvatimo istinu?

Tužna sudbina grada Pripjata pored Černobila, užasna iskustva  Japana, još uvek nesagledivi efekti  i opasnosti od svih nuklearnih postrojenja (ne samo kopnenih-koliko nuklearnih podmornica  krstari okeanima – šta znamo o njima), upućuju nas na jedino pravo rešenje ALTERNATIVNE ekološke  izvore energije, bar za civilne svrhe kad na vojne teško možemo da utičemo.

 

Uništenje daleko i blizu

Sunčani početak vikenda pomogao mi je da potisnem iz sfere nerviranja  “ludorije” naših političara oko rekonstrukcije srpske vlade, slike demonstracija, nemira i ratnih sukoba po svetu, ali mi vesti iz Japana nisu dale da se opustim. Donele su spoznaju da je realnost  najavljivano-teorijski opisano veliko sudaranje kontinetalnih ploča, pojava koja mi je značila tako malo u životu, čak i uz sve  prateće-preteće ozbiljne razorne pojave koje se već  dešavaju poslednjih godina kao po “scenariju” naučnika.

Zemljotres jačine 8,9 (9) stepeni Rihtera u petak 11.marta je pogodio severoistočne obale Japana i  izazvao cunami sa talasima visine do deset metar (oko tri sprata!). Nakon glavnog najačeg udara ikad  registrovanog u Japanu, neprekidno se i dalje dešavaju  manji  zemljotresi,  jačine 5 do 6 stepeni (zemljotres u Kraljevu je bio 5,4 Rihtera).

O jačini najbolje govori to što je ostrvo Honšu  pomereno za 2,4 m ka istoku, a zemljina osa za 10 cm sa posledicom mikro skraćenja dana i niz drugih globalnih promena o čemu ćemo tek čuti.

Nikad nisam bila ravnodušna kad su prirodne katastrofe u pitanju, niti mogu da mislim na njih bez straha, osetim iskonsku jezu. Vulkani su svojom učestalom aktivnošću probudili moju radoznalost, ali ih  sve više vidim kao glasnike velikih nevolja.

 

Prema dostupnim podacima u svetu je od 1900. do marta prošle godine zabeleženo samo 4 zemljotresa jačine od 9 do 9,5 stepeni Rihterove skale (najjači Čile 1960.).

O zemljotresima koji su predhodili nekim antičkim katastrofama nemamo numerički izražene i egzaktno uporedljive podatke, osim ponekad kroz istoriju opisane posledice, naslućujemo o njima kroz dramatične legende  o nestalim svetovima zbrisanim talasima ili osatajemo bez daha  pred arheološkim artifaktaima koji i danas zastrašujuće svedoče o njihovoj razornosti (setimo se Pompeje ili stare Olimpije).

 

 

Za žrtvama i uništenim ljudskim delima, ostaje i danas, kao i u prošlosti, očaj i neverica preživelih, beskrajan osećaj nemoći i neizvesnost čak i za posmatrače sa trenutno sigurne distance.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Čini(lo) mi se da naše doba zna vise o prirodi i našoj planeti, da smo spremniji nego naši davni preci i da bolje pedvidjamo manifestacije njenog unutrašnjeg uzburkanog sveta, kao i da su Japanci verovatno najdalje otišli u tome.

Ali, i danas, tri dana od početka katastrofe, vesti iz Japana iz sata u sat postaju dodatno zabrinjavajuće i zastrašujuće. Eksplozije u nuklearkama već  odnose živote srećno preživelih posle zemljotresa i cunamija.

Nadam se da njihovo stradanje neće biti uzaludno i samo još jedna katastrofa u istoriji planete, da će naučnici, a i svi drugi iz svojih pozicija dovoljno  naučiti  za buduće preživljavanje.

Često, zanemarujući stepen  prirodinih rizika, sami povećavamo mogućnost (samo)uništenja.

Reči nekad nisu dovoljne, pogledajte:

http://edition.cnn.com/2011/WORLD/asiapcf/03/12/japan.before.after/index.html?hpt=T1