Udario ludak na ludaka

Teško je poverovati da će ovaj put uspeti isti scenario koji nije nikada do sada doneo stvarne dobre rezultate i najavljene (svete) ciljeve čak i da se zanemari –prihvati „kolateralna šteta“ o kojoj inicijatori i izvršioci vojnih akcija namenjenih sprečavanju ili umanjenju humanitarnih kriza i spasavanja stanovništva od represije tako lako govore, recimo kao o ugaženoj travi.

I ovaj put vojna intervencijau Libiji  liči na veliko „spremanje ostave“ , bacanje pomalo zastarelih ali upotrebljivih stvari, a  paralelno ide sajam najnovijih modela i velika gala revija. U toj predstavi pojavljuju se razni  manekeni-modeli i kreatori, nadmeću se i foliraju, zauzimaju pozicije, sklapaju ugovore. Jedino što u svetu mode poklanjanjem „starih“ haljina nekih poznatih ličnosti može se stvarano obezbediti novac za humanitarnu pomoć, a izbacivanjem u javnost ludih, kad-kad i nakardnih modela niko neće umreti. Gledanje nadmetanja maštovitih modnih „ludaka“ može vam učiniti vikend zabavnim i opuštajućim, može vas čak nasmejati.

Vikend uz vazdušne sudare-udare i razmenu pretnji nije nimalo opuštajući, čak i kad je lokacija hiljadu kilometara daleko i niko vama poznat i drag nije direktno ugrožen da biste strepeli.

Izaziva strah i pomisao da je prošlo vreme epske izreke „udario junak na junaka“ (što i dalje ne opravdava ratovanje), pa sve više liči na „udario ludak na ludaka.“