Archive for September 25th, 2007

Užas-LIFT

“Ovo” na slici nije to na šta se odnosi moj UŽAS kojim sam aktivno počela dan. Užas koji me je zaledio, a nastavak priče izazvao naglo vrenje svih mojih emocija i navalu nezadovoljstva i krajnjeg razočaranja da se teško nesto menja u ovoj zemlji gde svi misle da sve znaju, bar o politici i fudbalu, i svakako, da su PROFESIONALCI, čak i kad ne znaju sta reč znači.
DANAS SAM SE SUSRELA S OTVORENIM VRATIMA OD LIFTA, BEZ KABINE!
Nisam bila u opasnosti, lift u zgradi u kojoj stanujem ne koristim, a nije ni bilo moguće 4 godine-bio je u kvaru….Sad ga popravljaju, rekonstruišu vrata da bude sve po važećim propisima, ostalo ne znam-nadam se da oni znaju, zanemarićemo buku, djubre na sve strane, ostatke razbijenog stakla …..ali otvorena vrata lifta, potpuno neobezbedjena, čak i kad to nije peti sprat vec samo prvi. U zgradi zive i deca, raznog uzrasta, dovoljan je trenutak….sto sam i rekla majstorima koji su sprat nize opušteno doruckovali i bili veoma iznenadjeni da ja uopšte brinem. I kaže jedan preko zalogaja “Sa’ćemo mi…”. Na moju, koliko je bilo moguće suzdržanu rečenicu, da to nije dovoljno da se nešto ne dogodi, rece on: “Gospodjo, ma nije nama ovo prvi put” . Umirujuće baš -da li je bila moja dužnost da ih prijavim ili se u to u ovoj zemlji radi samo za vreme rata i eventualno neke “sablje”. Verovatno bih čula (od nadležnih?) da su ovi majstori profesionalci. Ja nisam profesionalac reporter, toliko sam bila zgranuta da sam zaboravila da imam u tašni fotoaparat i da mogu da fotografišem ambis….
ČUVAJTE DECU i sebe, opasnost vreba i ovako lepog jutra…

I kad sam još prilično konsternirana stigla do Knez Mihailove ugledala sam “ono” s početka, ne znam šta je. Možda i nije tako ružno kad se “izvrtite” i pogledate s neke “kose” strane. Ne znam cemu služi, liči na reklamu za razne materijale ili je to deo modernog pokreta u umetnosti koji koristi otpatke-svakako ima neku ideju.:). “Ono” me vraća na nedavni put kroz Ameriku, neki poznati muzeji imaju takve konstrukcije i materijale spolja veoma neprivlacne na prvi pogled, ali kad udjete doživite čudo, kriju riznicu lepote i ideja.

Kralj nosi patike

Gledala sam Velikog brata. Ne stidim se, mada ne verujem da ću postati redovan gledalac. Mislim da će 2 do 3 puta nedeljno biti dovoljna šok terapija, kondicioni trening za život u kome nas ništa ne sme iznenaditi.
Šta sam naučila danas iz igrokaza Velikog Brata o krunisanju kralja? “Kralj nosi patike”, eto propusta, kao što je sasvim bistro primetio u ispovedaonici ukućanin i član trupe zvani”Burek”, nije da on to zamera, ali nekako ne ide….A kralj, zvani “Misel”(pre krunisanja) zasada prilično uživa, pomalo ga hvata kikotanje, ma nije ni čudo-nije lako biti (ozbiljan) kralj, a pokazalo se ni dvorska luda, ni ostala svita, a tek kuvarica, kralj ko’ kralj izvoljeva, što mu je u opisu… I tako, i u kući Velikog Brata se puno kuva.
Ima nekih dana ili termina kad redom, skoro na svakom TV programu, na kome pokušam da nadjem razonodu i da se zadržim, neko kuva, nekad su to poznata lica naše strade i estrade, nekad neki strani kuvari kojima pozajmljuju glasove, kadkad su simpatične varijante kad se čuje muški glas, a u ženskoj ruci varjača…Bilo je i dobrih trenutaka, baš sam se zabavljala uz Dzejmija sve dok nije počeo da kuva u plenumskoj sali. I sve više naš TV program za mene postaje vežba “Ništa nas ne sme iznenaditi”. Zamislite još da prenosi iz Skupštine pokrivaju i kuvanje hrane, ručkove u restoranu, druženja po klubovima uz čašicu, osvežavanje u toaletima… Da li bi tada propao Veliki Brat? Uskoro počinje sudjenje Šešelju, videćemo koja će kuća biti gledanija.
Alo-alo-da li se nešto sprema stvarno duhovito za prirodnu masažu mišića lica i opuštanje ili to ne bi bilo pametno?