Kralj nosi patike

Gledala sam Velikog brata. Ne stidim se, mada ne verujem da ću postati redovan gledalac. Mislim da će 2 do 3 puta nedeljno biti dovoljna šok terapija, kondicioni trening za život u kome nas ništa ne sme iznenaditi.
Šta sam naučila danas iz igrokaza Velikog Brata o krunisanju kralja? “Kralj nosi patike”, eto propusta, kao što je sasvim bistro primetio u ispovedaonici ukućanin i član trupe zvani”Burek”, nije da on to zamera, ali nekako ne ide….A kralj, zvani “Misel”(pre krunisanja) zasada prilično uživa, pomalo ga hvata kikotanje, ma nije ni čudo-nije lako biti (ozbiljan) kralj, a pokazalo se ni dvorska luda, ni ostala svita, a tek kuvarica, kralj ko’ kralj izvoljeva, što mu je u opisu… I tako, i u kući Velikog Brata se puno kuva.
Ima nekih dana ili termina kad redom, skoro na svakom TV programu, na kome pokušam da nadjem razonodu i da se zadržim, neko kuva, nekad su to poznata lica naše strade i estrade, nekad neki strani kuvari kojima pozajmljuju glasove, kadkad su simpatične varijante kad se čuje muški glas, a u ženskoj ruci varjača…Bilo je i dobrih trenutaka, baš sam se zabavljala uz Dzejmija sve dok nije počeo da kuva u plenumskoj sali. I sve više naš TV program za mene postaje vežba “Ništa nas ne sme iznenaditi”. Zamislite još da prenosi iz Skupštine pokrivaju i kuvanje hrane, ručkove u restoranu, druženja po klubovima uz čašicu, osvežavanje u toaletima… Da li bi tada propao Veliki Brat? Uskoro počinje sudjenje Šešelju, videćemo koja će kuća biti gledanija.
Alo-alo-da li se nešto sprema stvarno duhovito za prirodnu masažu mišića lica i opuštanje ili to ne bi bilo pametno?