Archive for the ‘Ekonomija’ Category

Opušteno oblačenje

Veje već treći dan, pre toga je padala neprijatna kiša, a pre toga smo uživali(?!) u leplim i toplim danima i čak 20C kad mu vreme nije, da bude skoro 30 stepeni razlike od predhodnih ledenih -10C. Sve nekako tako u cik-cak ova zima osim gripa i tzv. respiratornih problema izaziva i nedoumicu šta obući, kako stići na posao-suv, ostati zdrav (tu podrazumevam i bez mogućih incidenata na klizavici ili letećih objekata sa krovova, da ne pominjem nerviranja zbog sveopšteg stanja nesigurnosti i jada u državi i na poslu, od svetskih vesti se sva naježim).

Dani su i dalje kratki i mračni mada naše gradske izloge pored ogromnih reklama  „TOTALNA RASPRODAJA, SALE, AKCIJA..“ polako okupiraju najave“ NEW Collection“ sa više-manje letnjim krpicama, čizme su još uvek najcenjenije. Kroz maglu i sneg izgleda kao da proleća neće ni biti, ustvari ono je iz godine u godinu sve kraće…

A moda i kodeksi oblačenja su sve labaviji, sve slojevitiji, sve više „tako mi se svidja“…. naravno uz neke trendove koje modna industrija i  brendovi trasiraju, bogatiji nose na svoj statusni način, ostali prema novčaniku, maštovitosti i stilu, (a)ko ga ima.

Ovih  dana uz krizu i zimsku svetlosnu depresiju  svakog dana  sam obučena kao za „opušteni petak“, na sako se teško odlučujem, a još teže ga ubacujem ispod šuškavog kaputa. Davno, kad sam bila pripravnik, opominjana sam kao djak kad obučem klasično odelo, jer je nepisani firmin kodeks za žene zabranjivao pantalone, farmerke su bile nezamislive u kancelariji. Vremenom smo se izborile za odelo, koje je od skoro muške varijante postepeno dobilo pravo na više ženstvenosti. Ima i danas i ovde firmi koje traže strogo poštovanje odredjenih pravila oblačenja, a meni je trenutno ostavljeno da sama izaberem kako ću izgledati, što ponekad vodi u opuštenost, verovatno jedinu koju sebi mogu da dozvolim.

Ili, mozda, ne mogu i ne bi trebalo. „Prodrmao“ me je članak na sajtu www.ekstravaganca.com

Vratiću se sakou-blejzeru čim zimi vidimo ledja.

U medjuvremenu preporučujem kao temu za razmišljanje:

GARDEROBA U KAPSULI

Tekst: Aleksandra Stevanović

Ekskluzivni intervju sa Suzi Fo, ženom koja je izmislila i patentirala koncept garderobe u kapsuli (da, na zapadu se može patentirati svašta). Evo šta ona kaže kako se obući za poslovni uspeh i u zemlji i u inostranstvu.

1. Obucite se za svoj sledeći posao
Uvek se oblačite za posao koji je za jednu stepenicu iznad vašeg trenutnog posla. Način na koji se se oblačimo ima duboki uticaj na samopouzdanje i ostavlja utisak na one koji odlučuju o našoj budućnosti. Znanje da izgledate udobno u određenoj ulozi će vam pomoći da sa samopouzdanjem izrastete do vašeg sledećeg posla i da pošalje vašim šefovima pravu poruku.

2.    Bez logoa
Nošenje očiglednih brendova ili logoa pokazuje da ste nesigurni u svoje izbore i može biti nepotrebno skupo. Potrudite se da plaćate za kvalitetan materijal i moderan kroj koji će vam pristajati.

3.    Manje je više
Iskoristite moj pristup garderobe u kapsuli kako biste dobili najbolje od svog budžeta. Kupujte manje komada kvalitetnije odeće koju ćete nositi češće i tako iznostiti za sve pare. Dobro konstruisana garderoba u kapsuli će vam dati beskonačne kombinacije, sjajnu bazu uz koju ćete moći da dodate bilo koji detalj kako biste promenili izgled. Takođe ćete se lako spakovati za poslovno putovanje, i imaćete stil pun samopouzdanja koji je konstantan.

4.    Blejzeri su obavezni
Blejzer je osnova garderobe svake poslovne žene. Istraživanja pokazuju da se žene ozbiljnije shvataju ako nose blejzer na poslu. Džemperi i kardigani su takođe dobri, ali u kada ste u njima, možete biti zamoljeni da skuvate kafu. Na sastancima obavezno nosite blejzere. Jedini izuzetak jeste haljina sa dugim rukavima. Ne zaboravite da blejzer mora da stoji savršeno i da možete da ga zakopčate. Ako ste širi u donjem delu, kupite odelo te veličine i dajte da vam blejzer prilagodi figuri.

5.    Putujte sa malo prtljaga
Kada se pakujete, spakujte garderobu u mini-kapsuli u prtljagu koji unosite u kabinu. Izaberite kominaciju koja može da se nosi zajedno, a može i da se odvoji. Odelo koje može da ide i sa pantalonama i sa suknjom za sledeći dan je odlićan izbor. Držite se jedne do dve boje kako biste mogli da ih ukombinujete sa samo jednim parom cipela. Takođe ponesite svečanu bluzu i nakit za veče. Majice mogu da posluže umesto košulje i odlične su kada se urolaju i popune mesto u prtljagu. Za neseser sa kozmetikom, spakujte mini-uzorke i dekantujte velika pakovanja u bočice od 100 ml.

6.    Nemojte se izgužvati
Pucketavi najlon sa mehurićima je odličan kada se stavi između odeće. Stavite pantalone na krevet, stavite najlon na njih i onda ih presavijte. Isto se može uraditi sa blejzerom, a takože se i rukavi mogu popuniti ovim najlonom. Bez obzira koliko ste vični u pakovanju, morate računati da će se nešto barem malo izgužvati. Ako nemate peglu u hotelskoj sobi, izvucite odelo iz prtljaga i okačite ga u kupatilo dok se tuširate. Ono će se napariti i spraviti, i nakon toga ga možete prosušiti fenom koji nikako ne sme da bude blizu odela.

7.    Potrudite se da vam cipela paše
Razišljajte i o komforu, a ne samo o šiku kad kupujete cipele. Loš položaj tela i kičme i ljuljanje na previsokim štiklama ne odaju utisak kredibiliteta. Kupite cipele sa punom petom ili sa platformom koje će vam dati na visini, obezbediti komfor, a i dalje ćete izgledati puni samopouzdanja.

8.    Uvek nosite čarape
Kada god nosite suknju, uvek nosite čarape, čak i leti – postoje one od jako tankog najlona. Na kraju krajeva, ni muškarci ne idu bez čarapa.

9.    Nosite prirodnu šminku
Nemojte biti bez šminke, ali upotrebljavajte samo šminku koja ističe vaše prirodne tonove i prirodne crte lica. Puderi sa mineralima daju odličnu pokrivku, a ne izgledaju previše teško. Manje je više, ali ne zaboravite karmin.

10.    Frizura za uspeh
Dobra frizura i nega su jako važni – ne zaboravire nokte. Najbolji aksesoar je dobra frizura, a nokti treba da budu relativno kratki i sa dobrim, ali ne preteranim manikirom. Potrudite se da vas shvataju ozbiljno.

11.    Ne preterujte sa nakitom
Nemojte nositi previše nakita – dobar sat i minđuše su dovoljni. Minđuše ne treba da budu isuviše viseće.

12.    Nikad nećete dobiti drugu šansu da ostavite prvi utisak
Kupite odličan kaput ili mantil, u zavisnosti od budžeta, i potrošite koliko god možete na tašnu i cipele.

http://www.ekstravaganca.com/Posao/3389/Garderoba+u+kapsuli.shtml

Pijačni kurs dinara

Pijaca bi bila danas radost za oči i osveženje na trpezi da cene nisu udarne. Na prvi pogled sve je onako- ne preterano- 10-15-20-25-30-35-40 din… komad, tj. veza mladog luka, glavica zelene salate, veza rotkvica, 50-60-70-80-100-110 din za kg starih jabuka itd., ali gomila veselog zeleniša ukupno papreno košta. Najlepšie su sveže jagode, krupne i jarko crvene kao s reklame. Nisamo ih kupili, učinilo mi se 200 din za kg mnogo.  Nisam više sigurna ako sokić u skoro svakom beogradskom kaficu košta toliko.

U jedno sam sigurna-priča o jeftinoći u Srbiji je čista manipulacija podacima i jadna propaganda.

Bilo bi super kad bi na pijaci za 1 dinar mogli da dobijemo 1 rotkvicu, napominjem 1 rotkvicu, ne jednu vezu rotkvica.

Utisak plus

Amerika predviđa upotrebu Armije, Srbija zemlja „visokog rizika“

Autor: Dragan Bisenić

Ekonomska kriza koja je počela kao finansijska, a onda se preselila u realni sektor, preti da postane pretnja demokratiji i da se pretvori u krizu demokratije. Ona je i zvanično pretekla Al Kaidu na listi bezbednosnih pretnji Sjedinjenim Američkim Državama. Direktor Nacionalne obaveštajne službe admiral Denis Bler, podnoseći godišnji izveštaj senatskom odboru za obaveštajna pitanja na prvo mesto stavio je sadašnju ekonomsku krizu.

– Prioritetna kratkoročna bezbedonosna pretnja Sjedinjenim Državama jeste globalna ekonomska kriza i njene geopolitičke posledice. Što bude duže vremena potrebno za oporavak, veća je verovatnoća ozbiljnom oštećenju američkih strategijskih interesa“, izjavio je admiral Bler.

…….

Izvor:

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/amerika_predvidja_upotrebu_armije_srbija_zemlja_visokog_rizika.26.html?news_id=157175

Moj utisak plus iz istog članka:

Albanija manje rizična od Srbije

Ekonomist Intelidžens odeljenje društvene i političke nemire definiše kao „takve događaje ili razvoj koji predstavljaju vanparlamentarnu i vanistitucionalnu pretnju vladi ili postojećem političkom poretku“. Ti događaji skoro bez izuzetka su praćeni nasiljem i neredima. Oni ne moraju obavezno da budu uspešni u smislu da će ugroziti vladi ili režim. Neuspešne epizode dovode takođe do ozbiljnih poremećaja, ističe EIU.

Od 165 država obuhvaćenih indeksom, njih 95 su u zoni veoma visokog ili visokog rizika. U prvoj grupi se nalazi njih 27, a u drugoj 68. Za 53. zemlje rizik je ocenjen „umerenim“, ali to ne znači da su one zdrave ili da nisu ugrožene. Samo 17 država, mahom najrazvijenijih, ocenjene su kao malo rizične. U grupi visokog rizika na 28. mestu nalazi se Bosna i Hercegovina sa 7,5 poena. U grupi zemalja od 66. do 107. mesta nalaze se sve zemlje Balkana i jugoistočne Evrope. Srbija i Crna Gora dele 66. mesto sa indeksom 6,4, potom dolaze Grčka, Uzbekistan, Kongo i Gruzija sa 6,3, a onda Albanija, Belize, Iran i Turkmenistan sa 6,2, dok je Hrvatska u društvu sa Ekvatorijalnom Gvinejom, Meksikom, Jemenom, Litvanijom, Saudijskom Arabijom, Mongolijom i Mađarskom sa indeksom od 6,1 u grupi od 78. do 85. mesta. Zanimljivo je da je Belorusija na 104. mestu, sa skorom od 4,8, poput Kine, Kazahstana, Bocvane, Svazilenda, Trinidada i Tobaga, Malte, Singapura, Irske, Velike Britanije i Tunisa. Njih su tek za jednu desetinku pretekle takve zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države i Francuska koje se nalaze na 102. i 103. mestu. Slovenija je zajedno sa Nemačkom na 150. mestu sa 3,8 poena. Najstabilnija je Norveška sa svega 1,2 indeksna poena.

Jasno k’o dan

47. dan

O čemu se tu radi?

Da li se kreće?

Sporo, sporije, najsporije…

Uzdala sam se u kafedžije da, mada ne mogu da spreče sneg, mogu bar kad se otopi da utiču da se radovi ubrzaju.

Al’ ubrzati se može samo nešto što se kreće…  Priznajem kafedžijama da su najbolji privrednici u ovoj zemlji, a ljubitelji nekih kafana najverniji i najuporniji gradjani Srbije, njihova ljubav je neraskidiva i entuzijazam nepobediv. Nema krize!

A mi se ovdašnji nadamo da ćemo pored svih pogleda koji smo imali s prozora videti i kako će jednog dana izrasti ono drveće što se našlo na projektima pre petnaestak – dvadeset godina…

Treći dan-autoput

Treći dan, a ulica izgleda kao autoput u izgradnji. Teši me što joj je dužina ne više od 1km, pa je u okvirima standardnih mogućnosti izgradnje do 15km godišnje. Računam i na lokalne kafedžije da će poterati neimare pre leta inače će morati da izgrade pontone, mada narod voli da sede bilogde s časom …

Juče, danas, sutra

Ništa nas ne sme iznenaditi?

Započeti radovi na popločavanju naše ulice u decembru imali su intenzivno haotičnu epizodu, zaustavili su se naglo kao što su i počeli, valjda zbog praznika, poledice koja je usledila, ustvari nisam obaveštena.

Nismo bili obavešteni ni da će se nastaviti, samo smo mogli po nekim pojavama uniformisanih lica koja su premeravala i obeležavala ulicu u petak da shvatimo da se nešto sprema. I počelo je u sunčano nedeljno ujutro grmljavinom teških mašina koje, očigledno, ne smeju da stoje ni na neradan dan.

Mi smo i zatvorenih prozora čuli buku, osećali podrhtavanje i smrad. Zaljubljenici u kafiće u trendu nisu marili za ogromne kamione koji su učestalo prolazili na pola metra od njih, rotirajuće kašike nekih mašina kojima ni ime ne znam, tone prašnjavog materijala koji su prosipali. Kafedžije su trljale ruke-februarski dan van proseka za ovo doba godine punio je kasu, jer oni najbolje poznaju psihologiju mase i zato su bogati.

Nije potrebno pominjati da bi u nekoj drugoj, da ne kažem normalnoj, zemlji sedenje na gradilištu onog koji je to omogućio odvelo u zatvor i koštalo ga mnogo više nego što može da zaradi jednog nedeljnog sunčanog dana od sokova, piva i kafe.

To je bilo juče. Danas je prekopan i taj prostor, stolovi su uklonjeni. Štrči jedna konstrukcija koju mašine zaobilaze kao ukleto ostrvo. Ružno je vreme i nije za sedenje napolju, a nije ni od sedam jutros bilo ni za unutra, zveckaju prozori i sve podrhtava kao za vreme bombardovanja. Imala bih pitanja o stručnosti i poštovanju procedure onih koji se diče kako naš grad postaje ili ostaje metropola. Ne vide krpež bez kraja svuda gde nogom stanete.Volela bih da vidim jedan posao, jednu ulicu, jedan trotoar uradjen pedantno do kraja i po evropskim standardima.

A sutra šta nas čeka?

Metro-pola

Nisam čula u svetu za metropolu bez metroa, opisnije zvanog – podzemna železnica. Beograd i Beogradjani se veoma raduju i diče kad im grad posetioci svrstaju u metropole, ali posetioci su samo posetioci, blago njima-oni uvek mogu da odu ….

Duško Radović je svojim duhovito ciničnim komentarima zauvek ostao simbol ovog grada, a iz njegove riznice je i ovo:
„Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju.[1]“

Hvala internetu, njegovim arhivama i enciklopedijama, naravno uz meru opreza i kritičnosti o verodostojnosti podataka. Wikipedia daje iscrpnu informaciju na temu beogradskog metroa, neke odlomke prema sopstvenom izboru ovde navodim, ali uz napomenu da se svi detalji nalaze online ili se mogu potražiti u izvorima* koje je i sastavljač naveo i koristio, pa kaže:

*Izgradnja beogradskog metroa, visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema kao osnove javnog prevoza u Beogradu, planirana je još od 1950-tih godina.[1]

U najpoznatijem projektu iz 1976. godine, bilo je predviđeno pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa, sa prvom fazom od dve linije na trasama Stari Merkator — Vukov spomenik i Dorćol — Autokomanda.[2]

Od svojih zagovornika opisivan kao u evropskim milionskim gradovima „aksiom koji se ne dokazuje“[3] i „alfa i omega priče o saobraćaju u Beogradu“[4], a od protivnika kao predimenzionirani „prevaziđeni koncept pravljen za neka druga vremena“[5], projekat beogradskog metroa je slavljen, suspendovan, ponovo oživljavan i najskorije u Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine napušten u korist lakog šinskog sistema nazvanog „Beogradski laki metro“.

**Prva etapa metroa prema studiji iz 1976. obuhvatala je dve linije:
M1: Centar Zemuna — Novi Beograd — Terazijska terasa — Vukov spomenik
M2: Dorćol — Kalemegdan — Trg Slavija — Železnička stanica Centar — Autokomanda

Prvi deo linije M1, od Novog Beograda do Terazijske terase, bio bi završen i pušten u saobraćaj za četiri godine. Cela prva etapa gradila bi se osam godina i, prema pisanju „Vremena“ i „Glasa javnosti“, koštala oko 700 miliona američkih dolara. Dalje širenje mreže je trebalo biti predmet analize.

Predviđalo se da bi se linija M1 imala verovatno produžiti do Malog Mokrog Luga, a linija M2 do Banovog, odnosno Petlovog brda.[2][1]

***Projekat „Metro Beograd“ je završen decembra 1981.[17] i dostavljen Skupštini grada Beograda aprila 1982. godine.[16]

Jedna od ideja bila je i da bi Sovjetski savez mogao otplatiti svoj dug ka SFRJ izgradnjom beogradskog metroa, ali se od ovoga, prema pisanju „Vremena“, odustalo u strahu od primedbi iz Slovenije i Hrvatske.[1] Skupština grada je 1982. raspisala samodoprinos građana, „Samodoprinos 1982“ od po 2% ličnih primanja, za „razvoj javnog gradskog saobraćaja“, unapređenje vodosnabdevanja i dovršetak Kliničkog centra, koji je potvrđen na referendumu.[10][18]

****Na Dan ustanka, 7. jula 1995, predsednik Slobodan Milošević je na velikoj ceremoniji otvorio podzemnu železničku stanicu Vukov spomenik, koja je uključena u sistem prigradske železnice Beovoz. „Politika“ je u svom izveštaju Vukov spomenik opisala kao „najdublju železničku stanicu na svetu“.[23]

*****Idejni projekat za metro-most (prema idejnom rešenju iz 1982) urađen je u okviru projekta „Metro Beograd“ 1998, a krajem iste godine, Skupština grada Beograda i „Most projekt“ su potpisali ugovor o projektovanju ovog mosta.

Glavni projekat obalnih stubova je planiran za 1999, a 2000. godine su na terenu obavljene pripreme za početak izgradnje, koja je trebala da počne sredinom te godine. O izgradnji metro-mosta, u kojoj su trebale učestvovati i ruske firme, u Beogradu je sa tadašnjim rukovodiocima grada, Krunićem i prof. Milanom Božićem razgovarao gradonačelnik Moskve, Jurij Luškov. Tada je navodno bilo ugovoreno i da Rusija, na mesto delo duga SSSR, isporuči čelik za metro-most. Izvori navode različite cifre za cenu izgradnje mosta od 42 miliona evra ili 80 miliona američkih dolara.[15][9]

******Krajem 2004. gradski menadžer Bojan Stanojević je izjavio da će izgradnja lakog šinskog sistema početi tek krajem 2006. i ocenio da su projekcije cene od 200 do 400 miliona evra „preterane“.[48] U maju 2005. godine, gradski arhitekta Đorđe Bobić je izjavio da će izgradnja biti završena za pet godina (2010).[49] Bobić je u aprilu 2007. godine naveo da će radovi na izgradnji započeti krajem 2008. ili početkom 2009. godine i prva linija biti puštena u promet 2012. godine.[50]

U ova krizna vremena, kad teško podnosimo i shvatamo našu zamućenu situaciju i budućnost, stiže kao eho iz prošlosti vest o budućem metrou. Ministar Mrkonjić je krajem novembra 2008. u intervjuu za “Večernje novosti” najavio metro za sedam godina i to dve linije metroa ukupne dužine 14 kilometara u vrednosti nešto više od milijardu evra.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u oči svoje posete Moskvi kaže da će narednih meseci biti utvrđene definitivne trase i određene sve tehničke karakteristike projekta izgradnje metroa. Đilas bi po svojim rečima sa ruskim partnerima razgovarao i na temu o njihovom eventualnom učešću u izgradnji i finansiranju beogradskog metroa. Mrkonjić je pominjao i Kineze, ma neka dodju svi.

Postoji još jedna tema koja je nekako neraskidivo vezana za ovu o izgradnji metroa-šta se sve nalazi ispod Beograda, još jedan tajanstveni podzemni grad i kako se provući vozom kroz njega bez posledica za ovo blago i eventualno rušenje grada?

Izvori *
1. Lightly made promises („Olako data obećanja“), Uroš Komlenović, „Vreme“ broj 300, 5. jul 1997.
2.Gradnja metroa kao Skadar na Bojani, Miroslava Cvejić, „Glas javnosti“, 13. decembar 2002.
3.Kako je metro bačen pod tramvaj, Milorad Pavlović, „Blic“, 14. novembar 2002.
4.Peštanska mustra, Srboljub Bogdanović, Nada Dumić, Gorislav Papić, „Nin“ broj 2720, 13. februar 2003.
5.Zaštitnici vizure iz dedinjskih vila, Služba za informisanje grada Beograda, „Danas“, 20. januar 2006.
6.Laki šinski sistem — Razvoj ideje, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
7.Laki metro: Težak ispit, Biljana Korica Vukajlović, „Ekonomist“ br. 200, 22. mart 2004.
8.Urbanizam palanke, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 6. april 2006. 9.I opet metro, Ana Vučković, „Nin“ br. 2540, 2. septembar 1999.
10.Novca bilo, ali ne i pameti, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 22. februar 2006.
11.Birokrate u panici, arhitekta Branislav Jovin, „Nin“ broj 2733, 15. maj 2003.

12.Da se ljudi dobro voze, Branislav Jovin, „Nin“, 20. decembar 2001.

13.Metro je rešenje, S. Janjić, „Večernje novosti“, 29. jun 2006.

14.Studije tehničko-ekonomske podobnosti brzog javnog gradskog saobraćaja u Beogradu, Sektor za metro i podzemne radove, Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, 1976. Vidi i [1], [2].
15.Zašto nije izgrađen „Treći savski most“?, Arhitekta Branislav Jovin, „Vreme“ br. 867, 16. avgust 2007.
16.Gradski šinski sistemi, Vladimir Veličković, „A-G Magazin, arhitektura i građevinarstvo“, 15. jul 2006. Pristupljeno 15.09.2007.
17.Pogrešno i štetno, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 11. septembar 2007.
18.Verbalna paljba po mostu, Čvor „pravog“ metroa, Radoje Stefanović, „Danas“, 7. i 8. februar 2007.
19.Vozi Miško — ispod zemlje, S. Janjić, M.Č.Prelević, „Večernje novosti“, 4. juli 2006.
20.Đorđe Bobić, glavni arhitekta. Grad Beograd, Služba za informisanje. 21.Kako se bušio metro, S. Janjić, „Večernje novosti“, 6. jul 2006.
22. Sluđivanje Beograđana se nastavlja,arhitekta Branislav Jovin, „Politika“, 4. oktobar 2003.
23. All Milosevic’ Inaugurations („Sva Miloševićeva otvaranja“), Dokumentacioni centar „Vremena“, „Vreme“ broj 198, 17. jul 1995.,
24.Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. P
25. „Planerski ustav“ svake godine na proveri, I. Vušković, „Danas“, 28.–29. decembar 2002.
26.Umesto metroom — Beograd će tramvajem u 21. vek, Pokret Snaga Srbije, 19. septembar 2007.
27.Laki šinski sistem — Zašto laki metro, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
28.Konkursna dokumentacija za ustupanje poslova, deo 3, tehnička dokumentacija. Direkcija za građ.zemljište i izgr. Bgd, novembar 2005.

29.Potpisan ugovor za izradu studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje prve faze beogradskog metroa, Beoinfo, Grad Beograd.

30.Potpisivanje ugovora za izgradnju studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje prve faze beogradskog metroa. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
31.Predstavljena Prethodna studija opravdanosti izgradnje prve linije lakog šinskog sistema sa generalnim projektom, Beoinfo, Grad Beograd.
32.Topovska cev iz tunela, „Danas“, 18. januar 2006.
33.Prestonica čeka laki metro, ”Večernje novosti”, 30. april 2007.
34.Usvojena odluka o izradi izmena Generalnog urbanističkog plana, Beoinfo, Grad Beograd.
35.[3], [4]. Oglasi na strani Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

36.Francuzi ih obrukali, M.Z.Radonjić, „Novosti“, 6. mart 2003. 37.Prva trasa od Ustaničke do Zemuna, D. Stanimirović, „Glas javnosti“, 4. februar 2003.

38.Laki ili teški samo da krene, M. Blaževski, „Glas javnosti“, 18. mart 2003. 39.Francuska studija mimo GUP-a, Danijela Stanimirović, „Glas javnosti“, 6. mart 2003.
40.Generalni plan Beograda 2021., Grad Beograd, Služba za informisanje. 41.Teški udari na laki metro, S. Janjić, „Večernje novosti“, 21. jun 2006.
42.Čekajući metro, izvor „Beta“, na B92, 21. jun 2006.
43.Teški otišao u istoriju, S. Janjić, ”Večernje novosti”, 23. jun 2006.
44.Bus in Ditch, Gordana Šormaz, „Vreme“ broj 307,
45.Parkiraj kod kralja, Vladan Stošić, „Nin“ broj 2701, 3. oktobar 2002.
46.Veći prihodi u Beovozu, Železnice Srbije, 17.avgust 2006.

47.Usvojen budžet Grada Beograda za 2007. godinu, Beoinfo, Grad Beograd, 13. jun 2007.

48.Magnet za industriju, S. Bulatović, ”Večernje novosti”, 12. novembar 2004. 49. Zalečićemo rane Beogradu, Dubravka Vujanović, ”Večernje novosti”,13. maj 2005.
50. Stari ram za nove razglednice, Svetlana Palić, „Blic“, 30. april 2007.

Pasoš kao svemirski projekat

Pratim storiju o novom srpskom pasošu kao nijednu od serija na TV, epizode se gomilaju i priča je puna adrenalina kao španska “sapunica”, vrvi od preokreta i pretnji novim nevoljama, zatežu mi živce i mute zaplet, a ja volim i moram da putujem. U julu sam bila odahnula na vest da će stari pasoši važiti do kraja 2009.- taman da do kraja potrošim svoj stari.

U subotu 1. novembra, na moje iznenadjenje, ministar policije je izjavio da se više neće izdavati stari pasoši, ali i pojasnio da ako Skupština ne izglasa izmene Zakona o putnim ispravama, stari pasoši važe samo do kraja ove godine. Skupština radi prekovremeno i opet nema kraja nedovršenim poslovima, predsednica je obećala da će biti sredjeno, što je pouzdano u ovoj zemlji u skladu s narodnom poslovicom : “Obećanje-ludom radovanje.”

I sad kako da mirno spavam, planiram poslove i sanjarim o putovanjima. Problem liči da je lako rešiv, samo da popunim prijavu za novi pasoš, a sve vize koje imam u starom da nisu istekle važiće i dalje, kao prilog – rezime iz predhodne epizode. Bilo bi tako, da činjenice ne govore drugačije:

1) na novi pasoš se čeka 3 nedelje,

2) policijski izvor kaže da trenutno ima podnetih zahteva 232.000, a izdato je 96.000 (od onog sasvim volšebnog trenutka ovog leta kad je počelo njihovo štampanje).

Pominje se da samo 11% drzavljana Srbije ima stari pasoš. Grubom računicom na nekih 7,5 miliona stanovnika to bi bilo 825.000 pasoša. Nisam sasvim sigurna da li bi trebalo da saberem zahteve i izdate i dodjem do cifre od 328.000 kao nekog optimističkog učinka, ili da oduzmem izdate od broja zahteva i padnem u potpuno u depresiju čak i ako se starim pasošima produži važenje do kraja 2009.

Nadam se samo da će štamparske prese izdržati rad u tri smene, a da će nadležni voditi računa da ovako uspešna proizvodnja, možda najuspešniji posao u zemji, ima dobro održavanje.

Sad smišljam kad je dobar trenutak da predam zahtev, pred Novu Godinu, 4.januara, …. paralelno se podsećajući na predhodne epizode ovog seriala koji, kad bolje razmislim, možda ipak spada u žanr naučne fantastike i svemirskih otkrića.

A počelo je tako svetski.

09.03.2008.

Večernje Novosti su pored ostalog objavile:

“Vlada Republike Srbije, “Večernje novosti” i RTS pokreću akciju “Novi srpski pasoš – novo lice Srbije”, u cilju promocije nove putne isprave. Posle 90 godina Republika Srbija dobija pasoš sa obeležjima svoje državnosti.

Ovom akcijom Vlada Srbije u saradnji sa “Novostima” – najtiražnijim dnevnim listom u Srbiji – i RTS želi da promoviše kvalitet naše nove putne isprave, ali i ljude koji predstavljaju prave vrednosti našeg društva.

U saradnji sa medijskim partnerima, Vlada Republike Srbije poziva građane da kandiduju ljude iz svojih gradova, mesta i sela, ali i iz dijaspore, koji po njihovom mišljenju zaslužuju da budu nosioci prvih pasoša.

Kandidovanje počinje u ponedeljak, 10. marta, i traje do 25. marta 2008. godine. Prve 204 putne isprave Republike Srbije početkom maja će biti dodeljene najistaknutijim građanima iz Republike Srbije i dijaspore.

Broj 204 uzet je simbolično zbog 204 godine od obnavljanja srpske državnosti.”

03.04.2008.

Agencija Beta nas je informisala da je dodat i pasoš broj 205 za najboljeg srpskog tenisera Novaka Djokovića. Djelić je obelodanio da je konkurs završen, i najavio rezervaciju još 400 komada crvenih pasoša za naše sportiste, te da će za ostale gradjane izdavanje početi krajem maja.

21.07. 2008.

B92 objavljuje da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je u nedeju izjavio Tanjugu da je MUP-u dostavljena određena količina novih pasoša, čiji jedan deo ne zadovoljava naše nove propise i, pogotovo, standarde Evropske unije.

Posle sastanka s odgovornima za proizvodnju tj. predstavnicima Zavoda za izradu novčanica i firme koja isporučuje tehnologiju izrade polikarbonatske stranice obavestili su ministra o trenutnim tehničko-tehnološkim problemima i dinamici izrade pasoša, u skladu sa ugovorenim rokovima.

….

Bilo je tu periodično još konferencija za štampu, prepucavanja ko je kriv na liniji zvaničnika vlade, zavoda za izradu novčanica, političkih stranaka….i, nažalost ne vidi se kraj. Umešali su se i dušebrižnici za našu ugroženu intimu, ljudska prava, kradju identiteta ……

Meni se čini i da neko nije na vreme sredio kartoteku (koja već ionako postoji) i uneo je u kompjuter. Živković je u nekoj emisiji, uz njegov neprevazidjeni osmejak u tragovima obrva, izjavio da je prese još onomad on nabavio, pa zar je obuka tako komplikovana ili je u pitanju nevidljivo mastilo.