Archive for the ‘Društvo’ Category
14
Uništenje daleko i blizu
Sunčani početak vikenda pomogao mi je da potisnem iz sfere nerviranja “ludorije” naših političara oko rekonstrukcije srpske vlade, slike demonstracija, nemira i ratnih sukoba po svetu, ali mi vesti iz Japana nisu dale da se opustim. Donele su spoznaju da je realnost najavljivano-teorijski opisano veliko sudaranje kontinetalnih ploča, pojava koja mi je značila tako malo u životu, čak i uz sve prateće-preteće ozbiljne razorne pojave koje se već dešavaju poslednjih godina kao po “scenariju” naučnika.
Zemljotres jačine 8,9 (9) stepeni Rihtera u petak 11.marta je pogodio severoistočne obale Japana i izazvao cunami sa talasima visine do deset metar (oko tri sprata!). Nakon glavnog najačeg udara ikad registrovanog u Japanu, neprekidno se i dalje dešavaju manji zemljotresi, jačine 5 do 6 stepeni (zemljotres u Kraljevu je bio 5,4 Rihtera).
O jačini najbolje govori to što je ostrvo Honšu pomereno za 2,4 m ka istoku, a zemljina osa za 10 cm sa posledicom mikro skraćenja dana i niz drugih globalnih promena o čemu ćemo tek čuti.
Nikad nisam bila ravnodušna kad su prirodne katastrofe u pitanju, niti mogu da mislim na njih bez straha, osetim iskonsku jezu. Vulkani su svojom učestalom aktivnošću probudili moju radoznalost, ali ih sve više vidim kao glasnike velikih nevolja.
Prema dostupnim podacima u svetu je od 1900. do marta prošle godine zabeleženo samo 4 zemljotresa jačine od 9 do 9,5 stepeni Rihterove skale (najjači Čile 1960.).
O zemljotresima koji su predhodili nekim antičkim katastrofama nemamo numerički izražene i egzaktno uporedljive podatke, osim ponekad kroz istoriju opisane posledice, naslućujemo o njima kroz dramatične legende o nestalim svetovima zbrisanim talasima ili osatajemo bez daha pred arheološkim artifaktaima koji i danas zastrašujuće svedoče o njihovoj razornosti (setimo se Pompeje ili stare Olimpije).
Za žrtvama i uništenim ljudskim delima, ostaje i danas, kao i u prošlosti, očaj i neverica preživelih, beskrajan osećaj nemoći i neizvesnost čak i za posmatrače sa trenutno sigurne distance.
Čini(lo) mi se da naše doba zna vise o prirodi i našoj planeti, da smo spremniji nego naši davni preci i da bolje pedvidjamo manifestacije njenog unutrašnjeg uzburkanog sveta, kao i da su Japanci verovatno najdalje otišli u tome.
Ali, i danas, tri dana od početka katastrofe, vesti iz Japana iz sata u sat postaju dodatno zabrinjavajuće i zastrašujuće. Eksplozije u nuklearkama već odnose živote srećno preživelih posle zemljotresa i cunamija.
Nadam se da njihovo stradanje neće biti uzaludno i samo još jedna katastrofa u istoriji planete, da će naučnici, a i svi drugi iz svojih pozicija dovoljno naučiti za buduće preživljavanje.
Često, zanemarujući stepen prirodinih rizika, sami povećavamo mogućnost (samo)uništenja.
Reči nekad nisu dovoljne, pogledajte:
http://edition.cnn.com/2011/WORLD/asiapcf/03/12/japan.before.after/index.html?hpt=T1
24
Kuvanje u evroloncu
Pročitah: Evro vredi čak 22% manje nego 1999.
Naime, u poređenju sa januarom 1999. godine, evro danas, gledano u proseku za sve članice zone evra i kada se uporedi kupovna moć, vredi samo 78 centi. Preama navodima iz studije Alijanca, američki dolar je od 1999. izgubio 25% na vrednosti i na osnovu kupovne moći vrdi samo 75 centi. Švajcarski franak je bolji-od 1999.godine izgubio je 11%.
Sunovrat dinara je očigledan kroz sledeće kursne liste:
ŠIFRA VALUTE 978
NAZIV ZEMLJE EMU
OZNAKA VALUTE EUR
VAŽI ZA 1
PRODAJNI KURS:
60,7352 dinara , na dan: 15.05.2002.
100,2772 dinara , na dan: 14.05.2010.
105,0727 dinara , na dan: 24.01.2011.
I slede iz dana u dan surove prognoze i kalkulacije.
“Bankarska grupa Unikredit ocenjuje da će na kraju ove godine kurs biti oko 117 dinara za evro, a ekonomisti su saglasni”.
“Dinar je u 2010. godini najviše oslabio prema evru od svih evropskih valuta. Domaća valuta je izgubila čak 9,6 odsto vrednosti. Od početka krize, zaključno sa septembrom 2010, dinar je realno depresirao prema evru oko 14 odsto.”
Eurozona ima “sigurnosni fond”, njihov evro-lonac ima sigurnosni ventil.
Mi imamo najavu silnih poskupljenja i trošimo preko 50% prihoda na hranu. Kuvamo se u sopstvenom evrodinamičnom loncu, čini mi se bez ikakve kontrole da spreči da prekipi ili eksplodira.
27
Danas je praznik
Na današnji dan 1236. godine istorija kaže da je preminuo Sveti Sava (po rođenju Rastko Nemanjić), u Trnovu u Bugarskoj, pri povratku sa hodočašća u Jerusalimu.
Sin velikog župana Stefana Nemanje, a kao prvi srpski arhiepiskop se izborio za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve. Sa svojim ocem, koji se u međuvremenu zamonašio i dobio ime Simeon, podigao je manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj Gori. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom . Istorija beleži mnogo burnih dogadjaja vezanih za njegov život, a vrednost i važnost njegovog dela trajala je vekovima u svesti naroda.
U Srbiji se dan njegove smrti po gregorijanskom kalendaru (27.januar) proslavlja kao Dan prosvete.
Deca danas imaju slobodan dan i mogu na sankanje. Sneg veje. Takve godine su dobre.
Slučajno sam danas na internetu otvorila ovu adresu :
http://www.snovihilandara.com/
Nadam se da je za današnji dan prikladna mini izložba umetnika, zlatara Slavoljuba Galića – Djanija, čija me je kolekcija krstova inspirisanih Hilandarom očarala.
29
OSMEH, molim:)
OSMEH, molim:)
12
Čeka se Eliot Nes?
Naporno je neprekidno gledati i slušati na TV i čitati u ostalim medijima kako se vodi teška borba za poštovanje zakona i propisa, protiv korupcije, protiv zloupotreba i nemara….. a sasvim je uznemirujuće kad se to odigrava pred vašim očima iz dana u dan.
Ko o čemu… opet o Obilićevom vencu.
Ovako je, na radost gradjana koji stanuju u ovoj ulici, najzad po zakonu i uz asistenciju organa reda i mira juče ujutru krenula akcija raščišćavanja bez rešenja relevantnog gradskog organa postavljenih bašta nekoliko ugostiteljskih objekata i nekih skalamerija za zaštitu od sunca i ostalih nepogoda. Uspešno obavljen zadatak propratile su i TV kamere i gradska TV je objavila prilog da gradjani vide šta se sve može kad se hoće.
Istine radi, neki kafici su sav materijal iz svojih bašta odmah natovarili na kamion i odvezli.
Dosetljiviji i hrabriji su PONOVO sve rasklopljeno vratili u dvorište zgrade, koje su uzurpirali bespravno i beskrupulozno koriste dan i NOĆ, kao i podrume.
Sačekali su par sati da se svi razidju.
A popodne, uz pojačanu buku nezadovoljnih zaposlenih kafića koji su iznosili iz pomenutog dvorišta stolove i ostalu opremu, plus rezervne suncobrane (tenda im je uklonjena pre podne), bašta Zu-Zu-a ponovo bila otvorena za njene verne goste.
Možda zbog te vernosti i istrajanosti svojih posetilaca kafedžije krše zakon. Oni su ovo mesto pohodili kao svetilište i kad je ulica bila u rekonstrukciji, prašnjava, bučna i smrdljiva (što je i trenutno).
I danas , mada dozvolu za postavljanje bašte i dalje nemaju, nameštaj je postavljen i sve radi kao da jučerašnje akcije nije ni bilo. Inspektor je bio iznenadjen. Da li smo i mi?
Gradjanska inicijativa postoji.
Čeka se Eliot Nes?
14
Mini deponija
Sva drhtim kad pored galerije svako jutro ugledam gomilu djubreta koja pokazuje perpetu-mobile necivilizovane sprege najmni radnik-kapitalista kafedžija-novogradjanin Beograda koji svojom opsesijom za kafiće na O.v. i ne mareći za deponiju u razvoju, prašinu, smrad, buku, opasnost … podstiče srozavanje već neverovatno niskog nivoa normalnog života stanovnika ovog dela grada, dela grada s vekovima dugom tradicijom, šarmom i lepotom.
07
Ravnodušnost
Teško da sam mogla da ostanem ravnodušna i isključena ovih dana iz dogadjaja koji pune vesti, da zaboravim bespomoćnost spavača čiji je miran san prekinut razornim dejstvom zemljotresa u italijanskom gradiću, nemoguće je ne setiti se datuma kao što je 6.april 1941. , koji je tragično izmenio živote civilima u Beogradu, Srbiji, koliko i istoriju celih država. Nažalost, nije se moglo primetiti da je sve to dublje dotaklo društvo ovde, istine radi, puno i licemerno se bave neki raspričani predstavnici raznih organizacija i institucija nesrećnim Romima i njihovim sugradjanim drugih nacionalnosti koj nisu radi da im budu komšije, što nije jednostavna crno-bela slika o diskriminaciji kako se uglavnom predstavlja i zloupotrebljava. Najviše mediji trube o platama u javnim preduzećima, čak manje o porezu za popunu budžeta. To je razumljivo i neophodna je transparentnost i štednja, no ta je čorba davno skuvana i već se ohladila dok su otvorili poklopac.
Ne znam šta prosečnog gradjanina ove zemlje može da pokrene iz užasne ravnodušnosti prema civilizovanom životu.
Možda je problem što taj prosečni gradjanin više ne prepoznaje i ne zna šta to znači, ima loše uzore i glasa za Mikije.
03
Utisak plus
Amerika predviđa upotrebu Armije, Srbija zemlja „visokog rizika“
Autor: Dragan Bisenić
Ono što se mislilo da je samo mašta reditelja Džona Karpentera u filmu „Zemljotres u Los Anđelesu“, sada se ispituje kao mogućnost u američkim institutima koji proučavaju bezbednost. U svom „Zemljotresu“ Karpenter opisuje Ameriku u kojoj traju građanski nemiri, predsednik zavodi vanredno stanje u zemlji, proglašava se za doživotnog predsednika, a od cele američke demokratije ostaju samo uniformisani i teško naoružani američki vojnici koji patroliraju ulicama.
Ekonomska kriza koja je počela kao finansijska, a onda se preselila u realni sektor, preti da postane pretnja demokratiji i da se pretvori u krizu demokratije. Ona je i zvanično pretekla Al Kaidu na listi bezbednosnih pretnji Sjedinjenim Američkim Državama. Direktor Nacionalne obaveštajne službe admiral Denis Bler, podnoseći godišnji izveštaj senatskom odboru za obaveštajna pitanja na prvo mesto stavio je sadašnju ekonomsku krizu.
– Prioritetna kratkoročna bezbedonosna pretnja Sjedinjenim Državama jeste globalna ekonomska kriza i njene geopolitičke posledice. Što bude duže vremena potrebno za oporavak, veća je verovatnoća ozbiljnom oštećenju američkih strategijskih interesa“, izjavio je admiral Bler.
…….
Izvor:
Moj utisak plus iz istog članka:
Albanija manje rizična od Srbije
Ekonomist Intelidžens odeljenje društvene i političke nemire definiše kao „takve događaje ili razvoj koji predstavljaju vanparlamentarnu i vanistitucionalnu pretnju vladi ili postojećem političkom poretku“. Ti događaji skoro bez izuzetka su praćeni nasiljem i neredima. Oni ne moraju obavezno da budu uspešni u smislu da će ugroziti vladi ili režim. Neuspešne epizode dovode takođe do ozbiljnih poremećaja, ističe EIU.
Od 165 država obuhvaćenih indeksom, njih 95 su u zoni veoma visokog ili visokog rizika. U prvoj grupi se nalazi njih 27, a u drugoj 68. Za 53. zemlje rizik je ocenjen „umerenim“, ali to ne znači da su one zdrave ili da nisu ugrožene. Samo 17 država, mahom najrazvijenijih, ocenjene su kao malo rizične. U grupi visokog rizika na 28. mestu nalazi se Bosna i Hercegovina sa 7,5 poena. U grupi zemalja od 66. do 107. mesta nalaze se sve zemlje Balkana i jugoistočne Evrope. Srbija i Crna Gora dele 66. mesto sa indeksom 6,4, potom dolaze Grčka, Uzbekistan, Kongo i Gruzija sa 6,3, a onda Albanija, Belize, Iran i Turkmenistan sa 6,2, dok je Hrvatska u društvu sa Ekvatorijalnom Gvinejom, Meksikom, Jemenom, Litvanijom, Saudijskom Arabijom, Mongolijom i Mađarskom sa indeksom od 6,1 u grupi od 78. do 85. mesta. Zanimljivo je da je Belorusija na 104. mestu, sa skorom od 4,8, poput Kine, Kazahstana, Bocvane, Svazilenda, Trinidada i Tobaga, Malte, Singapura, Irske, Velike Britanije i Tunisa. Njih su tek za jednu desetinku pretekle takve zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države i Francuska koje se nalaze na 102. i 103. mestu. Slovenija je zajedno sa Nemačkom na 150. mestu sa 3,8 poena. Najstabilnija je Norveška sa svega 1,2 indeksna poena.
03
Jasno k’o dan
31
Ipak je proleće
Ni otrovni miris svežeg crnog asfalta ne može da otera zaljubljenike u neka mesta.
Srećom ne može ni sasvim da ubije jedinstven miris prolećne kiše.
Biće bolje uskoro?
Radovi su u toku. . .
Pitam se da li bi o ukusima uopšte trebalo raspravljati.
Šta još vole ovi ljudi?