Archive for the ‘Vremeplov’ Category

“Od sada pa ko zna do kada…”

Skupljam knjige, šalu na stranu, skoro da tako izgledam sebi poslednjih meseci, jer gomilam knjige koje želim da pročitam, neke sam kupila, neke dobila, a neke čak pozajmila. I tako stojim negde na pola s “Kite Runnerom” (ovde u medjuvremenu prevedenim), štrpkam pomalo od onih knjiga koje mogu da se čitaju deo po deo ili su dobre za ponavljanje gradiva.
Jednostavno dan proleti, tek posle ponoći nadjem se pred dilemom šta čitati. Nemam slobodu izbora da noć posvetim bdenju, mada mi san ponekad teško dolazi od uzburkanosti dana koji je zamnom.

Ovih dana posebno sam ambivalentna, ne znam da li da pratim svu silinu medijske posvećenosti odlazećem Kosovu i nadolazećim problemima koje ta (očekivana) situacija donosi. Neke priče i pojave mi se prostim žargonom rečeno gade. I neki mediji su za to zaslužni. Igra je slična kao za vreme Tita, i Miloševića.
U takvom raspoloženju sinoć sam se ipak mašila knjige Dušana Mašića “Talasnje Srbije”, više zato što sam je pozajmila davno i grizla me je (?) savest da “niti glodjem, niti drugom dajem”. Očekivala sam ja da je dobro dokumentaristički napisana, no vratila mi je tako neobično živa sećanja na stvarnost koju sam i ja proživela u tom vremenu stvaranja i delovanja radija B92, neko grozničavo osećanje i setu da je postojalo nešto drugo i drugačije zbog čega smo se nadali da ima smisla raditi i neke “ludosti”.
I mada nije dozvoljeno “koristiti i reprodukovati u bilokom obliku” tekst, poslužiču se rečima Nebojše Spajića iz predgovora, koje odlično oslikavaju i knjigu i vreme o kome knjiga piše: “Priča o B92 nije sasvim jasna onima koji su na nju gledali sa strane. Čak ni iz te pozicije nije mi bilo jasno da li je to radio, pokret, ideja, organizacija ili stanje svesti. Ili ko zna šta”.

Od tih vremene s početka ’90-tih do danas, kad ne prodje dan da me B92 ne naljuti, mnogo je vode proteklo Savom i Dunavom. Htela sam sebi da objasnim šta se desilo, možda je zato najzad na red stigla Mašićeva hronika. Neću biti naivna da je u njoj ključ za sve nedoumice, liči da je odgovor u promenama koje donosi proces starenja. Kao što neki ljudi stare lepo zadržavajuci osnovne crte i toplinu, bistrinu očiju, B92 je u globalu ružno ostario, da li su ga previše šibali razni vetrovi, pržilo “sunce”, da li je popio previše koktela i podigao mnogo zdravica, nije bio disciplinovan na pravi način. Stopio se s okruženjem.

Naravno, ostalo je ponešto od radija B92, napravljen je odličan sajt, ali koliko je sistem ljudskih vrednosti često zagubljen u komercijalnim, profanim, banalnim sadržajima, čak i uz nagrade za pokretanje i medijsku podršku akcijama kao što je Sigurna kuća. Šta je jači utisak, ona ili kuća Velikog brata? Sada sve akcije B92 deluju korporativno, jednolično dvolične, evro ovde-dva tamo. Za svakoga ponešto.

Ovih dana, ipak, kao da vidim tračak one reakcije iz rošlosti na baljezganja i sebičnu neodgovornost kloniranu iz vremena moje mladosti i rane mladosti B92, tek večerašnji razgovor u Poligrafu s Teofilom Pančićem je bio glas razuma, a možda i vapaj da se pripremimo da reagujemo (pribrano i pametno) dok je to još moguće.

Da li su mitinzi i kontra mitinzi mrtvi? Da li će početi spaljivanje knjiga? Da li ćemo jesti korenje i žrtvovati mladost naše dece i njihove živote za mrtvo slovo na papiru neke rezolucije?

Da li B92 može da ponovo otvori kreativni ventil i organizuje novi koncert za mir, “Mir brate, mir”.

ps. Ispod šlema mozga nema. Potrebna nam je sigurna kuća.

Upomoć!

Ponekad nije dovoljno što ina dobrih i perspektivnih stvari u našem životu. Nije dovoljno što sam ispavana, što je porodični ručak bio odličan, što smo tu za stolom u našem domu, našem gradu koji lenjo drema ove kišne nedeje….
Nagomilana osećanja, sećanja, umor izazivaju iznenadne nesuglasice, konflikte u nama i s dragim ljudima. U trenutku bure ne znam šta mi piše u današnjem horoskopu, ne koristim tu vrstu pomoći u virovima života, mada smatram da su neke karakterne osobine, čak i još ponešto sigurno neraskidivo vezani s trenutkom rodjenja u svemirskoj geografiji i moru energije koja je prati.Tako nekako. Ne umem da čitam natalne karte. Ipak ne mogu da ne verujem u kosmičku povezanost svega što postoji, videli mi to ili ne.
Da li je svet oko nas pun mržnje, ključa li od nerazrešenih problema, da li živimo u svetu neprekidnog lanca nevolja? Da li je to već unapred odredjeno, dato onako globalno, a sad, opet, i lokalno u ovoj Srbiji, mirišem li skoru nevolju, čak i pošto su se naši političari dogovorili, a mediji objavili taj korak napred?
“Izbori za predsednika Srbije biće održani 13. januara, a eventualni drugi krug 27. januara, na Savindan, rezultat je dogovora lidera stranaka DS-DSS-G17”. Itd.

Ako bude biće … šta?
Hvata me strah od odluka koje ne donosim, hvata me strah od budućnosti koja je već stvarnost: mnogo bolesnih kao posledica (makar i nedokazana) nekih trvrdoglavih odluka iz 1999., sve više siromašnih i nezaposlenih kao posledica razvučene tranzicije, sve manje dece kao posledica svega zajedno. Plašim se ratnika besmisla.

Volela bih da je ovo moje današnje raspoloženje proizišlo samo kao prolazna faza iz “položaja zvezda” i nedostatka prirodne svetlosti. Dokazujući sebi da slutnje nisu ništa, i da posvedočim o nepouzdanosti lakog tumačenja zvezda, da su ljudski strah i briga o budućnosti podložni zloupotrebama i često unosan posao (televizije i interenet vrve od ponuda čitanja budućnosti), poigrala sam se sobom tražeci trunku objašnjenja o ovom danu i evo šta su mi samo tri dnevna horoskopa danas rekla:

1) “Razmišljate o skorijem odlasku na put. Najpovoljniji dan za tako nešto bila bi sreda. Početkom nedelje imaćete neprijatan susret s komšijom. Povoljniji odnos s partnerom tek u drugoj polovini nedelje.

Finansijska situacija vam neće biti tako loša kao što zna da bude, pa već oko srede možete očekivati izvesno poboljšanje.”

2)”Odlažete svoje obaveze u nadi da činite značajan ustupak. Ipak, odredjena usluga koju čnite ne predstavlja dobro rešenje. Shvatićete da Vam neko nameće teže kriterijume od onih koje dobijaju Vaši saradnici. Nalazite se u stanju emotivnog iskušenja, mimo svoje volje pristajete na kompromisno rešenje koje predlaze bliska osoba. Sugestija: Izbegavajte stresne situacije koje Vas psihicki uznemiravaju”

3)”Još uvek ste u fazi dobrovoljne izolacije. Radoznalost vam je pojačana, ali još uvek niste u stanju da se uhvatite u koštac sa neplaniranim događajima. Biće dana za megdana. Za početak, pokušajte da se oslobodite stresova kojima pokušavaju da vas bombarduju okolina i televizija.”

Sve ukupno nije tako loše-izbegavaću komšije, trošenje, može nešto i optimistički da se probere, saveti su generalno razumni, ne zastranjuju, ne zastrašuju. I ne pomažu.
Srećom, znam šta mi nedostaje i kako mogu da stignem do toga, znam šta su prioriteti-zdravlje i porodica, tim redom ili obrnutim ili zdravlje porodice prevashodno, znam na šta nemam uticaja, kao i onaj lepi žbun hrizantema na našem prozoru što me je iznenadio. Veselih oranž cvetova kad sam ga kupila pre mesec dana, pun pupoljaka koji su se rscvetali postepeno, ali potpuno drugačiji, ni nalik svojim predhodnicima iz perioda sunčanih i toplih dana, vidim dva lica iste biljke! Tako se i ja osećam, dobijam to zimsko, bledunjavo, zabrinuto, umorno lice…. nedostaje mi sunce.

U potrazi sam za surogatima: palim sva svetla, posežem za kafom, limunadom, čokoladom … teram sebe u šetnju, pa to je samo uobičajeni mrak-nije bauk. Ne smem da izgubim optimizam i nadu.

Dioptrija koja zamagljuje

Da li je vreme, mislim na vremensku distancu, dioptrija koja zamagljuje, a ne izoštrava vidjenje dogadjaja i realnosti? Deluje kao neka mrena u kombinaciji sa zaboravom. Danas su me drugi podsetili da je 5.oktobar, nisam izbrisala slike tog dana 2000. koje će me pratiti do kraja života, kao i one još ranije od 9.marta s tenkovima, ali su ti dani utonuli u svakodnevicu našu nepromenjenu, uglavnom. Kuvalo se više puta i skuvalo… nešto, nešto se i pokvarilo, ubudjalo.

Pogled na život-carpe diem

Sve česće ponavljam da nemam vremena. Sve češće ne mogu da se odlučim da li će ono što me nervira i kvari životnu radost i raspoloženje upravljati mojim životom ili ću sebično (?) svoju energiju usmeravati ka onom što vidim pozitivno, što me raduje, što meni ili mojim najbližima čini život lepšim, kroz jedinstvene trenutke svakog dana….
Carpe diem. Bar povremeno ili što češce?
Ovaj vikend sam provela usmerenog pogleda na prirodu u bogatom šarenilu jeseni, promenu godišnjeg doba, tek najavu hladnoće kad sunce ugasi svoje poslednje treptaje posle predivnog dana, ali i istražujući tragove i senke i naših unutrašnjih promena, koje dolaze-prolaze neumitno. Priroda se u celini obnavlja, zasada, u ciklusu koji obezbedjuje kontinuitet života, svi kao jedinke starimo i imamo krajnju (?) destinaciju.
Tužno-NE-bitno je kako starimo.

Naravno, danas su me veoma obradovali naši teniseri, sto ne znaci da nema mnogo toga što bi moglo da mi potpuno pokvari raspoloženje, previše problema, bola, patnje na svetu, a sutra je težak radni dan. Ipak, uhvatimo ga s radošću i učinimo nešto od njega da bude bolji nego što obećava. Carpe diem.

Vremeplov

Mutne vode politike me uvek postavljaju pred dilemu: verodostojnosti izvora, slušati, gledati, čitatai ili ne čitati sve što mi je dostupno?
Situacija u kojoj smo me neodoljivo podseća na mnogo toga već vidjenog i priču o novom svetskom poretku. Jedan od članaka na tu temu Boba Djurdjevica, “Novi svetski poredak i Srbi” od 26.12.2000., odmotava se u cik-cak, po volji autora u nazad, pa napred, da bi njegovi odjeci stigli do mene ovih dana da mi se nadovežu na tešku brigu.
(http://news.beograd.com/srpski/ , uz napomenu da je Bob Djurdjevic medjunarodno objavljivani autor, politički komentator i analitičar globalnih geopolitickih kretanja. Takodje je i osnivač ne-profitne organizacije Truth in Media u Feniksu, Arizona, USA, www.truthinmedia.org ).

Izjave naših brendiranih političara se kloniraju u nedogled, ne primećujem nijanse ako ih ima:
Koštunica je poručio da je Gračanica “pravo mesto da se ponovi ono što svaki Srbin mora da zna – da je Kosovo bilo i da će zauvek biti deo Srbije”. (na slici: Koštuinica u Gračanici, 28. juni 2006. godine.)

Previše bi bilo ovde analizirati šta sve desavalo u peredhodnih godinu dana. Ali ne mogu da izbegnem u mom cik-cak vremepolovu našu najveću nadu i uzdanicu Rusiju, te Putin sasvim mudro kaže po izvorima iz Moskve 4.juna 2007. u toku razgovora s novinarima povodom skupa G-8: “Ne isključujem da postepeni rad sa srpskom stranom može dovesti do neke transformacije njihovih pogleda na Kosovo. Ne želim da odgovaram za srpsku stranu, ali uporan, taktičan rad može dovesti do nekih kompromisa”. Na pitanje novinara gde on vidi mogućnost kompromisa za Kosovo, Putin je odgovorio da “kad bi znao, odavno bi predložio”.

Leto je bilo vrelo, da ne kazem ljuto vrelo, septembar nije osvežio usijane glave. Situacija je ozbiljna, kao i do sada, zar ne?
Mediji su objavili u petak-subotu-nedelju-danas:
1)Retorika u pravcu Miloševića: Oli Ren (FoNet)
Komesar Evropske unije za proširenje u intervjuu agenciji Rojters, ocenio je da su izjave državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića “Njujork tajmsu”, “u velikoj meri za žaljenje” i da očekuje njihovo razjašnjenje pre posete srpskog premijera Vojislava Koštunice Briselu, sledeće srede. Nije razumljivo da država koja sa jedne strane traži rešenje kroz pregovore, upućuje takve pretnje nasiljem koje dovode u pitanje njenu posvećenost ozbiljnim pregovorima”, rekao je Ren.
“Verujem da srpska vlada razume da je potrebno da razjasni svoju poziciju i da jasno saopšti da pretnje nasiljem ne pripadaju sadašnjem trenutku”, rekao je Ren.
Takve izjave (Prorokovića), koje su korak unazad, u pravcu retorike bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih godina, neprihvatljive su za državu koja teži ulasku u EU, rekao je evropski komesar.

2)Istog dana kada su Prorokovićeve izjave objavljene, Ren je rekao da je ga je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić uverio da Beograd ne razmišlja o upotrebi sile.
(FoNet)Vuk Jeremić Vladu upozorava da je antinatoovska retorika nekih članova DSS-a zabrinula partnere Srbije u Evropskoj uniji.

Čak su i zemlje sa kojima Srbija ima tradicionalno dobre odnose navele zabrinutost zbog novog spoljnopolitičkog kursa Beograda, saznaje B92. Vlada se, kako saznaje B92, po ovom pitanju podelila jer deo ministara, bliskih premijeru Koštunici, smatra da u uslovima najava nezavisnosti Kosova Srbija mora da pošalje poruku o mogućem prekidu odnosa, ukoliko taj potez dobije podršku NATO-a.

3)Predstavnik ministra spoljnih poslova Rusije u međunarodnoj Kontakt-grupi Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da su izjave upozorenja predstavnika Beograda u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije – “iznuđena reakcija”. Kosovski Albanci nastavljaju da govore da će uskoro proglasiti nezavisnost i tu nezavisnost bi mogli jednostrano da proglase. Zvaničnici iz Beograda su bili primorani da odgovore”, rekao je on ruskoj novinskoj agenciji Interfaks.

4)PREDSEDNIK Vlade Srbije Vojislav Koštunica naložio je našem ambasadoru u ujedinjenim nacijama Pavlu Jevremoviću da odmah obavesti sve članice Saveta bezbednosti o otvorenoj pretnji SAD teritorijalnoj celovitosti Srbije, rečeno je Tanjugu u kabinetu predsednika vlade. Ambasador Jevremović preneće poruku Koštunice svim članicama Saveta bezbednosti da SAD, “sprovodeći politiku sile direktno ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje.”
Stav SAD da će priznati jednostranu nezavisnost pokrajine Kosovo i Metohija predstavlja i pretnju da će ta zemlja na najgrublji način prekršiti obavezujuću Rezoluciju 1244 i Povelju UN, navedeno je poruci predsednika vlade.
Koštunica je naložio da ta poruka bude preneta i predstavnicima Rusije i Evropske unije i posredničkoj trojci Aleksandru Bocan-Harčenku i Volfgangu Išingeru.

5)B92, dana 10.09.2007.
Beograd — Komentator Boško Jakšić kaže da je protest Beograda zbog stava SAD o Kosovu legitiman, ali da je reakcija zakasnela.

Spoljno-politički komentator smatra da najava SAD da će podržati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ugrožava pregovarački proces, ali da je reakcija Beograda zakasnela, pošto je američki predsednik Džordž Buš još pre dva meseca u Tirani izjavio da će Kosovo u svakom slučaju biti nezavisno.
“Savet bezbednosti u ovom trenutku može samo da primi k znanju jednostavno negodovanje Beograda i ništa više od toga ne može da učini jer u krajnjoj liniji SB u ovom trenutku ni ne vodi pregovore, oni su prebačeni u Kontakt grupu”, rekao je Jakšić. On kaže da se pregovarački proces eventualno vraća Savetu bezbednosti tek kada trojka” bude referisala generalnom sekretaru UN-a. Prema tome ovo je jedna stvar koja može da u marketinškom smislu politike, na neki način poboljša poziciju Beograda, ali nikakve konkretne odluke od toga ne treba očekivati”, kazao je Jakšić.

I na kraju, da ne bih rekla onu narodnu “nek’ nam je bog u pomoći”, iskoristiću drugu i postaviti pitanje svima nama: KOME JE SVRAKA POPILA MOZAK?
Čeznem za običnim životom, moramo da završimo s serijom igranja životima, budimo realni, mir je jedina dobra opcija. Glasači uozbiljite se!

ps. Čestitke NOVAKU, od srca, ima razloga za slavlje.