Archive for the ‘Vremeplov’ Category

Jucerasnji maksimum-Yesterday’s maximum

Sad vec stara vest, ipak vredna paznje. 

“U periodu između 16 i 17 sati izmereno je 40 stepeni čime je premašena prognozirana maksimalna temperatura za glavni grad, saopšteno je iz RHMZ-a. Prethodni najtopliji 5. avgust, sa 39 stepeni, bio je 1928. godine.” Znaci, desavalo se i u proslosti. 

Belgrade faced 40C today, what is the highest temperature for 5th of August from 1928. when had been mesured temperature of 39C.

So, it is not for the first time to reach that high.

Oluja

Volela bih da se svi (iskreno) setimo gde smo bili i sta smo radili ovih dana pre 22 godine, kako je izgledao letnji Beograd, sta smo gledali na tv (a sta nismo), sta smo slusali iz druge ruke, a neki i iz prve, koliko je (cak)snimljenog materijala zavrsilo “negde” van dometa gledalaca i koliko smo protesta odrzali zbog “Oluje”, protesta koji bi pokazali svima da se desava nesto lose i nehumano, protesta koji je trebalo da traje danima, mozda uz svece kao sto to rade negde drugi…bitan je razlog, a ne forma. Naravno, nikad nije kasno za reakcije i tuzbe, ali onaj kljucni trenutak kad je (re)akcija mirnih gradjana na ulicama srpskih gradova bila potrebna je prosao, kao pogresna vest na prvoj stranici novina-demanti vise nema taj efekat. Ovo je sve i na moj racun, osetim gorcinu pocetkom avgusta i setim se umrtvljenog Beograda…

Beatles, 50 years after

When I’m Sixty Four”
When I get older losing my hair

Many years from now

Will you still be sending me a valentine

Birthday greetings, bottle of wine?

If I’d been out till quarter to three

Would you lock the door?

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?
You’ll be older too

And if you say the word

I could stay with you
I could be handy, mending a fuse

When your lights have gone

You can knit a sweater by the fireside

Sunday mornings go for a ride

Doing the garden, digging the weeds

Who could ask for more?

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?
Every summer we can rent a cottage in the Isle of Wight

If it’s not too dear

We shall scrimp and save

Grandchildren on your knee

Vera, Chuck & Dave
Send me a postcard, drop me a line

Stating point of view

Indicate precisely what you mean to say

Yours sincerely, wasting away

Give me your answer, fill in a form

Mine for evermore

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?

Ho!

Ljubav prema grupi Beatles ne jenjava

“U četvrtak, 1. juna u beogradskom Domu omladine biće održana tribina pod nazivom: The Beatles “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” koji je nedavno (moja napomena:na danasnji dan pusten u prodaju u UK) proslavio 50 godina od objavljivanja, a smatra se najboljim rok albumom svih vremena.

Album grupe The Beatles „Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ smatra se najboljom pločom svih vremena i u skoro svim izborima kritičara i publike i dalje završava na samom vrhu liste. Njegova pedesetogodišnjica obeležava se širom sveta, a u srpskoj prestonici će se o ovom fenomenu pričati uz prisustvo eminentnih stručnjaka i muzičara, čije je stvaralaštvo inspirisano ovom fascinantnom vizijom The Beatlesa, koja i posle pola veka uzbuđuje slušaoce.”

Svako od nas koji smo ziveli s njihovim nastankom i razvojem ima svoj odnos prema ovoj slavnoj grupi, svoja secanja, emocije…. Jedna od pesama s slavljenickog albuma “Kad budem imao 64 godine” ( When I’m 64″) u mojim ranim tinejdzerskim godinama zvucala mi je lepo, ali m je tekst bio nekako smesan i dalek…sad mi se bas dopada u celini-:). 

Stimulans za aktivnije ucenje engleskog jezika (van programa osnovne skole gde je bilo lako dobiti peticu) bili su bas Beatles, nije mi bilo dovoljno da slusam muziku. U to vreme nije bilo velikog izbora institucija za ucenje stranih jezika, a ja sam imala srecu da mi na preporku roditelji nadju izuzetnu profesorku i zanimljivu mladu zenu za posebne casove. Mislim da je to bilo bas te 1967. (Profesorka) Julijana je tad imala verovatno oko trideset i koristila je metode koje su tek kasnje uvdene i originalne oksfordske udzbenike, zanimljivu literaturu i teme za konverzaciju. Isla sam na cas kao kod malo starije prjateljice na prvu kafu, mada su domaci zadaci bili zakon i lekcije iz udzbenika. Ubrzo sam jos vise uzivala u Beatlesima i njihovim pesmama, kao i svemu vezanom za to druženje-ucenje….

Povratak iz hibernacije

Dugo je ovaj blog bio u hibernaciji, razloga ima dosta, “krivaca”, takodje. Drustvene mreze su jedan od razloga, omogucavaju opusteniji pristup i manje truda da se bude prisutan. Stigla mi je opomena da tako ne moze dalje. Kako nastaviti? Predhodno javljanje-post 6.aprila 2014. Danas nije godisnjica tog tragicnog dana, ali secanje na strasan dan nece izbledeti, mada ga pamtim samo iz ublazene price mog oca, tetaka i striceva za nas (tada) decu. Njihova generacije vise nije sa nama, a jeziva prica moje porodice s vremenom je dobila konacne obrise i ne sme se zaboraviti.

Tog 6.aprila 1941. izgubila sam dedu i tetku. Deda je imao 41, a tetka 9 godina, druga tetka je bila tesko ranjena, baba s petoro preostale dece krenula je zivotnim putem koji ni u najgorem snu nije migla da zamisli. Jedna od mnogih beogradskih porodica je u tu nedelju rano ujutru, na Uskrs, zauvek izgubila svoj normalan zivot. Sve posle toga nosilo je oziljke! Ipak, moj otac, preziveli sin, nije me nikad ucio da mrzim i da zelim osvetu.

I zato putujem po svetu bez negativnog opterecenja istorijskim cinjenicama nepravde i zlodela i posmatram ga bez (znacajnih) predrasuda, mada je rusenja i bombardovanja bilo i u mom zivotu. Neka mesta su kuce duhova, neki gradovi su podizani iz pepela izpod kojih su groblja, slojevi istorije i mracnih porodicnih secanja. Ipak zivot se nastavlja, trava je ponovo zelena i lipe cvetaju, a deca prave prve korake i voze ponovo trotinete..

6.april 1941. Beograd razaran nemackim bombama

Intimna istorija moje porodice zauvek je obelezena 6.aprila 1941.bombardovanjem Beograda kojim je Hitlerova Nemacka bez objave rata u nedelju na Uskrs poslao poruku uzasa i bezumlja neduznim civilima.
Ljudske zrtve nisu jedina nesreca koja je tada zadesila Beograd, pored drugih gradjevina, srusena je i Narodna biblioteka na Kosancicevom vencu u srcu grada da, nazalost, nikada, ni posle tolikih godina ne bude cak ni rusevina dostojno obelezena ili pretvorena u mesto secanja!
Gorcina koju osecam svaki put kada prodjem tuda i ljutnja, ne na vinovnike, vec na nas-nasu drzavu postaje sve veca. Da li narod koji sam ne postuje svoje kulturno nasledje i ne pamti drugu istoriju i mesta osim Kosova, gde vecina nikad nije nogom krocila, moze ocekivati napredak i postovanje?

Iskoristi dan

Kakvom pričom na blogu započeti „novu“ godinu u sred aprila, bolje rečeno čime. Možda bih i danas bila „lenja“ da nije čudan miran dan na poslu. Čekamo neke vesti koje bi nam dale signal za akciju, a u medjuvremenu pratimo vesti iz zemlje i sveta koje su uglavnom mračne i odudaraju od ovog prilično sunčanog dana- otoplilo je, magnolija ispred zgrade u kojoj sedim tek što nije procvetala. Priroda pokušava da uhvati korak s kalendarom, klima osciluje kao na ljuljašci, zemlja konstantno trpi zemljotrese. Budućnost ne obećava ništa dobro.

Tako nekako se protresaju i ljudski umovi i nikada ne znamo kada „nešto“ u njima pukne da bi napravili čudo ili zločin, ili jednostavno se ugasili.

Slično mi izgledaju dani ovog proleća, teško je naći razlog za radovanje, pa je neophodno setiti se ponovo izreke „carpe diem“, uhvatiti svaki trenutak ili razlog za radost, a ako je moguće podeliti ga s nekim jer sutra ne znamo da li će biti moguće.

Ili u jednom od prevoda: Iskoristi dan!

A kažu i ovako:Што можеш данас, не остављај за сутра, односно док можеш чини добро јер сутра може бити касно.

Dijamantski kontinuitet

 

Britanska kraljica Elizabeta II dostojanstveno nosi svoje godine (rodjena 1926.) i ume da se zahvali naciji (i preostalim podanicima u svetu) na podršci, kao i svima onima koji su jubilej 60 godina njene vladavine spektakularno organizovali.

Kraljevska statistika beleži za 60 godina mnoga putovanja širom globusa, audijencija ministara i premijera, da je ugostila dvojicu papa, mnogo brodova srećno porinutih u more, mnoga kumstava, mnogo baštenskih zabava, mnogo odgovora na pisma običnih ljudi,  poslatih božićnih čestitki, dobrotvornih pokroviteljstava i  akcija…

Naučila je da vozi 1945. Udala se 1947. i u istoriji kraljevine je do sada jedini naslednik prestola koji je pre krunisanja ušao u brak.

 

 

 

Kraljica, koja je veliki ljubitelj tipične ovčarske rase korgi, svojoj zemlji je igrom slučaja „poklonila“ i novu rasu pasa „dorgi“, mešance jazavičara i korgija. Kraljevski šarmantno.

Nad Moskvom 9.maja nema kiše

Tradicionalno, već 67 godina u Rusiji se vojnom paradom obeležava Dan pobede  nad fašizmom u II svetskom ratu. Danas je na Crvenom trgu u Moskvi u kilometar i po dugačkoj koloni bilo je oko 14.000 vojnika i oficira, uz više od 100 vojnih vozila.

Manje parade održavaju se u još 22 grada širom Rusije. Nekad se u Beogradu, takodje, održavala prava vojna parada za 1.maj, a zatim su je pomerili na 9. maj, ako se dobro sećam.  Mislim da je poslednja bila 1985.godine. Kasnije se to u Srbiji pretvorilo u “bacanje kapa” po završetku školovanja novog oficirskog kadra. To je dobra odluka-vojne parade se skupe, više su sajmovi oružja onih sila koje žele da pokažu šta imaju i mogu.

 

Verovatno zato ove godine u Moskvi u paradi učestvuju helikopteri,  migovi su već vidjeni … ali nisu zaboravljeni.

Svaka ova parada liči jedna na drugu, pokazuje moć i kontinuitet “Crvene armije”, opominje “koga treba”, ipak ima nešto malo topline na  izborananim  licima malobrojnih živih svedoka tih ratnih dana.

U današnjoj vesti o ovom dogadjaju još nešto izaziva sličnu jezu kao i bat vojničkih čizama i huk vojne mašinerije, mada zvuči skoro šaljivo:

“Nakon obilnih kiša ovog jutra, rusko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da su poslati mlazni avioni kako bi rasterali kišne oblake i pokušali da poboljšaju vremenske prilike, što je postala uobičajena praksa za velike događaje u ruskoj prestonici.Portparol ruskog ratnog vazduhoplovstva Vladimir Drik rekao je za Itar-Tas s da su jutros poletela četiri aviona opremljena posebnim hemijskim sredstvima za rasterivanje oblaka.”

Igre s klimom nisu ništa manje opasne od ratnih igara…

Baletanke za svaku nogu

Ah te BALETANKE, moje naj-naj omiljenije cipele. Nanosila sam se cipela sa visokim i malo nižim štiklama, ali se nikad nisam odrekla baletanki, uvek sam imala bar jedan par spreman za neku-svaku priliku, poslednjih godina često ih nosim  leti umesto sandala.

O baletankama bi se mogao napisati roman,  one su preplavile planetu, igrale su u filmovima, nosile su ih i nose slavne ličnosti, proizvode ih luksuzne modne kuće i niskobudžetne kineske fabrike, pravili su ih i lokalni obućari-majstori u mojoj mladosti, skoro po meri.

 

One su kao cveće u prirodi ili bašti, beskraj varijacija, kombinacija, boja, detalja, pa čak i oblika iako im je zajednička karakteristična forma-kroj i manjak pete. Verujem da su i dalje inspiracija modnim dizajnerima kao i nama koji ih kupujemo, nosimo od jutra do mraka…

 

Ali, ponovo ih ove godine modni guruji otpisuju, kažu da im je odzvonilo, nisu u trendu. Na sve to tržište odgovara zapanjujućim ciframa o skoku prodaje: u M&S baletanke se prodaju bolje nego ikad-100,000 pari  u prvom kvartalu 2012 – što je skok od 76%  u odnosu na 2011.

Isti ti modni stručnjaci – autoriteti se slažu da će i ove godine skoro svaka žena imati par, priznaju da to nije bez razloga: udobne su, možete ih nositi svuda, u sportsko opuštenoj varijanti do važnog izlaska u restoran ili neko drugo posebno mesto, a da ne izgledate neadekvatno.

Baletanke, ipak, previse dobijaju karakter robe široke potrošnje da bi bile modni detalj, robne kuće su počele da ih prodaju kao čarape ili pantofle, bezbroj rafova sa bezbroj modela i brendova.

Nekad nije bilo tako. Kada ih je Brižit Bardo ponela, kao i Odri Hepbern, bile su odmah  u trendu.  Zvezdani trenuci dosežu još u srednji vek kada su ih nosile i žene i muškarci odredjenih društvenih klasa, a u bližoj prošlosti i neke krunisane glave. Kasnije su ih Kejt Mos i Siena Miler ponovo donele na “scenu” u kombinaciji sa uskim farmerkama, to su bile brendirane varijante, izuzetno dizajnirane i kvalitetne.

Kopiranje koje je masovno usledilo promenilo je njihov modni značaj. To što ih svaka zaposlena mama  rado nosi uz neke ne tako idealno skrojene farmerke, bilokakvu jaknu i ne baš sveže opranu kosu,  nije sačuvalo prvobitni modni imidž.

Sve što novi trendovi i modni guruji nude ima vrtoglavo visoke štikle, platforme, i svakakve maštovite dodatke, ali je teško uklopivo u svakodnevni život većine žena. Baletanke su praktične, i dalje imaju harizmu i šarm, kolikogod su ih otpisali –skinuli s modnog pijedestala. Kažu da ih čak i Kejt Mos i dalje nosi kao sve druge mame.

Jedva čekam da se vreme ponovo stabilizuje i krene sezona-baletanki.