Archive for the ‘Moj grad’ Category

Da li se kreće?

Sporo, sporije, najsporije…

Uzdala sam se u kafedžije da, mada ne mogu da spreče sneg, mogu bar kad se otopi da utiču da se radovi ubrzaju.

Al’ ubrzati se može samo nešto što se kreće…  Priznajem kafedžijama da su najbolji privrednici u ovoj zemlji, a ljubitelji nekih kafana najverniji i najuporniji gradjani Srbije, njihova ljubav je neraskidiva i entuzijazam nepobediv. Nema krize!

A mi se ovdašnji nadamo da ćemo pored svih pogleda koji smo imali s prozora videti i kako će jednog dana izrasti ono drveće što se našlo na projektima pre petnaestak – dvadeset godina…

NO COMMENT

Treći dan-autoput

Treći dan, a ulica izgleda kao autoput u izgradnji. Teši me što joj je dužina ne više od 1km, pa je u okvirima standardnih mogućnosti izgradnje do 15km godišnje. Računam i na lokalne kafedžije da će poterati neimare pre leta inače će morati da izgrade pontone, mada narod voli da sede bilogde s časom …

Juče, danas, sutra

Ništa nas ne sme iznenaditi?

Započeti radovi na popločavanju naše ulice u decembru imali su intenzivno haotičnu epizodu, zaustavili su se naglo kao što su i počeli, valjda zbog praznika, poledice koja je usledila, ustvari nisam obaveštena.

Nismo bili obavešteni ni da će se nastaviti, samo smo mogli po nekim pojavama uniformisanih lica koja su premeravala i obeležavala ulicu u petak da shvatimo da se nešto sprema. I počelo je u sunčano nedeljno ujutro grmljavinom teških mašina koje, očigledno, ne smeju da stoje ni na neradan dan.

Mi smo i zatvorenih prozora čuli buku, osećali podrhtavanje i smrad. Zaljubljenici u kafiće u trendu nisu marili za ogromne kamione koji su učestalo prolazili na pola metra od njih, rotirajuće kašike nekih mašina kojima ni ime ne znam, tone prašnjavog materijala koji su prosipali. Kafedžije su trljale ruke-februarski dan van proseka za ovo doba godine punio je kasu, jer oni najbolje poznaju psihologiju mase i zato su bogati.

Nije potrebno pominjati da bi u nekoj drugoj, da ne kažem normalnoj, zemlji sedenje na gradilištu onog koji je to omogućio odvelo u zatvor i koštalo ga mnogo više nego što može da zaradi jednog nedeljnog sunčanog dana od sokova, piva i kafe.

To je bilo juče. Danas je prekopan i taj prostor, stolovi su uklonjeni. Štrči jedna konstrukcija koju mašine zaobilaze kao ukleto ostrvo. Ružno je vreme i nije za sedenje napolju, a nije ni od sedam jutros bilo ni za unutra, zveckaju prozori i sve podrhtava kao za vreme bombardovanja. Imala bih pitanja o stručnosti i poštovanju procedure onih koji se diče kako naš grad postaje ili ostaje metropola. Ne vide krpež bez kraja svuda gde nogom stanete.Volela bih da vidim jedan posao, jednu ulicu, jedan trotoar uradjen pedantno do kraja i po evropskim standardima.

A sutra šta nas čeka?

Sunčan dan

Sunčan dan-najzad.

Teško mi je bilo da se probudim i uronim u mutne vode svakodnevice kad nikako da se bar jedne nevolje otresem(o) . Nije da nema baš ničega lepog i veselog u mom životu, ali sam trenutno bez prava na izbor da kažem NE svakome i svemu što bi mi donelo promene i učinilo srećnijom. I ne teši me što nisam jedina!

Sumnjajući u prognozu da ćemo se danas prirodno ogrejati na 16C, umotana u šal, ipak sam se rešila da krenem tamo gde moram. Iznenadjeno sam se sudarila s sunčanim danom i osetila se sasvim neadekvatno odevena, razmotala malo ušuškan vrat, odpozdravila šefu komšijskog kafića koji je pripremao “baštu” na ulici za goste ….

To je Beograd- pustoš čim se temperatura spusti ispod nule- na otopljenje izlete svi i baš bi da piju kafu napolju. Neka, bar im ovo sunce izmami i osmeh i tragove dobrog raspoloženja, pa se i beogradske lepe devojčice, devojke, žene  rascvetaju na februarskom prolećnom danu…

Kiša će, kažu, tek večeras.

Samo da izdrži bez nekog iznenadnog pljuska-naš pas je u svojoj prvoj šetnji. Nestrpljivo očekujem da čujem Stefanove utiske  o svom drugaru i vidim fotografije.

Od utorka do četvrtka

Moja unutrašnja energija i raspoloženje liče na  ovo vreme. Umor me savladava sve više, nedostaje mi svetlosti, pokušavam da godinu završim bez prevelikog nezadovoljstva što nije ispunila moja očekivanja . Trudim se da se pripremim za praznike, a i neke novosti koje već sutra stižu na naša vrata. Želim ih, no istovremeno brinem koliko će nam se život dodatno zakomplikovati.

Sve oko nas se kovitla, čak ni vremenske prognoze se ne ostvaruju u potpunosti, ubojita košava je stala (ili je to bio neki drugi vetar), ali i dalje oscilujemo na talasima nepredvidivog.

U jednom danu  ….

a sutra?

Metro-pola

Nisam čula u svetu za metropolu bez metroa, opisnije zvanog – podzemna železnica. Beograd i Beogradjani se veoma raduju i diče kad im grad posetioci svrstaju u metropole, ali posetioci su samo posetioci, blago njima-oni uvek mogu da odu ….

Duško Radović je svojim duhovito ciničnim komentarima zauvek ostao simbol ovog grada, a iz njegove riznice je i ovo:
„Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju.[1]“

Hvala internetu, njegovim arhivama i enciklopedijama, naravno uz meru opreza i kritičnosti o verodostojnosti podataka. Wikipedia daje iscrpnu informaciju na temu beogradskog metroa, neke odlomke prema sopstvenom izboru ovde navodim, ali uz napomenu da se svi detalji nalaze online ili se mogu potražiti u izvorima* koje je i sastavljač naveo i koristio, pa kaže:

*Izgradnja beogradskog metroa, visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema kao osnove javnog prevoza u Beogradu, planirana je još od 1950-tih godina.[1]

U najpoznatijem projektu iz 1976. godine, bilo je predviđeno pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa, sa prvom fazom od dve linije na trasama Stari Merkator — Vukov spomenik i Dorćol — Autokomanda.[2]

Od svojih zagovornika opisivan kao u evropskim milionskim gradovima „aksiom koji se ne dokazuje“[3] i „alfa i omega priče o saobraćaju u Beogradu“[4], a od protivnika kao predimenzionirani „prevaziđeni koncept pravljen za neka druga vremena“[5], projekat beogradskog metroa je slavljen, suspendovan, ponovo oživljavan i najskorije u Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine napušten u korist lakog šinskog sistema nazvanog „Beogradski laki metro“.

**Prva etapa metroa prema studiji iz 1976. obuhvatala je dve linije:
M1: Centar Zemuna — Novi Beograd — Terazijska terasa — Vukov spomenik
M2: Dorćol — Kalemegdan — Trg Slavija — Železnička stanica Centar — Autokomanda

Prvi deo linije M1, od Novog Beograda do Terazijske terase, bio bi završen i pušten u saobraćaj za četiri godine. Cela prva etapa gradila bi se osam godina i, prema pisanju „Vremena“ i „Glasa javnosti“, koštala oko 700 miliona američkih dolara. Dalje širenje mreže je trebalo biti predmet analize.

Predviđalo se da bi se linija M1 imala verovatno produžiti do Malog Mokrog Luga, a linija M2 do Banovog, odnosno Petlovog brda.[2][1]

***Projekat „Metro Beograd“ je završen decembra 1981.[17] i dostavljen Skupštini grada Beograda aprila 1982. godine.[16]

Jedna od ideja bila je i da bi Sovjetski savez mogao otplatiti svoj dug ka SFRJ izgradnjom beogradskog metroa, ali se od ovoga, prema pisanju „Vremena“, odustalo u strahu od primedbi iz Slovenije i Hrvatske.[1] Skupština grada je 1982. raspisala samodoprinos građana, „Samodoprinos 1982“ od po 2% ličnih primanja, za „razvoj javnog gradskog saobraćaja“, unapređenje vodosnabdevanja i dovršetak Kliničkog centra, koji je potvrđen na referendumu.[10][18]

****Na Dan ustanka, 7. jula 1995, predsednik Slobodan Milošević je na velikoj ceremoniji otvorio podzemnu železničku stanicu Vukov spomenik, koja je uključena u sistem prigradske železnice Beovoz. „Politika“ je u svom izveštaju Vukov spomenik opisala kao „najdublju železničku stanicu na svetu“.[23]

*****Idejni projekat za metro-most (prema idejnom rešenju iz 1982) urađen je u okviru projekta „Metro Beograd“ 1998, a krajem iste godine, Skupština grada Beograda i „Most projekt“ su potpisali ugovor o projektovanju ovog mosta.

Glavni projekat obalnih stubova je planiran za 1999, a 2000. godine su na terenu obavljene pripreme za početak izgradnje, koja je trebala da počne sredinom te godine. O izgradnji metro-mosta, u kojoj su trebale učestvovati i ruske firme, u Beogradu je sa tadašnjim rukovodiocima grada, Krunićem i prof. Milanom Božićem razgovarao gradonačelnik Moskve, Jurij Luškov. Tada je navodno bilo ugovoreno i da Rusija, na mesto delo duga SSSR, isporuči čelik za metro-most. Izvori navode različite cifre za cenu izgradnje mosta od 42 miliona evra ili 80 miliona američkih dolara.[15][9]

******Krajem 2004. gradski menadžer Bojan Stanojević je izjavio da će izgradnja lakog šinskog sistema početi tek krajem 2006. i ocenio da su projekcije cene od 200 do 400 miliona evra „preterane“.[48] U maju 2005. godine, gradski arhitekta Đorđe Bobić je izjavio da će izgradnja biti završena za pet godina (2010).[49] Bobić je u aprilu 2007. godine naveo da će radovi na izgradnji započeti krajem 2008. ili početkom 2009. godine i prva linija biti puštena u promet 2012. godine.[50]

U ova krizna vremena, kad teško podnosimo i shvatamo našu zamućenu situaciju i budućnost, stiže kao eho iz prošlosti vest o budućem metrou. Ministar Mrkonjić je krajem novembra 2008. u intervjuu za “Večernje novosti” najavio metro za sedam godina i to dve linije metroa ukupne dužine 14 kilometara u vrednosti nešto više od milijardu evra.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u oči svoje posete Moskvi kaže da će narednih meseci biti utvrđene definitivne trase i određene sve tehničke karakteristike projekta izgradnje metroa. Đilas bi po svojim rečima sa ruskim partnerima razgovarao i na temu o njihovom eventualnom učešću u izgradnji i finansiranju beogradskog metroa. Mrkonjić je pominjao i Kineze, ma neka dodju svi.

Postoji još jedna tema koja je nekako neraskidivo vezana za ovu o izgradnji metroa-šta se sve nalazi ispod Beograda, još jedan tajanstveni podzemni grad i kako se provući vozom kroz njega bez posledica za ovo blago i eventualno rušenje grada?

Izvori *
1. Lightly made promises („Olako data obećanja“), Uroš Komlenović, „Vreme“ broj 300, 5. jul 1997.
2.Gradnja metroa kao Skadar na Bojani, Miroslava Cvejić, „Glas javnosti“, 13. decembar 2002.
3.Kako je metro bačen pod tramvaj, Milorad Pavlović, „Blic“, 14. novembar 2002.
4.Peštanska mustra, Srboljub Bogdanović, Nada Dumić, Gorislav Papić, „Nin“ broj 2720, 13. februar 2003.
5.Zaštitnici vizure iz dedinjskih vila, Služba za informisanje grada Beograda, „Danas“, 20. januar 2006.
6.Laki šinski sistem — Razvoj ideje, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
7.Laki metro: Težak ispit, Biljana Korica Vukajlović, „Ekonomist“ br. 200, 22. mart 2004.
8.Urbanizam palanke, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 6. april 2006. 9.I opet metro, Ana Vučković, „Nin“ br. 2540, 2. septembar 1999.
10.Novca bilo, ali ne i pameti, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 22. februar 2006.
11.Birokrate u panici, arhitekta Branislav Jovin, „Nin“ broj 2733, 15. maj 2003.

12.Da se ljudi dobro voze, Branislav Jovin, „Nin“, 20. decembar 2001.

13.Metro je rešenje, S. Janjić, „Večernje novosti“, 29. jun 2006.

14.Studije tehničko-ekonomske podobnosti brzog javnog gradskog saobraćaja u Beogradu, Sektor za metro i podzemne radove, Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, 1976. Vidi i [1], [2].
15.Zašto nije izgrađen „Treći savski most“?, Arhitekta Branislav Jovin, „Vreme“ br. 867, 16. avgust 2007.
16.Gradski šinski sistemi, Vladimir Veličković, „A-G Magazin, arhitektura i građevinarstvo“, 15. jul 2006. Pristupljeno 15.09.2007.
17.Pogrešno i štetno, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 11. septembar 2007.
18.Verbalna paljba po mostu, Čvor „pravog“ metroa, Radoje Stefanović, „Danas“, 7. i 8. februar 2007.
19.Vozi Miško — ispod zemlje, S. Janjić, M.Č.Prelević, „Večernje novosti“, 4. juli 2006.
20.Đorđe Bobić, glavni arhitekta. Grad Beograd, Služba za informisanje. 21.Kako se bušio metro, S. Janjić, „Večernje novosti“, 6. jul 2006.
22. Sluđivanje Beograđana se nastavlja,arhitekta Branislav Jovin, „Politika“, 4. oktobar 2003.
23. All Milosevic’ Inaugurations („Sva Miloševićeva otvaranja“), Dokumentacioni centar „Vremena“, „Vreme“ broj 198, 17. jul 1995.,
24.Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. P
25. „Planerski ustav“ svake godine na proveri, I. Vušković, „Danas“, 28.–29. decembar 2002.
26.Umesto metroom — Beograd će tramvajem u 21. vek, Pokret Snaga Srbije, 19. septembar 2007.
27.Laki šinski sistem — Zašto laki metro, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
28.Konkursna dokumentacija za ustupanje poslova, deo 3, tehnička dokumentacija. Direkcija za građ.zemljište i izgr. Bgd, novembar 2005.

29.Potpisan ugovor za izradu studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje prve faze beogradskog metroa, Beoinfo, Grad Beograd.

30.Potpisivanje ugovora za izgradnju studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje prve faze beogradskog metroa. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
31.Predstavljena Prethodna studija opravdanosti izgradnje prve linije lakog šinskog sistema sa generalnim projektom, Beoinfo, Grad Beograd.
32.Topovska cev iz tunela, „Danas“, 18. januar 2006.
33.Prestonica čeka laki metro, ”Večernje novosti”, 30. april 2007.
34.Usvojena odluka o izradi izmena Generalnog urbanističkog plana, Beoinfo, Grad Beograd.
35.[3], [4]. Oglasi na strani Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

36.Francuzi ih obrukali, M.Z.Radonjić, „Novosti“, 6. mart 2003. 37.Prva trasa od Ustaničke do Zemuna, D. Stanimirović, „Glas javnosti“, 4. februar 2003.

38.Laki ili teški samo da krene, M. Blaževski, „Glas javnosti“, 18. mart 2003. 39.Francuska studija mimo GUP-a, Danijela Stanimirović, „Glas javnosti“, 6. mart 2003.
40.Generalni plan Beograda 2021., Grad Beograd, Služba za informisanje. 41.Teški udari na laki metro, S. Janjić, „Večernje novosti“, 21. jun 2006.
42.Čekajući metro, izvor „Beta“, na B92, 21. jun 2006.
43.Teški otišao u istoriju, S. Janjić, ”Večernje novosti”, 23. jun 2006.
44.Bus in Ditch, Gordana Šormaz, „Vreme“ broj 307,
45.Parkiraj kod kralja, Vladan Stošić, „Nin“ broj 2701, 3. oktobar 2002.
46.Veći prihodi u Beovozu, Železnice Srbije, 17.avgust 2006.

47.Usvojen budžet Grada Beograda za 2007. godinu, Beoinfo, Grad Beograd, 13. jun 2007.

48.Magnet za industriju, S. Bulatović, ”Večernje novosti”, 12. novembar 2004. 49. Zalečićemo rane Beogradu, Dubravka Vujanović, ”Večernje novosti”,13. maj 2005.
50. Stari ram za nove razglednice, Svetlana Palić, „Blic“, 30. april 2007.

Prvi sneg drugi dan

Prvi sneg

Obradujem se kao dete snegu svuda, pa i u Beogradu, onih prvih minuta i sat-dva. Grad večeras izgleda nepripremljen na nedeljama najavljivani prvi sneg, čudan je pogled na suncobrane i baštenske stolice, da li je ovo samo pripremna epizoda da prihvatimo da je zima stigla. Sve je uobičajeno, možda klimatske promene od kojih strahujemo nisu stigle kod nas.

Sutra je novi dan.

Netipična subota

Lep dan izvan proseka za ovo doba godine, izvan generalnog pogleda na ovaj grad, izvan opšte životne situacije u zemlji i globalne svetske …Nisam nigde žurila, nisam se nervirala, radila sam šta sam htela.

Vreme je uprkos najavama metereologa bilo sunčano i relativno toplo, Knez Mihailova ulica je živahno strujala subotnje puna, u uobičajenoj shopping fazi, ali mi se ukazala demografska slika netipična za Srbiju, prosek godina i lice nacije koje se samo poželeti može, uglavnom sve neki simpatični mladi ljudi, puno male dece, izgledaše dobro raspoloženi, spremni ne samo da kupuju, već i da šetaju, još malo posede u retkim baštama na ulici i skrenu iz glavnog toka da pogledaju izložbu o arheološkom nalazištu u Vinči.

I tako je u prostoru galerije Akademije nauke i umetnosti bila neobično velika gužva, a nije napolju duvalo, niti je padala kiša, radnje su izazovno pune šarene robe. Postavka izložbe je, najzad , sasvim zanimljiva, pokazala da približavanje publici multimedijalnim sredstvima ne umanjuje lepotu prikazanog i ozbiljnost teme. Posebni delovi prostora namenjeni deci i mogućnost da crtežima progovore o svojim utiscima dali su životnost samoj izložbi i onu neophodnu sponu izmedju prošlosti, sadašnjosti, pa i budućnosti bez koje bi sve to bilo besmisleno i mrtvo.

Shopping je neizbežan, makar i samo odlazak po hranu, no nikad Knez Mihailova i ulice koje je presecaju, za mene neće moći da zameni surogat grada-tržni centar-s efektom kapsule multivitamina u poredjenju s uživanjem u  nekoj višebojnoj mirišljavoj svežoj salati…. Istine radi, nije uvek tako šarmantno, ali je uvek vazduh drugačiji…