Sunčan dan

Sunčan dan-najzad.

Teško mi je bilo da se probudim i uronim u mutne vode svakodnevice kad nikako da se bar jedne nevolje otresem(o) . Nije da nema baš ničega lepog i veselog u mom životu, ali sam trenutno bez prava na izbor da kažem NE svakome i svemu što bi mi donelo promene i učinilo srećnijom. I ne teši me što nisam jedina!

Sumnjajući u prognozu da ćemo se danas prirodno ogrejati na 16C, umotana u šal, ipak sam se rešila da krenem tamo gde moram. Iznenadjeno sam se sudarila s sunčanim danom i osetila se sasvim neadekvatno odevena, razmotala malo ušuškan vrat, odpozdravila šefu komšijskog kafića koji je pripremao “baštu” na ulici za goste ….

To je Beograd- pustoš čim se temperatura spusti ispod nule- na otopljenje izlete svi i baš bi da piju kafu napolju. Neka, bar im ovo sunce izmami i osmeh i tragove dobrog raspoloženja, pa se i beogradske lepe devojčice, devojke, žene  rascvetaju na februarskom prolećnom danu…

Kiša će, kažu, tek večeras.

Samo da izdrži bez nekog iznenadnog pljuska-naš pas je u svojoj prvoj šetnji. Nestrpljivo očekujem da čujem Stefanove utiske  o svom drugaru i vidim fotografije.