Archive for the ‘Moj grad’ Category

FEST-oh, pascu nesvest

Beograd ima svoje dzokere koji mogu da zamene svaku losu kartu nekih drugih dogadjanja. Jedan od njih je FEST, upravo se priblizava i procitah da je jutros bio dugacak red ispred SC za ulaznice (mozda bi red bio kraci i manja guzva da nije bilo onog vec uobicajenog “sistem pao”). Moj fokus je na lokacijama blize Trgu Republike-:). Nadam se da ce nesto od najavljenih (dobrih) filmova biti i tu na programu.

“Београдски међународни филмски фестивал Фест, под слоганом „Приђи ближе“, ове године биће одржан од 23. фебруара до 4. марта и на њему ће бити приказано 126 дугометражних и документарних филмова.”
http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/3019820/na-46-festu-126-filmova-116-premijera.html

Inicijativa koja raduje

Ne vidjam cesto inicinative koje me u mom gradu razvesele. Pored divljeg odlaganja djubreta, sto je gadan problem na Obilicevom v. (cak i uz vrlo posecenu uredjenu novu promenadu), eto iskrsne individualna incijativa da jednom mladom drvetu bude toplije (cak i kad nije neophodno), a nama koji volimo boje veselije-:). Zivot je pun kontrasta!

Katastrofe i nas zivot

Malo me hvata jeza kako je danas umereno suncano ili delimicno oblacno s suncanim intervalima kod nas, nema jarko obojenih meteo upozorenja na kisu i oluju, nismo u zoni jakih zemljotresa…mada svega toga moze da bude i bilo je…prirodna katastrofa je negde na drugom mestu. Da li je normalno jednostavno opustiti se i ziveti ovaj miran trenutak, bez grize savesti? Brzina sirenja informacija, skoro trenutno saznanje o dogadjajima kao da su nam oduzeli pravo i mogucnost da opusteno uzivamo kad nam se pruzi prilika, jer i nesvesno pratim(o?) vesti i uvek je negde nevolja. Pocinjem da se divim onima koji mogu da se “iskljuce”.I tako je Irma protutnjala Kubom- kazu najgora oluja koja se pamti, posledice se jos ne znaju, Bahami su cudom postedjeni zbog malog skretanja s ocekivanog pravca, Florida je na udaru i ne samo ona… Neke izjave zvanicnika ugrozenih teritorija zvuce kao iz filmova o katastrofama, ne bih zelela da se ostvari i ono filmski obradjeno o velikim asteroidima…i zlim vanzemaljcima.

Jucerasnji maksimum-Yesterday’s maximum

Sad vec stara vest, ipak vredna paznje. 

“U periodu između 16 i 17 sati izmereno je 40 stepeni čime je premašena prognozirana maksimalna temperatura za glavni grad, saopšteno je iz RHMZ-a. Prethodni najtopliji 5. avgust, sa 39 stepeni, bio je 1928. godine.” Znaci, desavalo se i u proslosti. 

Belgrade faced 40C today, what is the highest temperature for 5th of August from 1928. when had been mesured temperature of 39C.

So, it is not for the first time to reach that high.

Ljubav prema grupi Beatles ne jenjava

“U četvrtak, 1. juna u beogradskom Domu omladine biće održana tribina pod nazivom: The Beatles “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” koji je nedavno (moja napomena:na danasnji dan pusten u prodaju u UK) proslavio 50 godina od objavljivanja, a smatra se najboljim rok albumom svih vremena.

Album grupe The Beatles „Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ smatra se najboljom pločom svih vremena i u skoro svim izborima kritičara i publike i dalje završava na samom vrhu liste. Njegova pedesetogodišnjica obeležava se širom sveta, a u srpskoj prestonici će se o ovom fenomenu pričati uz prisustvo eminentnih stručnjaka i muzičara, čije je stvaralaštvo inspirisano ovom fascinantnom vizijom The Beatlesa, koja i posle pola veka uzbuđuje slušaoce.”

Svako od nas koji smo ziveli s njihovim nastankom i razvojem ima svoj odnos prema ovoj slavnoj grupi, svoja secanja, emocije…. Jedna od pesama s slavljenickog albuma “Kad budem imao 64 godine” ( When I’m 64″) u mojim ranim tinejdzerskim godinama zvucala mi je lepo, ali m je tekst bio nekako smesan i dalek…sad mi se bas dopada u celini-:). 

Stimulans za aktivnije ucenje engleskog jezika (van programa osnovne skole gde je bilo lako dobiti peticu) bili su bas Beatles, nije mi bilo dovoljno da slusam muziku. U to vreme nije bilo velikog izbora institucija za ucenje stranih jezika, a ja sam imala srecu da mi na preporku roditelji nadju izuzetnu profesorku i zanimljivu mladu zenu za posebne casove. Mislim da je to bilo bas te 1967. (Profesorka) Julijana je tad imala verovatno oko trideset i koristila je metode koje su tek kasnje uvdene i originalne oksfordske udzbenike, zanimljivu literaturu i teme za konverzaciju. Isla sam na cas kao kod malo starije prjateljice na prvu kafu, mada su domaci zadaci bili zakon i lekcije iz udzbenika. Ubrzo sam jos vise uzivala u Beatlesima i njihovim pesmama, kao i svemu vezanom za to druženje-ucenje….

6.april 1941. Beograd razaran nemackim bombama

Intimna istorija moje porodice zauvek je obelezena 6.aprila 1941.bombardovanjem Beograda kojim je Hitlerova Nemacka bez objave rata u nedelju na Uskrs poslao poruku uzasa i bezumlja neduznim civilima.
Ljudske zrtve nisu jedina nesreca koja je tada zadesila Beograd, pored drugih gradjevina, srusena je i Narodna biblioteka na Kosancicevom vencu u srcu grada da, nazalost, nikada, ni posle tolikih godina ne bude cak ni rusevina dostojno obelezena ili pretvorena u mesto secanja!
Gorcina koju osecam svaki put kada prodjem tuda i ljutnja, ne na vinovnike, vec na nas-nasu drzavu postaje sve veca. Da li narod koji sam ne postuje svoje kulturno nasledje i ne pamti drugu istoriju i mesta osim Kosova, gde vecina nikad nije nogom krocila, moze ocekivati napredak i postovanje?

OSVEŽENJE

Vreli dani koji su nas poklopili traju i izgleda da će trajati još. Neki uspevaju da se rashlade na jezerima i rekama, poneko i na moru, neki sede pod suncobranima na užarenom asfaltu uz papreno skupa pića, parkovi su puni onih koji to ne mogu ili neće….ima i onih koji rade pod različitim uslovima. Uglavnom retki su oni koji se ne žale na vrućinu. Preporuke medicinskih radnika da se izbegava izlazak u najtoplijem delu dana kao da niko ne poštuje, ni oni baš (preterano) stari, mada je teško odabrati vreme za izlazak kada se najtopliji deo dana razvukao na skoro ceo.

I svi se nadamo osveženju, čak nam najava da će temperatura pasti na 30C zvuči osvežavajuće, no radost bude kratkog veka, osveženje se stalno odlaže, kao i formiranje vlade. Ostaje nam jedino da sami sebi nadjemo ono što nam prija  u zavisnostii šta imamo na raspolaganju ili sebi možemo da priuštimo.

Dodatno nam temperaturu diže velika politička predstava oko državnih poslova, ko će  s kim, i sav taj vruć bezobrazluk.

Na tu muku jedino osveženje je:  http://www.njuz.net/ da se čovek nasmeje do suza, ide i uz  hladnu luben-dinju i ledeno pivo.

Vrućina će svakako proći, uvek je do sada vrelo leto ostalo za nama, ali šta će biti kada dodje mraz?

 

MOSTOVI koji život znače

Volim mostove. Volim da ih gledam kao posebna arhitektonska dela, divim im se kao da posmatram akrobate, čudesno lebde u prostoru na neshvatljivim osloncima. Tako su različiti, imaju ličnost, posebno je to uočljivo u srećnim gradovima gde ih ima veliki broj na istoj reci (ili zalivu), stvaraju “cik cak” mrežu i spajaju delove grada i ljude.

Naš beli grad na dve reke  “umire u mukama” u stalnim saobraćajnim kolapsima na svojim dotrajalim i malobrojnim mostovima.

Poslednji most koji je u Beogradu izgrađen bio je Novi železnički most preko Save završen 1979. godine kao deo projekta “Prokop” koji do danas nije u potpunosti realizovan.

Najprometniji most je Gazela koja je izgrađena 1970. godine, a trenutno je u fazi rekonstrukcije. Projektovan je za dnevni promet od 40.000 vozila, ali  preko njega prođe oko 165.000 vozila!

Pančevački most izgrađen je 1935. godine. To je jedini most preko Dunava. Srušen je 1941. godine, a obnovljen 1946.

Brankov most izgrađen je 1934. godine, a srušen za vreme Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1955. godine.

Stari savski most sagradili su Nemci za vreme okupacije 1942. godine.

Stari železnički most izgrađen je 1884. godine, a rušen je i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Najzad, nije čudo što novi most preko Ade  izaziva toliku pažnju, radoznalost i različite komentare. Koliko god da je koštao, opravdano- mnogo-realno ili ne, moramo se radovati njegovom “rodjenju” i slaviti kao dobru vest. Nadam se da kolateralna šteta za ekoligiju nije prevelika.

Sigurno će doneti značajno poboljšanje komunikacije u gradu, a i lep je!

 

 

Priče o životinjama i ljudima

Svet životinja i kućni ljubimci su tema bez kraja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mi smo pet friendly firma. Povremeno nam dodju u posetu  naši  ljubimci, ponekad ugostimo  u prolaznoj poseti  ostavljene mladunce dok ne odu svojim usvojiteljima, a ovih dana nam je na terasu stigao mlad golub-ćuban , prstenovan i očigledno zalutao sa probnog leta.  Čekamo kad će da nastavi putovanje, vrati se svom gazdi, a u medjuvremenu ga hranimo da ojača. I pomalo brinemo da starosedeoci terase ne budu grubi prema njemu.

 

 

 

Poklonu se u zube ne gleda-NeoTašmajdan

Tašmajdan ima posebno mesto u mom srcu i sećanju. Rano detinjstvo mi je bilo tu negde na liniji koja vezuju dva parka Manjež-Tašmajdan . I kasnije, kad nisam stanovala u najbližem komšiluku, za njegove mini gajeve i ružičnjake vezivala sam dobre i lepe emocije, tinejdžerske poljupce, najduže noćne izlaske u bašti “Poslednje šanse”, studentske mnogobrojne  kafe i  ostale pauze, šetnje mladih majki i vožnje mališana u mini luna parku. Vreme je neumitno prolazilo, lepe uspomene je zamračilo bombardovanje obližnje TV kuće , vratilo je grobove na tu zemlju, a ni medeni vašari i povremeno sedenje u baštama dva kultna mesta ovog parka, a pogotovo pogled na rastureno treće,  više nisu izazivali ono staro treperenje u srcu. Mislila sam da je to privremeno i da će mi se jednom Tašmajdan vratiti, kad budem imala više slobodnog vremena da umesto po Klemegdanu stazama detinjstva i  mladosti  prošetam  našeg ljubimca.

S proleća su u medijima i iz usta gradskih i  drugih čelnika počeli hvalospevi  rekonstrukciji  ovog istorijski prebogatog mesta, na neki čudan način se odigravalo to sredjivanje parka kao da je u pitanju  smrdljiva deponija koju je trebalo sasvim ukloniti, oguliti do gola, izravnati i zbrisati svaki trag predhodnih 50 godina i da smo beskrajno srećni što su novci stigli da se kuga tog mesta ne širi.  Videh na tv nove aleje koje podsećaju na piste , posebne rezervate za pse i decu da se ne mešaju. A onda je stigla kruna –spomenik sponzoru  u vidu kipa čoveku iz Azerbejdžana za koga ovde niko nije čuo, da bi razočarenje bilo još mnogo veće kad sam pročitala čiji će spomenik  gledati deca ovog grada.

“Tašmajdan: SPOMENIK TIRANINU “

Koliko novca je potrebno da dobijete spomenik u prestonici Srbije? Ako platite dva miliona evra možete dobiti divovski  spomenik u Beogradu, možda i veći od onog koji je podignut KGB diktatoru Gajdaru Alijevu

Na mestu gde su pre pet vekova spaljene mošti Svetog Save, u današnjem parku Tašmajdan u centru Beograda, vlasti su u dogovoru sa vladom Azerbejdžana nedavno podigle imponzantan spomenik izvesnom Gajdaru Alijevu, čoveku krajnje sumnjive biografije koji nikakve veze nema sa Beogradom i Srbijom, njenom kulturom, istorijom i vrednostima. Malo ko uspeva da zapamti kako se čovek sa spomenikom zove, a sve što zapravo znamo o njemu jeste da je bio prvi predsednik Azerbejdžana koga su smatrali jednim od KGB diktatora Srednje Azije.

….

http://www.malenovine.com/?p=4514

Zbunjuje me što  su  istovremeno na Tašmajdanu postavili i spomenik Miloradu Paviću.

Mogu samo da se nadam da Kalemegdan neće dobiti donaciju Rusije ili Venecuele.