Katastrofe i nas zivot

Malo me hvata jeza kako je danas umereno suncano ili delimicno oblacno s suncanim intervalima kod nas, nema jarko obojenih meteo upozorenja na kisu i oluju, nismo u zoni jakih zemljotresa…mada svega toga moze da bude i bilo je…prirodna katastrofa je negde na drugom mestu. Da li je normalno jednostavno opustiti se i ziveti ovaj miran trenutak, bez grize savesti? Brzina sirenja informacija, skoro trenutno saznanje o dogadjajima kao da su nam oduzeli pravo i mogucnost da opusteno uzivamo kad nam se pruzi prilika, jer i nesvesno pratim(o?) vesti i uvek je negde nevolja. Pocinjem da se divim onima koji mogu da se “iskljuce”.I tako je Irma protutnjala Kubom- kazu najgora oluja koja se pamti, posledice se jos ne znaju, Bahami su cudom postedjeni zbog malog skretanja s ocekivanog pravca, Florida je na udaru i ne samo ona… Neke izjave zvanicnika ugrozenih teritorija zvuce kao iz filmova o katastrofama, ne bih zelela da se ostvari i ono filmski obradjeno o velikim asteroidima…i zlim vanzemaljcima.