Archive for the ‘General’ Category
14
Uništenje daleko i blizu
Sunčani početak vikenda pomogao mi je da potisnem iz sfere nerviranja “ludorije” naših političara oko rekonstrukcije srpske vlade, slike demonstracija, nemira i ratnih sukoba po svetu, ali mi vesti iz Japana nisu dale da se opustim. Donele su spoznaju da je realnost najavljivano-teorijski opisano veliko sudaranje kontinetalnih ploča, pojava koja mi je značila tako malo u životu, čak i uz sve prateće-preteće ozbiljne razorne pojave koje se već dešavaju poslednjih godina kao po “scenariju” naučnika.
Zemljotres jačine 8,9 (9) stepeni Rihtera u petak 11.marta je pogodio severoistočne obale Japana i izazvao cunami sa talasima visine do deset metar (oko tri sprata!). Nakon glavnog najačeg udara ikad registrovanog u Japanu, neprekidno se i dalje dešavaju manji zemljotresi, jačine 5 do 6 stepeni (zemljotres u Kraljevu je bio 5,4 Rihtera).
O jačini najbolje govori to što je ostrvo Honšu pomereno za 2,4 m ka istoku, a zemljina osa za 10 cm sa posledicom mikro skraćenja dana i niz drugih globalnih promena o čemu ćemo tek čuti.
Nikad nisam bila ravnodušna kad su prirodne katastrofe u pitanju, niti mogu da mislim na njih bez straha, osetim iskonsku jezu. Vulkani su svojom učestalom aktivnošću probudili moju radoznalost, ali ih sve više vidim kao glasnike velikih nevolja.
Prema dostupnim podacima u svetu je od 1900. do marta prošle godine zabeleženo samo 4 zemljotresa jačine od 9 do 9,5 stepeni Rihterove skale (najjači Čile 1960.).
O zemljotresima koji su predhodili nekim antičkim katastrofama nemamo numerički izražene i egzaktno uporedljive podatke, osim ponekad kroz istoriju opisane posledice, naslućujemo o njima kroz dramatične legende o nestalim svetovima zbrisanim talasima ili osatajemo bez daha pred arheološkim artifaktaima koji i danas zastrašujuće svedoče o njihovoj razornosti (setimo se Pompeje ili stare Olimpije).
Za žrtvama i uništenim ljudskim delima, ostaje i danas, kao i u prošlosti, očaj i neverica preživelih, beskrajan osećaj nemoći i neizvesnost čak i za posmatrače sa trenutno sigurne distance.
Čini(lo) mi se da naše doba zna vise o prirodi i našoj planeti, da smo spremniji nego naši davni preci i da bolje pedvidjamo manifestacije njenog unutrašnjeg uzburkanog sveta, kao i da su Japanci verovatno najdalje otišli u tome.
Ali, i danas, tri dana od početka katastrofe, vesti iz Japana iz sata u sat postaju dodatno zabrinjavajuće i zastrašujuće. Eksplozije u nuklearkama već odnose živote srećno preživelih posle zemljotresa i cunamija.
Nadam se da njihovo stradanje neće biti uzaludno i samo još jedna katastrofa u istoriji planete, da će naučnici, a i svi drugi iz svojih pozicija dovoljno naučiti za buduće preživljavanje.
Često, zanemarujući stepen prirodinih rizika, sami povećavamo mogućnost (samo)uništenja.
Reči nekad nisu dovoljne, pogledajte:
http://edition.cnn.com/2011/WORLD/asiapcf/03/12/japan.before.after/index.html?hpt=T1
24
Kuvanje u evroloncu
Pročitah: Evro vredi čak 22% manje nego 1999.
Naime, u poređenju sa januarom 1999. godine, evro danas, gledano u proseku za sve članice zone evra i kada se uporedi kupovna moć, vredi samo 78 centi. Preama navodima iz studije Alijanca, američki dolar je od 1999. izgubio 25% na vrednosti i na osnovu kupovne moći vrdi samo 75 centi. Švajcarski franak je bolji-od 1999.godine izgubio je 11%.
Sunovrat dinara je očigledan kroz sledeće kursne liste:
ŠIFRA VALUTE 978
NAZIV ZEMLJE EMU
OZNAKA VALUTE EUR
VAŽI ZA 1
PRODAJNI KURS:
60,7352 dinara , na dan: 15.05.2002.
100,2772 dinara , na dan: 14.05.2010.
105,0727 dinara , na dan: 24.01.2011.
I slede iz dana u dan surove prognoze i kalkulacije.
“Bankarska grupa Unikredit ocenjuje da će na kraju ove godine kurs biti oko 117 dinara za evro, a ekonomisti su saglasni”.
“Dinar je u 2010. godini najviše oslabio prema evru od svih evropskih valuta. Domaća valuta je izgubila čak 9,6 odsto vrednosti. Od početka krize, zaključno sa septembrom 2010, dinar je realno depresirao prema evru oko 14 odsto.”
Eurozona ima “sigurnosni fond”, njihov evro-lonac ima sigurnosni ventil.
Mi imamo najavu silnih poskupljenja i trošimo preko 50% prihoda na hranu. Kuvamo se u sopstvenom evrodinamičnom loncu, čini mi se bez ikakve kontrole da spreči da prekipi ili eksplodira.
18
Magla
Jutros, sasvim neočekivano, nešto oko 9h, magla se popela na Terazije, zaklonila Palatu Albaniju, Hotel Moskvu, na vidiku nije bilo ni Beogradjanke, Skupštine, a Balkanska ulica se jedva nazirala. Ništa nije izgledalo kao na razglednicama Beograda, ni starim ni onim ovovremenskim.
Ne smem ni da pomislim kako je bilo na Novom Beogradu, uz Savu i Dunav.
Ipak, pogled se posle par sati razbistrio, delimično. Magla je najavila povratak zime posle niza čudnih prolećnih dana u sred januara.
A kako je u drugim delovima Evrope? Evo redom kakvo je nebo za Milano, Beograd, Atinu i Moskvu:
Milano/1°C | Beograd/ 2°C | Atina/ 14°C | Moskva/ -13°C |
Current: Fog ……………….Current: Fog…………………..Current: Clear……………………Current: Snow
Wind:W at 10 km/h Wind:W at 10 km/h Wind:N at 23 km/h Wind: SE at 4 km/h
Humidity: 100% Humidity: 100% Humidity: 44% Humidity: 83%
17
Za telo i dušu-pileća supa
Pileća supa-Chicken Soup-Brodo di pollo ricetta
Pileća supa nije samo omiljen domaći specijalitet, koji podseća na bake i mame, već je u mnogim zemljama širom planete tradicionalno smatraju lekom kojim možete pobediti nazeb i simptome iscrpljenosti posle bolesti.
Kažu da je “Chicken soup” lek i za dušu.
Lako se sprema uz malo strpljenja.
SASTOJCI:
1 pile (oko 1 kg)
1 veza zeleni (mešavina korenja paškanata, peršuna i šargarepe ili samo šargarepa)
nekoliko zrna bibera , 1 glavica crnog luka, 1 koren (manji) celera ili “nožice”- tvrdji lisnati deo, 1- 2 čena belog luka
2 l vode
po želji: peršunovog lista, tanki rezanci za supu
Pripremanje: Očišćeno pile operite, isecite na veće komade (belo meso, batak s karabatkom, ledja), stavite u lonac i nalijte hladnom vodom (oko 2l). Dodajte očišćenu i opranu zelen, celer i ostalo povrće, kao i biber i posolite. Kuvajte na umerenoj temperaturi, da lagano vri, dok meso ne postane mekano. Supu procediti, može da se pije ili da se ukuvaju rezanci ili knedle od griza i pospe iseckan persunov list. Meso i povrće iz supe servirati uz raznovrsne sosove (paradajz, sos s belim lukom, kiselim krastavcima) ili s renom, senfom ili nekim od gotovih preliva za meso.
Za paradajz sos je potrebno: supena kašika do dve ulja, malo običnog brašna, kuvani sok ili pire paradajz, soli ili neki slani začin od povrća. Zagrejati ulje u dubljoj posudi za kuvanje, dodati brašno da pokupi masnoću i malo prepržiti kao zapršku, smanjiti vatru i zaliti vodom ili supom uz neprekidno mešanje dok se ne napravi glatka masa sosa.
A evo šta na istu temu kažu Italijani: Il brodo di pollo può essere completato con gnocchetti o julienne di verdure o frittatine tagliate a striscioline sottili.
http://www.cucinare.meglio.it/ricetta-brodo_di_pollo.html
10
Pozdravi i čestitke
Obećala sam da ću ovom blogu udahnuti novi život i početi ispočetka, pa neka i bude tako.
Čestitam praznike unazad i unapred i želim svima sve naj-naj!
Ovog januara naš mali lično-porodični svet se kvalitativno promenio. Deca odrastaju i menjaju adrese, a mi ostajemo na starim da im čuvamo njihov kutak.
Neke kulinarske savete, poruke, slicice iz starog kraja, pozdrave i čestitke slaću sinu i kroz postove na blogu-sve u cik-cak.
Komunikacija je najvažnija, svi načini i altake su dobrodošli.
27
Carpe diem
Na početku svake godine ili već na kraju predhodne počinjem (kao i mnogi) da pravim svoju listu promena i obećanja, da ne kažem zakletvi, s kojima ću doneti nešto dobro sebi i drugima. Iz godine u godinu sumiranje rezultata je mučno i razočaravajuće, čak i kad gledano kao celina dogadja-rezultata koji su ispunili dane nema razloga za (duboko) nezadovoljstvo. Možda sam najzad shvatila šta nedostaje mojoj listi na mestu br. 1.
TO je nešto što mi ponekad padne na pamet, s razlogom ili tek onako, a čega se ne držim i ne vidim u svakom danu neku radost i lepotu, dobrotu postojanja tog i svih neizvesnih budućih dana.
CARPE DIEM (Carpe diem quam minimum credula postero )– “Seize the day, trusting as little as possible in the future”. Prihvatam tumčenje ove fraze kao uživaj, iskoristi dan, dodajući da nam vreme izmiče šta god radili .
Obećavam da ću to imati na umu svaki dan, bio sunčan obećavajući ili hladan s vejavicom kao današnji. Svaki dan je neponovljiv poklon i može biti praznik.
29
OSMEH, molim:)
OSMEH, molim:)
03
Utisak plus
Amerika predviđa upotrebu Armije, Srbija zemlja „visokog rizika“
Autor: Dragan Bisenić
Ono što se mislilo da je samo mašta reditelja Džona Karpentera u filmu „Zemljotres u Los Anđelesu“, sada se ispituje kao mogućnost u američkim institutima koji proučavaju bezbednost. U svom „Zemljotresu“ Karpenter opisuje Ameriku u kojoj traju građanski nemiri, predsednik zavodi vanredno stanje u zemlji, proglašava se za doživotnog predsednika, a od cele američke demokratije ostaju samo uniformisani i teško naoružani američki vojnici koji patroliraju ulicama.
Ekonomska kriza koja je počela kao finansijska, a onda se preselila u realni sektor, preti da postane pretnja demokratiji i da se pretvori u krizu demokratije. Ona je i zvanično pretekla Al Kaidu na listi bezbednosnih pretnji Sjedinjenim Američkim Državama. Direktor Nacionalne obaveštajne službe admiral Denis Bler, podnoseći godišnji izveštaj senatskom odboru za obaveštajna pitanja na prvo mesto stavio je sadašnju ekonomsku krizu.
– Prioritetna kratkoročna bezbedonosna pretnja Sjedinjenim Državama jeste globalna ekonomska kriza i njene geopolitičke posledice. Što bude duže vremena potrebno za oporavak, veća je verovatnoća ozbiljnom oštećenju američkih strategijskih interesa“, izjavio je admiral Bler.
…….
Izvor:
Moj utisak plus iz istog članka:
Albanija manje rizična od Srbije
Ekonomist Intelidžens odeljenje društvene i političke nemire definiše kao „takve događaje ili razvoj koji predstavljaju vanparlamentarnu i vanistitucionalnu pretnju vladi ili postojećem političkom poretku“. Ti događaji skoro bez izuzetka su praćeni nasiljem i neredima. Oni ne moraju obavezno da budu uspešni u smislu da će ugroziti vladi ili režim. Neuspešne epizode dovode takođe do ozbiljnih poremećaja, ističe EIU.
Od 165 država obuhvaćenih indeksom, njih 95 su u zoni veoma visokog ili visokog rizika. U prvoj grupi se nalazi njih 27, a u drugoj 68. Za 53. zemlje rizik je ocenjen „umerenim“, ali to ne znači da su one zdrave ili da nisu ugrožene. Samo 17 država, mahom najrazvijenijih, ocenjene su kao malo rizične. U grupi visokog rizika na 28. mestu nalazi se Bosna i Hercegovina sa 7,5 poena. U grupi zemalja od 66. do 107. mesta nalaze se sve zemlje Balkana i jugoistočne Evrope. Srbija i Crna Gora dele 66. mesto sa indeksom 6,4, potom dolaze Grčka, Uzbekistan, Kongo i Gruzija sa 6,3, a onda Albanija, Belize, Iran i Turkmenistan sa 6,2, dok je Hrvatska u društvu sa Ekvatorijalnom Gvinejom, Meksikom, Jemenom, Litvanijom, Saudijskom Arabijom, Mongolijom i Mađarskom sa indeksom od 6,1 u grupi od 78. do 85. mesta. Zanimljivo je da je Belorusija na 104. mestu, sa skorom od 4,8, poput Kine, Kazahstana, Bocvane, Svazilenda, Trinidada i Tobaga, Malte, Singapura, Irske, Velike Britanije i Tunisa. Njih su tek za jednu desetinku pretekle takve zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države i Francuska koje se nalaze na 102. i 103. mestu. Slovenija je zajedno sa Nemačkom na 150. mestu sa 3,8 poena. Najstabilnija je Norveška sa svega 1,2 indeksna poena.
02
Priroda i mi
Uglavnom svi imamo usvojene neke slike o pojavama, poplave me uvek asociraju na reke koje podivljaju zbog jakih i obilnih kiša, oluja, ili usled naglog i značajnog topljenja snega, setim se iz školskih udžbenika nikad prevazidjenu lekciju o Velikoj Moravi i njenim pritokama.
Od juče gledamo u vestima Veneciju pod debelim slojem vode, ali i jadransku obalu u Istri u Hrvatskoj i Sloveniji. Te poplave izazvane su velikim plimskim talasom što nije nepoznata i nova pojava, a stručnjaci znaju više uzroka. Ovaj put talas je stigao dalje u kopno, možda ima i novih uzroka, možda je doprinelo globalno zagrevanje ili neke tajne akcije u dubinama sinjeg mora. U Sloveniji postoje studije ugroženosti njihovog priobalnog područja i grafikoni učestalosti poplava u toku godine, čak kažu da se donekle mogu i predvideti, verovatno uz mnogo uloženih para da bi se smanjilo njihovo razorno dejstvo.
Nikad nije kasno da se nauči nešto novo o planeti, nažalost, kroz nevolju ljudi iznenadjenih vodom u dnevnoj sobi, nemoćnih da uklone kola s parkinga koji se za par sati pretvorio u jezero, gledajući kako plove stolice po trgovima….tužno mi je da pomislim na prekrasni Piran, staro gradsko jezgro i Tartinijev trg , ali i lungo mare uz obalu i kuće duž njega …..sve pod vodom.
Problem očuvanja Venecije kao svetske baštine je toliko puta bio predmet zahteva za hitnu intervenciju i pronalaženje rešenja i neophodnog novca da se “nečim” podupre da ne potone sasavim u nekoj od sledećih poplava. Da li možete zamisliti jednog dana svet bez Venecije, Pirana, ….. da postanu legenda kao Atlantida?
23
Očekivanja
Koliko puta u životu sam pomislila da sam sama u svojim naumima, verovala da sam sama, zar niste i vi?
Ovaj juni mi je svojim nizom dogadjaja otvorio oči da nikad niko od nas nije sasvim sam (pr.a.-ne tumačiti žargonski) sve dok postoje OČEKIVANJA. Nekad nas očekivanja ohrabrujući drže za ruku, nekad nam pritiskaju ramena ili nas bude noću, mogu da izmamljuju one neočekivane osmehe sa samim sobom, mogu da zamagljuju realnost, kao i da kvare odnose… Očekivanja su na neki način naš blizanac, ponekad blizanac monstrum, ponekad trener i partner, ponekad diktator i nama i drugima. Nikom nije lako sa sobom i svojim očekivanjima. S tudjim očekivanjima je možda lakše-nisu neprekidno s nama, ima prilika kad uspevamo da ih ispunimo-na radost, ali opet ne svih.
I tako ovog juna nisam očekivala ništa posebno od filma “Sex i grad”, prevazišao moja očekivanja sasvim ozbiljnim porukama (bezvremnskim kao što je ona stara naših baka “sve u svoje vreme” i da je svakom ljudskom biću potrebna ljubav), očekivala sam više od holandskih fudbalera- njima je sigurno gore, no to je za mene samo igra (čak se i ne kladim ni u kućnom krugu), nažalost ni ovog leta od države u kojoj živim imam utisak da baš ništa više ne mogu da očekujem osim daljih nevolja, ALI za ruku me drže neka očekivanja koja mogu i da me obraduju ili iznevere, naravno.
Ma koliko je nekad težak moj tajni blizanac, ne bih volela da ga izgubim. Verovatno je kraj (svačijeg) sveta kad stvarno više nemamo nikakva očekivanja.
ps.
gol-jun08.jpgru-epjun08.jpgfudbs-jun08.jpgvaterpolisti-jun08.jpgdrugovi-jun08.jpg
Vaterpolisti Srbije odbranili su trofej u Svetskoj ligi pobedom u finalu nad selekcijom SAD 7:3 i ispunili isvoja i naša očekivanja, kakav sklad-zar ne? Bravo!
Danas ugledah tekst i izjavu na političke teme (izvor: B92, Tanjug), koja mi zvuči kao glas nade (samo da se uklopi s mnogim očekivanjima). Ukratko, direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je da očekuje da će buduća vlada Srbije biti stabilna i da će Hag biti njen prvi prioritet.
Takodje je kazao da bi bilo idealno da Srbija postane kandidat za EU do kraja godine, ali da je realno da se to dogodi početkom 2009.