Archive for the ‘Društvo’ Category

Predvidjanja troskova radova i novog izgleda centra Beograda

Procitah da je procenjena vrednost radova na rekonstrukciji Trga Republike 7,5 milijardi evra! Ne znam da li u to spada i izgradnja nove Opere umesto (decenijama) privremenog “staklenca” i sve ostalo najavljeno u (prilozenom) clanku iz 2017. Tesko mogu da zamislim da nece biti dodatnih troskova….

Volim Beograd, zelim mu najbolje i (nama) njegovim gradjanima, brinem da li cemo moci da otplatimo sve ovo (uglavnom sminkanje) plus (neophodni) metro i da ce i moji unuci, ako ostanu ovde, dugo to placati.
https://www.blic.rs/vesti/beograd/trg-republike-necete-prepoznati-rekonstrukcija-pocinje-sledece-godine-a-posle-nje-ce/k9wwnk4

Letnje novosti-Beograd pod opsadom infrastruktirnih i drugih rekonstrukcija-velikih gradjevinskih radova

Vreme prilicno stabilno toplo poslednjih nedelja pogoduje pocetku-nastavku velike rekonatrukcije centra Beograda. Vrzmaju mi se po glavi mnoga pitanja i dileme. 

Evo sta nam se sprema, 24h-dan-noc-around the clock-24/7, do 1.marta 2019. u I fazi. Nemam pojma sta mogu da rade 420 dana na tom malom prostoru? Kopaju metro stanicu?

“Mi smo izvođaču omogućili da radi 24 sata, a razlog tome je što ovde nema stanara i može da se radi. Na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište postavljene su kamere na samom gradilišlu, a građani će moći u svakom trenutku da prate šta se radi”, rekao je Vesić i najavio da će praksa sa kamerama biti na svim većim gradilištima.

On je kazao da očekuje da će kompanija,  koja je izvođač radova završiti radove na vreme, a da uređenje trga “nije jednostavno jer je dosta stvari na njemu pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika”.

http://rs.n1info.com/a413742/Vesti/Rekonstrukcija-Trga-Republike-u-Beogradu.html

Trn u mom oku-rusevine Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu u Beogradu

Cak i (generalno) dobra vest moze da mi pokvari raspolozenje ako procitam komentar nekog od (su)gradjana (!?). Sad je tema projekat sredjivanja mesta na kome je bila do bombardovanja 6.aprila 1941. Narodna biblioteka, a od tada rusevina kao “NISTA” da svedoci o velikom kulturnom gubitku i zlocinu, tek povremeno neke table, urusene zicane ograde, pesnicko vece pored zatravljenog zida, uglavnom raj za mnoge generacije slobodnih macaka s Kosancicevog venca. Razumem da ce biti razlicitih pogleda na predlozeno arhitektonsko resenje, ali NE RAZUMEM DA CE IKO PITATI OD CIJIH PARA i to u kontekstu “preuzimanja” aerodroma u Nisu, mesanje “baba i zaba” i potpuno razotkrivanje ravnodusnosti prema nacionalnom blagu i nasledju. Kad procitam takvo pitanje izgubim svaku nadu i shvatim zasto jos uvek mesto nije obelezeno dostojno naroda s tradicijom i kulturom.

FEST-oh, pascu nesvest

Beograd ima svoje dzokere koji mogu da zamene svaku losu kartu nekih drugih dogadjanja. Jedan od njih je FEST, upravo se priblizava i procitah da je jutros bio dugacak red ispred SC za ulaznice (mozda bi red bio kraci i manja guzva da nije bilo onog vec uobicajenog “sistem pao”). Moj fokus je na lokacijama blize Trgu Republike-:). Nadam se da ce nesto od najavljenih (dobrih) filmova biti i tu na programu.

“Београдски међународни филмски фестивал Фест, под слоганом „Приђи ближе“, ове године биће одржан од 23. фебруара до 4. марта и на њему ће бити приказано 126 дугометражних и документарних филмова.”
http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/3019820/na-46-festu-126-filmova-116-premijera.html

Inicijativa koja raduje

Ne vidjam cesto inicinative koje me u mom gradu razvesele. Pored divljeg odlaganja djubreta, sto je gadan problem na Obilicevom v. (cak i uz vrlo posecenu uredjenu novu promenadu), eto iskrsne individualna incijativa da jednom mladom drvetu bude toplije (cak i kad nije neophodno), a nama koji volimo boje veselije-:). Zivot je pun kontrasta!

Katastrofe i nas zivot

Malo me hvata jeza kako je danas umereno suncano ili delimicno oblacno s suncanim intervalima kod nas, nema jarko obojenih meteo upozorenja na kisu i oluju, nismo u zoni jakih zemljotresa…mada svega toga moze da bude i bilo je…prirodna katastrofa je negde na drugom mestu. Da li je normalno jednostavno opustiti se i ziveti ovaj miran trenutak, bez grize savesti? Brzina sirenja informacija, skoro trenutno saznanje o dogadjajima kao da su nam oduzeli pravo i mogucnost da opusteno uzivamo kad nam se pruzi prilika, jer i nesvesno pratim(o?) vesti i uvek je negde nevolja. Pocinjem da se divim onima koji mogu da se “iskljuce”.I tako je Irma protutnjala Kubom- kazu najgora oluja koja se pamti, posledice se jos ne znaju, Bahami su cudom postedjeni zbog malog skretanja s ocekivanog pravca, Florida je na udaru i ne samo ona… Neke izjave zvanicnika ugrozenih teritorija zvuce kao iz filmova o katastrofama, ne bih zelela da se ostvari i ono filmski obradjeno o velikim asteroidima…i zlim vanzemaljcima.

Oluja

Volela bih da se svi (iskreno) setimo gde smo bili i sta smo radili ovih dana pre 22 godine, kako je izgledao letnji Beograd, sta smo gledali na tv (a sta nismo), sta smo slusali iz druge ruke, a neki i iz prve, koliko je (cak)snimljenog materijala zavrsilo “negde” van dometa gledalaca i koliko smo protesta odrzali zbog “Oluje”, protesta koji bi pokazali svima da se desava nesto lose i nehumano, protesta koji je trebalo da traje danima, mozda uz svece kao sto to rade negde drugi…bitan je razlog, a ne forma. Naravno, nikad nije kasno za reakcije i tuzbe, ali onaj kljucni trenutak kad je (re)akcija mirnih gradjana na ulicama srpskih gradova bila potrebna je prosao, kao pogresna vest na prvoj stranici novina-demanti vise nema taj efekat. Ovo je sve i na moj racun, osetim gorcinu pocetkom avgusta i setim se umrtvljenog Beograda…

Lista, ne ona “bucket list”, vise dok sam jos mlada-:)

Volim da putujem, cak i s svim onim sto ne volim a neizbeznim uz putovanja. Mrzim pakovanje, uvek nosim vise pogresnih stvari nego potrebnih, uvek sam u stresu da cu nesto zaboraviti, cak i kad idem u poznatu civilizaciju (sto je najcesce). Ipak, putovanja smatram jednom od najlepsih mogucnosti u zivotu. Ono sto nisam nikad probala je da boravim duze od mesec-dva ili da zivim negde van rodnog grada. Mislim da sam bila spremna i na to, naravno, samo mislim, nikad se nije ostvarilo ili nisam dovoljno zelela, dovoljno se potrudila. 

Istrazivanje koje se sprovodi svake godine po utvrdjenim kriterijumima stavilo je Dansku na prvo mesto kao najbolju za zivot. Moja radoznalost raste, ona jeste na mojoj listi zemalja koje jos nisam posetila kao turista, a zelela bih. Svakako, turisticko putovanje i zivot nisu ni blizu isto. Kad bi trebalo da biram izmedju Lisabona i Kopenhagena, kao turista, mislim da bih izabrala Lisabon. Mozda su krivi filmovi…

Lista nije tako kratka, mada sam bila na mnogo mesta. Negde i vise puta, slucajem, nekad i voljom sto ih volim. 

Beatles, 50 years after

When I’m Sixty Four”
When I get older losing my hair

Many years from now

Will you still be sending me a valentine

Birthday greetings, bottle of wine?

If I’d been out till quarter to three

Would you lock the door?

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?
You’ll be older too

And if you say the word

I could stay with you
I could be handy, mending a fuse

When your lights have gone

You can knit a sweater by the fireside

Sunday mornings go for a ride

Doing the garden, digging the weeds

Who could ask for more?

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?
Every summer we can rent a cottage in the Isle of Wight

If it’s not too dear

We shall scrimp and save

Grandchildren on your knee

Vera, Chuck & Dave
Send me a postcard, drop me a line

Stating point of view

Indicate precisely what you mean to say

Yours sincerely, wasting away

Give me your answer, fill in a form

Mine for evermore

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?

Ho!

Knjige

Citam sve i svasta, uvek sam to radila (vise ne pamtim kad nisam imala knjigu u rukama, ili bar slikovnicu). Slobodno vreme i neki trenutak u zivot su me, kao i svakog, ogranicavali ili odredjivali ono sto sam citala, ipak, knjige su uvek ono jedinstveno zadovoljstvo, posebna kategorija. Naucena sam da osecam postovanje prema knjigama, da ih cuvam, da se oslanjam na njih kad mi je potrebno znanje i podrska, uteha i zabava. Naucena sam da se u knjizari osecam kao u bogatoj botanickoj basti, na izlozbi…
Vrlo sam se lako navikla na internet, na njegovu intenzivnu navalu informacija i mogucnost komunikacije, promenio nam je svima zivot i otvorio neke dobre i neke manje dobre mogucnosti. Izgubila sam potrebu da citam dnevne novine u papirnom uzdanju, nedeljnike ipak kupim povremeno, ali na KNJIGE u digitalnom obliku nisam ispela da se naviknem. Imam dobar “gadzet”, imam i neku kolekciju knjiga skupljenu, izbor je ogroman, cak su i besplatne…ALI nema mi pomoci. Proslo je vec dovoljno godina od prvih pokusaja i nema poboljsanja, ustvari odustala sam. Volim knjige u papirnom izdanju i volim da ih citam nocu, mada bih u sadasnjem statusu mogla da ih citam i danju, u svako doba dana. Nema nista carobnije od stampane knjige i citanja posle ponoci-:). Volim da ponesem knjigu na odmor, mada nosim i “gadzet” i mogla bih da smanjim tezinu prtljaga. Mogli bismo da prestanemo da ih kupujemo i resimo kriticno pitanje mesta za sirenje nase kucne biblioteke-nije prihvatljivo-:). 

Naravno, prihvatam i podrzavam svaki vid citanja, a knjiga (u svakom obliku) je bezbroj, nijedan nas zivot nije dovoljno dug da mozemo samo da bacimo pogled na sve naslove. Zato svaki dan valja procitati bar nekoliko strana knjige-:).