Skupe “godine koje su pojeli skakavci”

Danas, kad se slegla prašina (da li je?) oko naglog otkrića i hapšenja milion evra vrednog begunca, malo ću po svom izboru, u “cik-cak” ,  prošvrljati kroz taj “slučaj” , počevši od konstatacije da je:

“Zbog hapšenja Ratka Mladića u čitavoj državi stepen bezbednosti podignut na viši nivo, a u Beogradu je na snazi zabrana javnih okupljanja”.

Citiraću gospodina Vekarića: “Istraživanja pokazuju da je 51 odsto naših građana protiv hapšenja Mladića, ali je 67 odsto njih za ulazak u EU. “

Toliko o narodu. Slabo razmišlja, kao da je zbunjen, ne zna da računa, čak i kad mu kažu da je svaka godina koju su policajci jurili Ratka koštala 10-12 miliona evra. Posebna je kalkulacija o šteti zbog investicija koje su naš zaobišle i svih drugih neostvarenih benefita koje bi nam doneo drugačiji medjunarodni status, verovatno.

Čini mi se da hronologija života skoro svakog Ratka počinje ratom, roditelji, iz nekog meni neshvatljivog razloga, dete rodjeno u ratu celog života podsećaju na taj period njegovog života, obeliže ga imenom koje ga, ponekad, vodi odredjenim putem, odabere mu profesiju, oblikuje mu karakter.

Biografija Ratka Mladića saopštava da je rodjen 1943.godine, a da je 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid i saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

U nastavku biografije piše (preskačem mnogo detalja o tragičnoj porodičnoj sudbini i armijskoj karijeri), da je 1996.godine, ukazom tadašnje predsednice RS Biljane Plavšić,  smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba pod pritsikom  međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine.

Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi tzv. 30. kadrovskog centra u službi VJ na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice od 28.februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu S&CG 2006.

(izvor: http://sr.wikipedia.org

Ipak, proteklo je još dosta vode Savom i Dunavom  da bi u januaru 2009. MUP Srbije, po nalogu Akcionog tima za saradnju sa Tribunalom u Hagu, prosledio poternice za haškim beguncima, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem.  Za informaciju o Mladiću nudilo se milion evra nagrade, a za Hadžića 250 hiljada evra.  Jedino što je u tom trenutku malo uzbudilo javnost bilo pitanje ko će da plati porez “srećnom dobitniku”, ali  Ljajić precizirao da će dažbine na te iznose snositi država. Tako su policijske stanice širom Srbije oblepljene  poternicama za haškim beguncima. Na poternici je objavljen i broj 9191 na koji bi trebalo javiti informacije, a naglašeno je da su “tajnost podataka i identitet lica zagarantovani”. Ko zna i sme neka izvoli.

I opet ništa, prodjoše godine uzaludne portage, skupe “godine koje su pojeli skakavci”

Inače, analitičari su još 2006. upozoravali da neizručenje haških optuženika vodi ka „izolaciji Srbije od evropskih tokova”, što će negativno uticati na standard stanovništva zbog smanjenog obima donacija, rasta kamata, povećanja inflacije, rasta nezaposlenosti jer u državi visokog političkog rizika opada dinamika privatizacije i priliv stranih investicija. Zvuči poznato?

Da li je ratni strateg i komandant  mogao da sagleda koliku štetu nanosi svom narodu i učini mu veliku uslugu da se preda pre šest  godina-očigledno nije i nije imao toliko hrabrosti.