Knjiga utisaka 2009-Atos vodi!

Atos je napunio 7 meseci. Doneo je radost svakom danu koji  je s nama. Već je bio omiljen i poznat u kraju kao slatki klempa (na jedno uvo), ali, uz sve skeptike i teoretičare podizanja ušiju kod štenadi,  nas Vesti  je sustigao standarde, ne samo po težini. Najzad i ošišan (ta tema je za posebno poglavlje),  naglo “smršavio”, nekako iznenada nam  se probudio  načuljen s oba podignuta uha, neprekidno aktivna kao dve super antene  (uz internu dilemu da li su možda mogla biti malo manja). Očigledno ubrzano prestaje da bude pufnasto simpatično štene. Ista priča kao i s decom, jedno leto promeni sve.

Imao je, nažalost, već i hiruršku intervenciju: vadjenje “strelice popinog praseta” iz šape, zvuči sasvim neozbiljno, a napravi nevolju. To je ona trava -korov, što se lako lepi za odeću i deca vole da se gadjaju njome. Ponekad se pitam kako uopšte preživljavaju  psi lutalice prepušteni srećnoj zvezdi, ako je imaju. O svemu se mora voditi računa ma koliko je mališa porastao i deluje već snažno s novim ozbiljnim zubima, lakim veštim skokom na mesta koja ga zanimaju, lavežom koji može da prevari ko se krije iza njega (srčani terijer za koga kazu da je “veliki pas u malom telu”).

Danas je dobio svoju prvu pravu prirodnu kosku i dokazao da je stvarno pas u duši, a ne samo naša maza. Potpuno  je bio obuzet njenim krckanjem. Igračke su igračke, al’ koska je koska.

Atos vodi bez konkurencije u mojoj “Knjizi utisaka” za ovu godinu. On se smeška, uverite se i sami.