Magični Miro

Kišna nedelja nije mamila na izlazak, pogotovo ne po drugi put. Mislila sam da ću samo brzo proći mračnom i praznom ulicom da izbacim djubre i pokupim u samoposluzi osnovne potrebe za ponedeljak. Slučajno sam otkrila da klizna vrata galerije „Progres“ propuštaju posetioce i da su čuvari budni.

Izložba Miroa na dohvat ruke, pa ipak sam bila neodlučna da li da udjem, zamišljala i planirala sam drugačije taj susret, s vise živosti i svetlosti. Njegove boje, oblike, snagu utiska vezivala sam uvek za sunce, vrelinu i dan. Tako sam ga zapamtila od davne posete Barseloni kad smo trčali od zanimljivosti do zanimljivosti da bar nešto vidimo u toku neprimereno kratkog izleta gradu koji traži mnogo vremena i energije, dok obližnje plaže Ljoreta nisu zasluživale toliko lenstvovanje. Energije sam imala za zgusnutu posetu i zapamtila sam zauvek šarolikost grada i velikane umetrnosti čija dela su ga obeležila.

Miro je u monotonom, sivomilom zagušenom, nedeljnom januarskom Beogradu bio jači od mrzovolje i kiše. Prvi utisak me je naveo na pomisao da se veliki umetnik šali samnom. Pokušala sam da u isprepletanim linijama, tačkama, „flekama“ prepoznam nešto što bi me asociralo da spojim naslove slika (tamo gde ih je bilo) s onim što vidim, ali na prvi pogled isto su mi izgledale beračice groždja i uhode, dok nisam uspela da nadjem žene i ptice spajajuci obojene elemente u celine, razdvajajući linije …. iz treptaja u treptaj doživljavajući prizore na drugi način. Veče više nije bilo pognuto pod gustom dosadnom kišom, depresivnost je nestala, kao da sam učestvovala u jednoj veseloj igri nadjite skriveni predmet….

A tek shvativši na kojim materijalima je radio, taj neverovatan izbor svačega (kao iz nekog magacina za reciklažu) od šmirgl do japanskog papira, i svaka upotrebljena olovka i bojica je ostavljala čarobno svedočenje o različitosti imaginacije.

Poseta izložbi je bila energetski napitak, rekreacija za mozak, inspiracija za nastavak šetnje, poruka iz kosmosa, ne propustite!

I ovaj teški kišni dan je pravi da ga osvetlimo u sebi, možda bih i ja mogla ponovo da odem u posetu magičnom Mirou.