Atos nam je poklon

Atos je stigao poslednjeg petka pred Novu Godinu. Stigla nam je beba od 7 ipo nedelja. Zaboravili smo kako je imati bebu u kući, Atos nam je to ponovo vratio, a Stefanu nametnuo obaveze i odgovornost koju ne verujem da je mogao da zamisili.

Atos nam je stvarno poklon. Donosi radost, igru, čak i kad se borimo s njim da nauči ona osnovna pravila ponašanja u stanu. Nismo mnogo odmakli, kažu da moramo imati strpljenja. Ovih hladnih dana on nam je rekreacija, jurcamo s njim za lopticama, čučimo i klečimo na podu dok upijamo barice i trljamo tepihe raznim sredstvima, ali on je tako neodoljiv, ljutimo se na njega kroz smeh, čak i kad nas nekontrolisano gricne svojim igličastim zubićima, laje na otvaranje prozora, vuče froncle, ostavi nepoželjan “trag”, i to opet i opet tamo gde mu nije mesto.

Ipak izaziva toplinu u srcu kad umorno zaspi iscrpljen od akcije njuškanja i istraživanja po kući  u nekom zamišljenom lovu, ponekad  spava i  na ledjima…

I raste, došao je bucmast da bi kod nas već dobio još oko 800 gr.

On je Westi, što znači da spada u male pse … ali psi brže rastu nego ljudi i nikad sasavim ne odrastu. Beba Atos će uvek zavisiti od nas i to je velika novost u našim životima.