Pričaonica u nastavcima

Mnogo puta sam čula prošlih dana da nam se ne piše dobro zbog lepog vremena, da je neophodno da se pokvari i bude primereno uobicajenom novembarskom sivilu, hladnoći i bar kiši, ako već nikako da padne sneg i u nižim predelima. To bi trebalo da doprinese svopštem zdravlju stanovništva i otkloni opasnost od napada virusa. Ne znam onda kako nam uopšte stigne grip-kad tad u toku zimske sezone. Ljudima se ne može ugoditi, te tako nekima ipak ne prija ova promena, a u našoj kući virus je oborio juče 66,66% stanovništva. Danas smo bolje, odmaramo se, mirujemo kako bi to lekari preporučili, uz puno čaja i već nam nije zlo i na sam pogled na hranu. U (nenadanoj) dokolici ponešto se pročita, pogleda tv u terminu koji nije inače dostupan. Ne mogu da kazem da mi je današnji dan bio dosadan, izdržala bih još jedan takav kod kuće, kad bi se moglo.

Možda i nije znak da mi je danas bolje nego juče to što sam se šarajući daljinskim po tv programima zaustavila na direktnom prenosu iz Skupštine RS. Stpljenje me je držalo kratko, al’ svašta sam čula: od fantastičnih cifara koje se vrte po platnim spiskovima aerodromskih glavešina naše metropole, preko zahteva za hapšenjem tih i takvih lopuža, koja se moraju odigrati već danas do mraka, preko komplikovane mreže pretnji i ugrožavanja dece poslanika sistemom sms organizovane od strane važnog lica iz korova radikalne stranke izraslih mladih naprednjaka podržanih nekom intervntnom brigadom policije( ako sam dobro povezala), plus o nekom dugu nekom fondu nečega u Bajinoj bašti, a sve to kao primedbe po poslovniku, ne garantujem da sam dobro zapamtila, možda mi fali uvid u predhodne nastavke. Znam da je za par minuta palo mnogo optužbi za kriminal, teških i ružnih reči, mogli bi se u govorima pomenuti s onima koji su ih tako ocrnili suditi dok je sveta i veka, sem ako svi pre toga zajedno ne napune neki kazamat. O čemu Skupština ustvari raspravlja? Da li neko zna da li mi stari pasoš (nepostojece države) i dalje važi samo do 31.decembra o.g., mada u njemu piše da ističe dogodine u ovo vreme.

Odjednom mi je pao na pamet Hajd park (Hayd Park), ustvari onaj tzv. Hayd Park Corner, svetski poznato mesto u svetski poznatom parku u Londonu gde svako može da iznese mišljenje o bilo čemu. Zapitala sam se zašto su nam bili ptrebni izbori i zašto skupo plaćamo narodne predstavnike da bi oni od naše Skupštine pravili taj ugao “pričam ti šta mi je volja” umesto da nas vode ka mestu i vemenu boljeg života. Osveživši sećanje i obogativši znanje shvatila sam da je ugao u londonskom ( i još nekim gradovima koje su ga kasnije dobili) Hajd parku mesto gde su se i ozbiljne pametne reči čule, ozbiljne bitke vodile i da pomenuto poredjenje ne bi bilo adekvatno.

Verovatno nisam jedina koja je imala iluzije i predrasude da je to mesto koje ne podleže nikakvim pravilima ili zakonu, a istina je da dozvola javnog obraćanja važi sve dok policija to što govornici iznose može smatrati u skladu s zakonom, tj. ne postoji imunitet koji govornike štiti pred zakonom, ali s druge strane nijedna tema nije zabranjena. Po pravilu policija je tolerantna i interveniše samo u slučajevima ukoliko dobije primedbe na govor ili je govornik preterao s upotrebom ružnih reči.

Mnogi od redovnih govornika koji se čuju u londonskom Hajd parku nisu poznati ni po nečemu, ipak zabeleženo je da su na tom mestu govorili i Karl Marks, Vladimir Lenjin, Džrdž Orvel, … Krajem devetnaestog veka tu su se skupljali socijalisti da iznose svoje mišljenje i debatuju.

2003. godine vlasti koje upravljaju parkom su pokušale da zabrane demonstracije protiv rata u Iraku, što je izazvalo nemire.

Beograd stvarno ima svog imenjaka čuvenog londoskog Hajd parka, nastalog pošto je polovinom devetnaestog veka na livadama na Topčiderskom brdu počela planska sadnja drveća oko konaka kneza Miloša, pa istoričari kažu da da je Topčiderski park postao prvi te vrste u Beogradu, a danas je najstariji u gradu. Naš Hajd park nalazi se na početku Topčiderskog brda, a sadašnji izgled dobio je tridesetih godina prošlog veka. Danas, nažalost, ovaj park nije reprezentativan, tek poneki njegovi delovi su uredjeni i mogu da se pohvale lepotom, veliki deo ovog parka iskopan je i uništen prvo zbog gradnje Prokopa, a potom i bulevara za „Kuću cveća“.

Neko bi rekao: Kakav Hajd park-takva i Skupština.