Katastrofe

Katastrofe izazvane razornim prirodnim silama ne prestaju da nas svaki dan užasavaju nepojmljivim brojem mrtvih, nestalih, povredenjih, ostalih bez krova nad glavom, bez vode i hrane, lekova…, očajnih roditelja, uplakane unezverene siročadi…, zdrobljenih ljudi koji ipak dišu duboko pod ruševinama i nadaju se da će preživeti, nažalost, i onih unesrećenih ljudi obespravljenih toliko da ni pomoć ne mogu da dobiju. Prirodne katastrofe su na sve strane, opominjuće, prečeste, zastrašujuće, nedovoljno predvidljive, dokazuju ljudsku nemoć.

I sad, u trenu koji mi u Srbiji igrom slučaja živimo tako daleko od tajfuna, snažnih zemljotresa, nezadrživih požara, ne vidimo da nam je miran život na dohvat ruke, da nam je bolje nego mnogima, da smo poštedjeni, ali da se ne zna dokle će nam taj dar biti dat.

A da nam ne bi bilo bar malo dobro ovih skoro već letnjih dana pristiglih pre vremena, u kosmopolitskoj atmosferi beogradske euforije da se bude nezaboravan domaćin i organizator jedne velike evropske muzičke parade-šarade, moramo i mi da njusimo strah od katastrofe i obespravljenosti o čemu se predano brinu naši političari, ne daju nam da najzad udahnemo nadu i dobijemo šansu za običan civilizovan život bez konfrontacije s komšijama na mikro i makro nivou, da nam najzad omoguće slobodu planiranja svog života s nekim realnim procentom ostvarljivosti. Umesto toga iz glasačkih kutija ove nedelje poiskakali su, kao oni pajaci za grube šale, ili cvetovi koji prskaju mastilo, neki nesrećni rezultati otvarajući mogućnost za nakaznu kombinatoriku i još jednu sezonu ili petoljetku katastrofe sa ovu zemlju.

ps. Džaba ste krečili ! ?