Baština

Sigurno se svakom dogodi da ga neki dogadjaj toliko sentimentalno pogodi da odmah nije u stanju da ga racionalno i mirno komentariše. Moj susret takve vrste bio je u sredu 28.novembra u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca na koncertu nazvanom ZA DOM MOKRANJČEVE ZADUŽBINE. Nekako neplanirano unapred, sticajem srećnih i posebnih okolnosti pošla sam da čujem jedan glas u jednom horu, potpuno nespremna da atmosfera bude pomalo bez sjaja, preskromna, program odštampan na neobičnom običnom plavom papiru kao na školskoj priredbi, ulazak u salu s zakašnjenjem kao da se čekao neko (važan) ko ipak nije došao, a ni jos pedesetak onih koji su bili planirani za prvih pet praznih redova u parteru. Akademik Despić nam je koncizno izložio vrednost i važnost Mokranjca i njegovog dela kome je potreban DOM za zadužbinu, zadužbinu čoveka koji nije bio samo negotinski lokalni sakupljač narodnog muzičkog blaga. Objasnio nam je da je opet neko vreme u nepovrat izgubljeno i da je potrebna hitra akcija. Ne verujem da je iko u sali bio drugog mišljenja, samo se bojim da su oni koje je trebalo ubediti da budu donatori sedeli to veče na nekom drugom mestu.

Koncert možda nije bio najbolji koji su Prvo beogradsko pevacko drustvo, Akadaemski kamerni hor Liceum, Hor “Obilic” AKUD UB “Branko Krsmanovic” i Akademski hor Collegium musicum izveli u svojoj karijeri, no sigurno je jedan od onih koji su pokazali da plemenit duh umetnosti i svetlog cilja može da ispuni svako srce i prepuni na izgled polupraznu (prilično oronulu) salu, da pevače inspiriše, podigne na noge publiku, da joj izmami ne samo aplauz, vec glas i pesmu i da se svi stope u jedan hor pevajuci Za mnogaja leta. Čudilo bi me da sam bila jedina kojoj su pošle suze. Ko zna da li bi to bilo tako spontano lako da nije razigrana dirigentska ruka i izvanredna volja Darinke Matić Marović vladala ne samo Obilićem i Collegiumom, pokazavši kako se postiže jedinstvo pod sigurnom rukom, sve do finala.

Mokranjac je spašen već ovim koncertom. Nadam se da će akcija koja traje i dalje biti što bolje marketinški podržana i doneti dovoljno donatora da sačuvamo baštinu, dužni smo to Mokranjcu koji ju je sačuvao u svoje vreme i stvarao za buduća pokolenja. I to je naš Jerusalem.