Kulturni dodatak

Profesinalcima kritičarima je posao da kritikuju, maksimalno stručno. Kritikujemo svi svaki dan više ili manje, imamo i svoje lično mišljenje o izložbama, koncertima, pozorišnim predstavama…. Dešava se da se naše mišljenje, doživljaj dogadjaja kome smo prisustvovali razlikuje (dosta) od kritike koju pročitamo u novinama ili čujemo, nekad toliko da se upitamo da li smo bili na istom mestu. Uzgred, imam utisak da veoma retko žiri publike i stručni žiri poklope svoje mišljenje, svoj izbor.
Ovih jesenjih dana ima mnogo lepih kulturnih dogadjaja, tradicionalnih festivala-svečanosti, izložbi, počela je pozorišna sezona. Nemoguće je svuda stići, čak i kad bi mi to bio posao, a nije.
Prošle nedelje otvoreno je Bijenale keramike, otvoren je BEMUS, JDP je imalo premijeru-sticajem dobrih okolnosti bila sam na sva tri mesta.
Keramiku izuzetno volim, svaki predmet, svejedno da li bio “samo” umetnička interpretacija ideje ili s dodatom upotrebnom vrednošću, unosi lepotu u naš život, prati čoveka kroz celu istoriju njegovog postojanja. Divim se keramičarima možda i više nego drugim umetnicima znajući, bar iz druge ruke, njihovu nikad potpuno dobijenu bitku s vatrom i zemljom koji oblikuju.
BEMUS je počeo Malerom, ali ne mislim da je to loš znak, naprotiv pokazalo se da neki delovi RTS kao što je njihov veliki sinfonijski orkestar i hor napreduju vešto vodjeni sjajnim dirigentom Bojanom Sudjićem, a da ja sve više uživam u muzici ovog velikog kompozitora. Ono, što se tiče Centra Sava sve je stara priča, a stručnim mišljenjem kritičara se neću opterećivati, slažemo se da je mecosopran, madam Lipovšek dala najlepši trenutak koncerta. “Uskrsnuće” je bilo vredno poslušati, uživo, a baloni koji su posle leteli po sali nisu ništa pokvarili.
Premijera “Don Krsta” u JDP me upozorava da je kadkad bolje biti selektivan, sačuvati autorstvo u jednoj oblasti, ne raditi istovremeno dva posla. Svestranu gospodju Vidu Ognjenović, veoma cenim, njen tekst drame svakako ima visoku literarnu vrednost, ali realizacija, kako sam je ja doživela, nije dostigla i iskoristila sve mogućnosti teksta, čak su neka rešenja bila režijski prilično neprihvatljiva za moj ukus, ne po modernom pristupu, već neskladom i hodom po ivici kiča koji je promašio ideju i potrebu drame. Pojedini delovi i glumci kao da nisu bili iz ove predstave.
Veoma sam uživala u tri večernja izlaska od četvrtka do subote, toliko različita, no svaki mi je učinio dan posebnim.
Nedelja mi je donela jednu (s)mešanu slatko-gorku šemu s TV i lepu šetnju s prijateljima po Kalemegdanu. Nažalost, za čitanje knjige sam bila umorna. Već duže divna knjiga stoji nedočitana.
Lepo bi bilo da mi je češće ovako kvalitetno ispunjeno vreme. Možda i od mene zavisi.