Leteći miševi na Kalemegdanu

Pišući o talentovanoj deci pomenula sam nedavno da sledi još jedna izložba. Preksinoć je sasvim obicna noć, skoro blaga, zanimljivim performansom žongliranja s vatrom, dobro odabranim kao uvodna sekvenca, dobila na tajanstvenosti i pripremila nas za Evropsku noć slepih miševa, ne samo za prelepe i začudjujuće verodostojne likovne interpretacije slepih miševa-ljiljaka uhvaćenih okom malih slikara: “Leteći miševi” polaznika Art studija “Malimonmartr”, već i na temu i predavanje, koje većina posetilaca (a bilo ih je izgleda neočekivano puno), nije zapazila u najavi programa u galeriji Prirodnjačkog muzeja: “Besnilo kod slepih miševa” Nenada Vranješa iz Pasterovog zavoda u Novom Sadu i “Novosti srpske slepomišologije” Milana Paunovića i Kranka Karapandže. Organizatori i autori su se uz zadovoljan osmeh prilagodili neočekivano brojnoj mladoj publici. Znanja nikad previše.

Moju pažnju privukla je i zbirka školjki i jednostavno dizajnirannog nakita od raznobojnih prirodnih materijala, uglavnom kamenja. Rado preporučujem da prošetate Kalemegdanom i svratite na ovo simpatično mesto, primerci se mogu kupiti, cene su mi se učinile sasvim razumne, mene bi obradovalo da dobijem na poklon nešto iz njihove vitrine…ili ću kupiti sama.

Besnilo je tema za sebe, aspekti za razmatranje su mnogobrojni. Moja prva asocijacija je na literaturu, na Borislava Pekića. Posluživši se motivima kriminalističke, političke i naučne fantastike on je napisao neobican roman, kažu “Bolje od Forsajta, uzbudljivije od Stivena Kinga.”