Požar-ljudski faktor-zločin-kazna

Ova godina mi prolazi prepuna strašnih vesti o ratovima, političkim krizama, prirodnim katastrofama, razaranjima svih vrsta u kojima neizbežno nailazimo na ljudski faktor, “prevedeno” ljudi su često uzročnici ili nedovoljno rade na prevenciji i čuvanju svog okruženja, svog mira, svojih života.

Malo sam odahnula kad sam pročitala da je drevna Olimpija odbranjena od požara, ali jos uvek nemoćno brinem, mislim na naše grčke prijatelje iz tog kraja, s nevericom pomišljam da mogu ostati bez kuće, maslinjaka, vinograda, doma u kome su nam pružili nezaboravno gostoprimstvo, trenutke radosti druženja, uz domaće plodove divne klime i njihovog teškog rada , nežne zvuke gitare i nacionalnog instrumenta čijeg imena ne mogu da se setim …

Čini se optimistički kad grčki ministar za kulturu tokom obilaska ugroženog mesta Olimpije, izjavi da su pripadnici vatrogasnih jedinica, policije, ratnog vazduhoplovstva i dobrovoljci, sva raspoloživa sila, nadljudskim naporima zaustavili kretanje stihije, da su muzej u Olimpiji u kome se nalaze kipovi iz vremena drevne Grčke kao i arheološke iskopine ostali netaknuti. Ali ljudi iz okolnih sela su nezadovoljni, neki nisu imali sreće, vatra je napravila pustoš, nekako su evakuisani, spasavani su zivoti najslabijih pred opasno razbuktalom vatrom, nažalost ima žrtava.

Olimpija, datira još iz desetog veka pre naše ere, prestonica je antičkih Olimpijskih igara, od kojih su prve održane u osmom veku pre naše ere. Nekad se tu nalazila gigantska statua boga Zevsa, sačinjena od zlata i slonovače, smatrana jednim od sedam svetskih čuda. Čak da se u Olimpiji i dan danas svečano ne pali olimpijski plamen, njena fundamentalnost za svetsku kulturu je neosporna.

Izveštači kazu da su plameni jezici doprli do ivice antičkog olimpijskog stadiona i spržili dvorište muzeja u kome se nalazi jedna od najčuvenijih grčkih arheoloških zbirki, a zvaničnici da je na zaštiti Olimpije od požara bilo angažovano šest aviona za gašenje požara, dva helikoptera, 15 vatrogasnih vozila i 45 vatrogasaca….

Prosle godine sam imala sreću da posetim ovo fantastično, nezaboravno mesto, mesecima sam slala prijateljima fotografije i očarana pričala o njemu. Olimpija je istorijska lekcija o veličini koja nije neuništiva.

Nadam se da je ovo velika opomena, ne samo u Grčkoj, jer se čini da su požari veoma ozbiljan problem svuda u svetu. Gledala sam uz put ovog leta hektare sprženih šuma u Americi. Velike vrućine je teško kontrolisati, a ljude možda još teže.

Ni nas nisu mimoišli užasi vatre, gorela je šuma kod jezera Zaovine na Tari, uništavala predivnu prirodu, pamtim je po najupečatčjivijem mirisu borovine koji sam osetila u životu, a tako daleko od nekog ostrva na moru…

Nesreće prečesto dopiru do nas samo kao ilustracije s kojima nemamo pravi kontakt, tek kada nas lično povežu s nekim koga znamo, s nečim vidjenim, nečim što nam probudi stvarnu emociju….shvatimo da život postoji iza slike i reči.

Hvatanje vinovnika- krivaca za zločine(e) je neophodno, da li smem da kazem koliki bes u meni izaziva pomisao da je neko NAMERNO izazvao požar, ljudske žrtve, uništavanje….Adekvatna kazna-drakonska-doživotna robija ili jos strožija možda bi odvratila ponekog?