Na ćošku ništa novo

Nemam iluzija da su ljudi svesniji i bolji u nekoj drugoj zemlji, da su pametniji kad umeju da djubre razdvajaju i recikliraju, da mnogi dobrovoljno poštuju zakone…Ne, sve je stvar učenja kroz prisilu i kaznu, i to ne terorom i batinama, vec “lakim” zavlačenjem ruke u dzep i nagradom za opstu dobrobit. Recikliranje djubreta je izmišljotina razvijenih i bogatih zemalja koje koliko toliko brinu o svojim gradjanima i poreskim obveznicima.

Moram da se vratim na nedavno putovanje američkim autoputevima i na moju nevericu da većina vozača poštuje ograničenje brzine od svega 65-70 milja, mada putevi neodoljivo zovu da se doda gas. Preterate li (ubedjeni da je oko vas pusta nedodjija) ljubazni saobraćajni policajac se pojavi niotkuda, spreman da ilustruje brzinu i odgovori na sva pitanja čak i tipa “Šta radite ako imate istovremeno više onih koji su prekoračili brzinu?”. Ipak, ono sto me je više privuklo pažnju su monitori na odredjenim deonicama (verovatno poznatim po tendenciji da se krši ograničenje brzine) na kojima se pojavljuje “uspori” i brzina onog koji je prekardašio! Prevencija!

U gradovima (većim od Beograda) pešake propuštaju bez buke, u provinciji se semafori pojavljuju i na čudnim mestima, videh jedan i solarni:).

 I samo jos dodatak na “moju” osnovnu temu, zapazih i znak upozorenja, u mnostvu poznatih i pomalo čudnih poruka, vezan za bacanje-odlaganje djubreta za koje je zaprećena kazna različito skupa, od 101, cak i do 1000 $ -jasno definisano. 

 Možda bi jedna obična video kamera na ćošku mog nezadovoljstva pomogla inspektorima i dodelila zasluženu kaznu onima koji prave djubrište svuda, a to bi se pročulo-dobar glas se daleko čuje-eto prevencije za dalje… Mislim da je sada bilo dosta o ovom sitnom problemu za našu zemlju, sledeći put ću se javiti na ovu temu s pravim novostima, nadam se kad budem mogla da snimim jutarnju (9h) sliku bez djubreta, bar dva puta za redom.