Bluebell for you

Na vest o smrti umetnika, ikone jednog vremena, ne usudjujem se da napisem nista vise osim da posebnost nosi svoje velike terete. Ime Milana Oklopdzica izaziva asocijacije koje brisu granice medju generacijama, evo da se podsetimo… na  CA. blues:

  ” Otvori usta i sakrij se iza njih.  Moje ime je Johnny Walker. Izgovara se isto kao sto se i pije.   Ja ne radim nigde: isuvise sam lak za tezak posao, isuvise sam tezak za lak posao, i isuvise seksi za nocni posao.

   Jos niko nije otisao na sud zato sto je ubio neciji duh.

   Ima ljudi u drustvenim bolnicama koji su tamo proveli po trideset krvavih godina samo zato sto su nekad davno razbili prozor u svom vlastitom stanu.

   Volim te. Ne znam kako se to kaze na kalifornijskom.

   Poceo sam da ceznem za zavicajem; za nekim toplim krevetom, ljudima koje sam poznavao, za nekim mirnim ulicama, za nekim lukama u kojima je voda ruzicasta sa zalaskom sunca, za nekim devojkama koje sam ostavio iza sebe, na brzinu, pakujuci se sebicno za put. Kako je to kurvinsko osecanje, ta ceznja! Ne nostalgija, ne patnja zbog toga sto si nekud daleko otisao – to je bila ceznja u najcistijem obliku, uvek sanjas o necemu DRUGOM.”

I na  njegovo vreme van vremena…

“Najhitrijim korakom na svetu, prelazio sam rastojanje od škole do moje ulice. Onima koji ne poznaju Cuburu, odmah saopštavam kako je to rastojanje tri puta vece od dužine same ulice. Možda je to najkraca ulica u Beogradu i, baš zbog svog maloletstva, tri puta je menjala ime u posleratnom periodu vladavine komunistickih urednika. Govorim o mojoj, Kotorskoj. Mada, i njena starija sestra, Makenzijeva, prešla je isti put.
Narod nema sta da jede! Promeni ime ulici.”

Bluebell for you.