Archive for April, 2012

Baletanke za svaku nogu

Ah te BALETANKE, moje naj-naj omiljenije cipele. Nanosila sam se cipela sa visokim i malo nižim štiklama, ali se nikad nisam odrekla baletanki, uvek sam imala bar jedan par spreman za neku-svaku priliku, poslednjih godina često ih nosim  leti umesto sandala.

O baletankama bi se mogao napisati roman,  one su preplavile planetu, igrale su u filmovima, nosile su ih i nose slavne ličnosti, proizvode ih luksuzne modne kuće i niskobudžetne kineske fabrike, pravili su ih i lokalni obućari-majstori u mojoj mladosti, skoro po meri.

 

One su kao cveće u prirodi ili bašti, beskraj varijacija, kombinacija, boja, detalja, pa čak i oblika iako im je zajednička karakteristična forma-kroj i manjak pete. Verujem da su i dalje inspiracija modnim dizajnerima kao i nama koji ih kupujemo, nosimo od jutra do mraka…

 

Ali, ponovo ih ove godine modni guruji otpisuju, kažu da im je odzvonilo, nisu u trendu. Na sve to tržište odgovara zapanjujućim ciframa o skoku prodaje: u M&S baletanke se prodaju bolje nego ikad-100,000 pari  u prvom kvartalu 2012 – što je skok od 76%  u odnosu na 2011.

Isti ti modni stručnjaci – autoriteti se slažu da će i ove godine skoro svaka žena imati par, priznaju da to nije bez razloga: udobne su, možete ih nositi svuda, u sportsko opuštenoj varijanti do važnog izlaska u restoran ili neko drugo posebno mesto, a da ne izgledate neadekvatno.

Baletanke, ipak, previse dobijaju karakter robe široke potrošnje da bi bile modni detalj, robne kuće su počele da ih prodaju kao čarape ili pantofle, bezbroj rafova sa bezbroj modela i brendova.

Nekad nije bilo tako. Kada ih je Brižit Bardo ponela, kao i Odri Hepbern, bile su odmah  u trendu.  Zvezdani trenuci dosežu još u srednji vek kada su ih nosile i žene i muškarci odredjenih društvenih klasa, a u bližoj prošlosti i neke krunisane glave. Kasnije su ih Kejt Mos i Siena Miler ponovo donele na “scenu” u kombinaciji sa uskim farmerkama, to su bile brendirane varijante, izuzetno dizajnirane i kvalitetne.

Kopiranje koje je masovno usledilo promenilo je njihov modni značaj. To što ih svaka zaposlena mama  rado nosi uz neke ne tako idealno skrojene farmerke, bilokakvu jaknu i ne baš sveže opranu kosu,  nije sačuvalo prvobitni modni imidž.

Sve što novi trendovi i modni guruji nude ima vrtoglavo visoke štikle, platforme, i svakakve maštovite dodatke, ali je teško uklopivo u svakodnevni život većine žena. Baletanke su praktične, i dalje imaju harizmu i šarm, kolikogod su ih otpisali –skinuli s modnog pijedestala. Kažu da ih čak i Kejt Mos i dalje nosi kao sve druge mame.

Jedva čekam da se vreme ponovo stabilizuje i krene sezona-baletanki.

Twiggy za sva vremena

Twiggy me uvek podseti na moju mladost, devojaštvo, uklapam se u vreme kad je ona postala ikona mode, novi lik, simbol koji je fascinirao mlade devojke prvo u Engleskoj, a zatim i širom sveta.

Povremeno „iskrsne“ negde u moru onoga što današnja modna industrija i ogroman broj uspešnih drugačijih modela nudi sa svih strana, pa tako shvatim da Twiggy itekako postoji i traje svih godina posle čuvene rečenice koju je izgovorila završavajući neobično kratku karijeru modela (1965-1970): „ Ne možeš  celog života biti vešalica za odeću“.

I ona to stvarno i nije. Karijeru je nastavila na mnogim drugim poljima, no ipak se nije odrekla mode u kojoj živi i radi i dalje. Upravo je od danas u prodaji  njena nova kolekcija za M&S, sa 47 komada odeće , koji nude “stil i zabavu” uz “izrazite šare, miks tekstura materijala i jasne boje”

 

 

Kolekcija je inspirisana trenutnim trendovima sa revija, ali i njenim ličnim stilom. Prema sopstevenim rečima obraća se ženama od 18-80 godina.  Bravo, još uvek volim neke krojeve isto kao i kad sam imala 18.

Pogledala sam najavu i svidja mi se, prati onu nit koju sam još iz njenih slavnih vremena prihvatila i nesvesno uvek volim da vidim i na sebi i na drugima. Naravno, odrekla sam se mini suknje.

Twiggy za sva vremena! Tako i  izgleda, samo malo “bucmastija” sa svojih 62 godine. Nekada je bila simbol za mršavicu, mada me je podatak o njenim tadašnjeim merama iznenadio, nije ni toliko visoka, ni toliko mršava kao današnje generacije manekenki. Sa 167cm i 51 kg skoro da je čudo da je mogla to da bude, što govori o dugim kvalitetima, fotogeničnosti i ličnosti.

 

Njenu figuru tada nije bilo teško “kopirati”, skoro smo se “poklapale” tih slatkih godina, s mojih 164cm-51kg, kad sam se žalila što nemam bar još  3cm u visinu… pusta  mladost.

Danas je visina irelevanta, a kilogrami traže stalnu kontrolu. Modu pratim vise gledanjem drugih i “špijuniranjem” trendova na lakovanim stranicama časopisa, koje još uvek mnogo volim.  Odeću uklapam  ponekad nemarno, ponekad se potrudim više, no uvek –zauvek volim krpice, cipelice, torbice….i Twiggy.