Archive for the ‘Zdravlje’ Category

Umirujuće i zdravo

Nove preporuke za zdrav život i hranu koju bi trebalo jesti pojavljuju se svaki dan. Da li su stvarno nove i kako biti dovoljno selektivan u njihovom prihvatanju? Najčešće smo skloni da MOŽDA usvojimo ono što nam u tom trenutku odgovara, teško menjamo loše navike, retko razmišljamo na duži rok, lečimo se kad moramo, ne obraćamo pažnju na preventivne predloge.

U moru istraživanja, teorija, novih otkrića i magle koju nam prodaje industrija za „bolji i duži život“, nije lako izabrati „paket po svojoj meri“.

Ipak, mislim da postoje neke nedvosmislene i logične smernice s kojima nema dileme.

Jedna od njih je : JEDITE SVEŽU SEZONSKU HRANU!

Najbolja je hrana koja je prirodno sazrela u toku nekog godišnjeg doba. Pored kvaliteta i autentičnog ukusa, ona je obično i najjeftinija.

Globalna trgovina i povezanost omogućila nam je da zaboravimo na razlike u sezoni, šarenilo ponude u samoposlugama mami. Naravno, onih tmurnih hladnih zimskih dana oči i čula nam privlači vesela boja paradajiza i skupo ga plaćamo da bismo imali iluziju topline i blagostanja, mada je on izrastao u potpuno „nerajskoj“ sredini i najčešće nema ništa od dobrog ukusa za kojim čeznemo. Zelena salata je cele godine, možda, ponajviše slična onoj pravoj prolećnoj i letnjoj.

Šta se može, sa našom klimom zimi nema mnogo mogućnosti za raznovrsnost i raznobojnost u ishrani, sladak i kiseo kupus je odlična hrana, ali dosadi, kao i krompir, cvekla, pasulj, turšija.

I kad stigne proleće, neke sveže vrste voća i povrća imaju veoma kratak period kad se mogu naći na zelenim pijacama, tek nedelju-dve, pa su posle opet dostupne samo iz  rashladnih komora i zamrzivača ili nikako. Kažu da to nije tako loše, naprotiv, samo je bitno da su prirodno gajeni i sazreli, a najvažnije da nisu nekontrolisano hemijski tretirani pesticidima i ostalim sličnim sredstvima.

Još malo o zelenoj salati i njenim brojnim varijacijama (drugih boja i nijansi u ukusu), koje spadaju u lisnato zeleno povrće, male kaloriske vrednosti, 100 gr ima samo 15 Kcal, pretežno je čini voda, ali ima korisne vitamine, materije kao što je kalijum koji blagotvorno utiče na metabolizam. Zelena salata se smatra „sredstvom za umirenje“ jer sadrži neškodljiv laktuin, materiju koja deluje analgetički, sedativno i izaziva san, a dodatno deluje diuretično, sadrži male količine zasićenih masti, holesterola i soli.

Idealna je dijetalna namirnica! Priprema je jednostavna i brza, može se odlično kombinovati s drugim salatama. Najviše vremena je potrebno da se temeljno opere, što je veoma važno.

U proleće obavezno neka vam na tanjiru bude sveže lisnato povrće, pored zelene salate, ne propustite spanać, peršun, sremuš, mladi luk…

 

 

Ponovljamo dok ne naučimo

Često postoji dilema da li je hrana koja utiče na hormon sreće istovremeno i najzdravija. Svi uvek prvo pomislimo na čokoladu.

Nutricionista i dijetetičar R.A.Hill “otkriva” kako da  dostignemo sreću i bez čokolade.

Njeni predlozi su:

1. Ugljenihidrati sa niskim glikemijskim indeksom koji se sporo razgradjuju

Ugljenihidrati su neophodni za oslobadjanje serotinina, hormona sreće, koji u našem mozgu izaziva osećaj sreće, smirenosti i relaksiranosti.

Istraživanja su pokazala da taj efekat postižemo ako jedemo hleb od celog zrna žitarica, pahuljice, neoljušten pirinač, a ova hrana sprečava i promene u rapoloženju i pomaže da se duže održi isti nivo energije u toku dana.

2. Ćuretina i piletina

Ćuretina i piletina, kao i riba, razne vrste pasulja, jezgrasto voće i semenje imaju visoku koncentraciju proteina i amino kiselinu triptofan, takodje aktivnu u stimulaciji serotonina.

3. Masna riba

Nizak nivo omega 3 masnih kiselina može izazvati loše raspolženje i podložnost depresiji. Pomoći će tunjevina (ali ne iz konzerve), losos, pastrmka, skuša, sardine.

Sličan efekat ima avocado, jezgrasto voće, semenje i njihova ulja kao što je laneno i konopljino, pošto su i oni bogati omega 3 masnim kiselinama.

4. VODA

Dehidratacija može biti jedan od glavnih uzroka umora, a sa umorom postajemo nervozniji i lošeg raspoloženja. Preporuka je da se u toku dana popije 2 l vode. Ukoliko niste oduševljeni čistom vodom, dodajte joj svežeg soka, ili neku aromu sa listovima sveže nane ili limunom.

5. Voće i povrće

Nekad i mali nedostak odredjenih vitamin i mineral može imati značajan uticaj na to kako se osećate. Istraživanja potvrdjuju da je čak kod 78% ispitanika unošenje raznovrsnog voća i povrća u ishranu dovelo do vidnog poboljšanja raspoloženja.

6. Neoljuštene žitarice

Postoje rezultati istaživanja koji govore da je ishrana bogata vlaknastim materijama, naročito iz neoljuštenih žitarica, efikasna za emotivnu stabilnost, pozitivno raspoloženje, protiv depresije i za bolji san.

Sve smo ovo već pročitali i čuli, ali koliko se držimo preporuka? Mnogi češće popravljaju raspoloženje slatkišima i gaziranim slatkim sokovima i cola-ma… A kasnije im se kvari raspoloženje pri pogledu u ogledalo i kada stanu na vagu.

Zato ponavljamo i …ponavljamo da zdrava i korisna hrana može biti ukusna.

Polazim u potragu za takvim receptima.

Carpaccio di Arance e Olive Verde

U potrazi sam za zdravim i ukusnim receptima, receptima koji ne traže prviše veštine, čija je priprema brza, a rezultat nešto posebno, neka nova kombinacija ukusa, osvežavajuća i privlačna.

Tražim previse-izgleda da ne! Evo šta sam otkila na blogu:

http://pinchmysalt.com/2007/01/30/carpaccio-di-arance-e-olive-verde/#more-202

Opis putovanja i ovaj recept sa Sicilije pokazuju koliko jednostavne stvari posmatrane otvorenog uma daju lepote životu i nezaboravna sećanja. Sicilija je tako primamljiva destinacija, sada još vise.

Evo “prepisanog” recepta za sicilijansku salatu od crvenih pomorandži sa zelenim maslinama (Blood Orange Carpaccio with Green Olives)-odličan kolorit sa neverovatnim dodatkom- svežim belim lukom, uz peršun, maslinovo ulje i malo soli.

Priprema:

Oljuštiti pomorandže i razdvojiti kriške, očistiti membrane oštrim nožem, ukoliko je potrebno iseći na tanje komade. Aranžirati ih na tanjiru, poprskati maslinovim uljem i posuti sa malo soli, a zatim dodati peršun i zelene masline.

To je to-poslužiti odmah!

 

 

 

 

Aktivno kontrolisanje gladi

 

Strašna je pomisao da živimo u svetu drastičnih kontrasta,  da na našoj planeti ljudi umiru od gladi, da milioni  jedva preživljavaju zbog nedostatka hrane, na suprot  zemljama u kojima se hrana baca u značajnim količinama, a njeni stanovnici imaju  problema sa preteranom težinom  i svim  posledicama koje su mnogobrojne.

Milioni ljudi pokušavaju da smršaju, isprobavaju različite čudotvorne dijete, ili traže nove načine da jedu ono i onoliko koliko vole, a da se ne goje. Da li je to moguće?

Danas pročitah da  američki naučnici sa Univerziteta Harvard tvrde da ćete postati gojazni ukoliko pojedete samo 100 kalorija više od potrebne dnevne količine.

Postoje brojne tablice, neke preporuke za odredjivanje dnevnih potreba, zvuči lako, mislim da je rezultat prilično nepouzdan. Svako je jedinstven, svako je drugačiji i spolja i iznutra, svako u svom individualnom sistemu  i u odredjenom okruženju funkcioniše na svoj način. Koliko mi je baš danas potrebno hrane i koje?

Ipak ima nekoliko preporuka koje su generalno prihvatljive za sve nas u borbi za dobro zdravlje, vitak struk i protiv prekomerne težine-budite  AKTIVNI,  a ono što je dostupno (skoro) svima  je  pešačenje. Neka istraživanja su pokazala da se sa predjenih  8km dnevno može gubiti ½ kg nedeljno. Naravno, uz odredjene dijetalne predpostavke u ishrani (pominje se max 2000 kalorija).

Kako sagoreti pomenutih tako malih, a tako opasnih  100 kalorija?

Vožnja bicikla -15 min.
Brzo hodanje -20 min.
Čišćenje kuće -30 min.
Ples -16 min.
Lagano plivanje -20 min.
Igranje s decom-30 min.
Joga -30 min.
Šetanje psa – 50 min.

Ukoliko spadate u one srećne kojima će  trpeza biti izazovno puna u toku praznika, razmišljajte o šansi da istovremeno uživate u poslasticama i potrošite njihove kalorije. Najavili su lepo vreme, stiglo je dugo iščekivano proleće, a sedenje u baštama kafea ili uz roštilj neka vam ne bude jedina aktivnost na otvorenom.

.

 

 

Za telo i dušu-pileća supa

Pileća supa-Chicken Soup-Brodo di pollo ricetta

Pileća supa nije samo omiljen domaći specijalitet, koji podseća na bake i mame, već je u mnogim zemljama širom planete tradicionalno smatraju lekom kojim možete pobediti nazeb i simptome iscrpljenosti posle bolesti.

Kažu da je “Chicken soup” lek i za dušu.

Lako se sprema uz malo strpljenja.

SASTOJCI:
1 pile (oko 1 kg)

1 veza zeleni (mešavina korenja paškanata, peršuna i šargarepe ili samo šargarepa)
nekoliko zrna bibera , 1 glavica crnog luka, 1 koren (manji) celera ili “nožice”- tvrdji lisnati deo, 1- 2 čena belog luka

2 l vode
po želji: peršunovog lista, tanki rezanci za supu

Pripremanje: Očišćeno pile operite, isecite na veće komade (belo meso, batak s karabatkom, ledja), stavite u lonac i nalijte hladnom vodom (oko 2l). Dodajte očišćenu i opranu zelen, celer i ostalo povrće, kao i  biber i posolite. Kuvajte na umerenoj temperaturi, da lagano vri, dok meso ne postane mekano. Supu procediti, može da se pije ili da se ukuvaju rezanci ili knedle od griza i  pospe iseckan persunov list. Meso i povrće iz supe servirati uz raznovrsne sosove (paradajz, sos s belim lukom, kiselim krastavcima) ili s renom, senfom ili nekim od gotovih preliva za meso.

Za paradajz sos je potrebno: supena kašika do dve ulja, malo običnog brašna, kuvani sok ili pire paradajz, soli ili neki slani začin od povrća. Zagrejati ulje u dubljoj posudi za kuvanje, dodati brašno da pokupi masnoću i malo prepržiti kao zapršku, smanjiti vatru i zaliti vodom ili supom uz neprekidno mešanje dok se ne napravi glatka masa sosa.

A evo šta na istu temu kažu Italijani: Il brodo di pollo può essere completato con gnocchetti o julienne di verdure o frittatine tagliate a striscioline sottili.

http://www.cucinare.meglio.it/ricetta-brodo_di_pollo.html