Archive for the ‘Društvo’ Category
25
Izadji na FEST
Ili, moj beg ograničenog dometa
Sunčana nedelja s FEST-om bila bi kao stvorena za uživanje, pravi dan odmora. Takvu želim da je zadržim u sećanju, uz onu pravu atmosferu pune velike sale, dobre gužve koju je napravio sudar odlazećih gledalaca s predhodne predstave i nas već nestrpljivih da udjemo. Zaboraviću i neverovatnu nevaspitanost i neuvidjavnost zakasnelih gledalaca podržanu neprofesionalnošću osoblja SC.
Film „12“ , Nikite Mihalkova i pored verne pubilke, zaslužuje mnogo gledalaca, mnogo više nego što će imati priliku da ga vidi u Srbiji, čini mi se na samo dve projekcije u toku FESTa. Ovaj, na neki način, remake, pokazao je-meni-da za pravog majstora tudja ideja, čak i nešto već vidjeno (Twelve Angry Man), nije prepreka da stvori odličan film i otvori grotlo vulkana koji spava, sveže rane društva u tranziciji jedinstvenoj na planeti, teme u kojima se svi prepoznajemo, pošalje poruke koje ne bi trebalo da padnu u zaborav. Sigurno da Specijalna nagrada Venecijanskog festivala 2007. i nominacija za Oskara za strani film 2008. nešto znače, ali će se koplja kritičara i dalje lomiti , što i jeste njihov posao. Iz moje perpektive veoma sam zadovoljna što sam videla ovaj film, odabran od stvarno impozantnog broja ponudjenih na FESTu.
Nešto slično mi se dogodilo, mislim 2004., kad sam u selekciji koja se davala u Kinoteci, pogledala film “Kuća ludaka” (House of Fools), starijeg brata velikog umetnika, takodje velikog umetnika filma Andreja Končalovskog. Nisam sigurna da li je osim te jedne projekcije bilo još neke. I taj film je savršena ilustracija ratnog ludila, daleko većeg nego bilokoja institucija za mentalno poremećene, narodski zvane ludake, smeštena na granici izmedju Čečenije i Rusije u toku njihovog krvavog sukoba, a mogla bi biti i neka nama bliža granica, ratno ludilo je univerzalno. Festival u Veneciji je i ovaj film nagradio, Evropa toplo pozdravila, ali ne i svi u Rusiji.
Nikita Mihalkov je na svoj nacin spreman da se angažuje u svetskim problemima ne samo kroz svoju umetnost, zabeleženo je da je i 2006. podržao Srbe na Kosovu i protivio se zahtevima za nezavisnost Kosova, što je učinio i nedavno.
S druge strane, nešto prašine oko filma “12” diglo se još pre njegove nominacije za Oskara, ne želim da mi politika pokvari najbolji utisak ove nedelje. Zanemaricu činjenicu da se film završava razotkrivajući kao glas mudrosti i ruku koja pomaže porotnika, nikad penzionisanog, oficira tajne službe, što valjda nije jedino što je nagnalo Putina da izjavi da film” izaziva suze”. Mislim da se filmu mora priznati majstorsko suočavanje s mnogo predrasuda i duboko skrivenih problema na lucidan, human i emotivan način. I biću slobodna da za poentu filma i momenat kad se on završava uzmem rečenicu drugog (ili prvog) heroja, čoveka koji je iskusio čarobno dejstvo dobrote i kaže: “Svako mora da odluči za sebe”, tako nekako.
O filmskom zanatu šta ima da se priča. Volele bih da imam slobodnog vremena i priliku za jednu retrospektivu, Mihalkova kao reditelja i kao glumca. Eto, trenutno ne mogu da se setim nijednog filma osim “Varljivog sunca” i “Sibirskog berberina”. Možda još noćas stiže novi Oskar za Mihalkova.
Nedelja je prošla, već u povratku iz SC stigla me je misao da sam duž saobraćajnice kod Ušća po banderama videla okačene slike Putina s rečima zahvalnosti Rusiji, a sutra nam stižu Medvedev i Lavrov. Podilaze mi žmarci. U umetnosti velikih Rusa uživam, od ruske politike strepim i još štošta….
23
Distanca
Danas uz neku, bar malu, distancu juče, prekjuče….. izgledaju druagčije?
U vrtlogu odjeka danas sam pokušala da shvatim kontraste da bi mi bilo lakše, ali ne ide.
Lutam, u cik-cak, tražim lek za glavobolju, dobro je pročitati, al’ ne leči.
http://www.elektrobeton.net/, uz “UNUTRAŠNJI VOJALOG”
I dalje, s nevericom gledam , pa sve dublje padam… u prošlost.
http://www.youtube.com/watch?v=yfmDDYPVQFo
Nemam više snage da jurim krivce za našu nacionalnu nesreću, beznadje u kome nam deca rastu u kriminalce i vandale ili beže u sebe ili od kuće. Volela bih da stavimo tačku.
FEST je ipak počeo. Izabrala sam samo dva filma da pogledam, rumunski i ruski (samo koincidencija). Prvi je “12”, Nikite Mikhalkova, nisam odolela 🙂
21
Kosovo u srcu, Srbija na raskrsnici
Ovaj narod je i danas pokazao da zaslužuje bolje političare nego što ga vode, bolju budućnost nego što mu oni obećavaju, drugačiju sudbinu od one koja ga stalno prati. Ovaj narod, srpski, prečesto u zbegovima, raseljen i politički podeljen, može da bude dostojanstven, čak i kad mu civilizacujske tekovine njegove prošlosti jedni ruše i otimaju, a drugi zloupotrebljavaju u političke ciljeve. Lepe i tužne pesme, evocirajući vekovu žalost, otpevane na starinski tradicionalan način svakog su dirnule, protesne poruke bi bile jače da su bile spontanije, a svakako bih volela da nisam čula bojne pokliče, ideje o novom računanju vremena, i razne varijacije na nikad prevazidjnu prozivku „Ko je vjera, a ko nevjera“.
Uz molitvu poslata je silna dobra energija podrške srpskom narodu na Kosovu, poslate, nažalost, i dve slike svetu, jedna svetosavska, a druga nasilnička neke huliganske manjine, ali koja je odmah uspela da napravi mnogo štete, ne samo materijalne, već daleko više one koja se teško popravlja, pokazujući jedno ružno i destruktivno lice srpske mladosti.
Nadajmo se da ce se bolja slika, ono more ljudi ispred Skupštine i Hrama Svetog Save, probiti do Evropljana i sveta. Strela je odapeta….. a mir, nesumnjivo, nema alternativu. Rušenje ambasada ne služi ničemu.
21
Veliki narodni hor i orkestar
Mogu da podnesem da me roditelji ponekad smatraju maloletnom, mada to već jako dugo nisam, čak to njihovo ponašanje bolje razumem od kako sam i sama roditelj punoletnog deteta. Večna šema roditelja i dece.
Ne mogu da razumem i prihvatim da me država i njeni ovlašćeni predstavnici drže za maloletnu i ako sam u biračkom spisku i mogu da provere da redovno ispunjavam svoju gradjansku dužnost. U nedelju sam već bila razočarana i tužna što je propušten pravi momenat za spontano okupljanje da bi se iskazao protest i prepušten huliganima-UA! Očekivala sam da će spontano u svakom mestu u Srbiji ljudi ODMAH mirno pokazati svetu svoje nezadovoljstvo, što se ipak delimično-sporadično i dešavalo ovih dana. Nisam mogla da shvatim ozbiljno i smisleno zakazivanje u četvrtak opštenarodnog mitinga, osim kao promociju odredejenih struktura i političkih partija, čak i ako su uspeli da ih obuku u lik Vlade Srbije kao pozivara i progovore kroz ministre.
Nije me utešilo što je i predsednik Srbije Boris Tadić saopštio da se ne slaže da Vlada Srbije sa političkim partijama organizuje mitinge, ocenjujući da Kosovo nije partijsko pitanje.
Sve se odvija kao po već vidjenom scenariju, hajd’ mo svi na Beograd. Zatvorene su škole-Ministarstvo prosvete Srbije odlučilo je da 21. februar bude neradan dan-prosvetari moraju da protestuju. Autobusi su spremni. Obećanja se množe. Berza i kurs reaguju. Dugovi se gomilaju, naši, tudji. Zašto je protest u Novom Sadu, Nišu, Pirotu, Vranju, Ivanjici …. manje vredan nego u Beogradu? Svet zna koliko ima Srba, glasača upisanih u birački spisak i ne mora da ih vidi na gomili ispred Skupštine.
A da bi sve stvarno mnogo ličilo na prošlost pršte izjave na sve strane, neke bi bile simpatične da nisu neprimerene trenutku kao ona da se nezavisnost Kosova “drži kao babin zub”, do ove koja je stigla iz Moskve: “Srpske vlasti trebalo bi da razmotre vojnu akciju kako bi se razrešila kriza na Kosovu”, izjavio je Borislav Milošević. Da ne stiže i Marko s 1000 Kozaka, ili su oni u drugoj priči i državi…
Ostaje nam da se molimo da će dirigenti, koji će se redjati na bini pred Skupštinom, biti dovoljno veliki da narod zaboravi političke pesme i jednoglasno pokaže zrelost i ono zbog čega je došao-miran protest.
18
Požari i kako ih sprečiti
Vekovna tuga nad izgubljenim kosovskim bojem i svim izgubljenim bitkama za Kosovo što lebde ovih dana, nije uzdrmala tako kao stravična vest iz Novog Sada da je u nedelju ujutru u požaru u kafiću „Laundž“ u samom centru grada stradalo osmoro mladih, a u teškom stanju je još dvoje, svi ne stariji od 25 godina. Posebno je morbidno da je vinovnik tragedije verovatno dvadesetogodišnji Miloš M. iz Novog Sada koji je priveden zbog sumnje da je pod dejstvom alkohola podmetnuo požar, kao i njegov vršnjak Bojana K. ( 21) iz Novog Sada zbog sumnje da mu je pomogao posle izbijanja požara.
Prema izvorima iz medija vatra je buknula na stepeništu čiji su zidovi tapacirani jambolijom i zarobila goste koji su se nalazili na spratu, pa je jedini izlaz bio u plamenu.
Neshvatljivo je da je takav objekat uopste dobio upotrebnu dozvolu, a čak su i sami vlasnici lokala postavili tablu u hodniku s zabranom pušenja svesni evidentne opasnosti od požara! Odgovornost za zločin podmetanja požara mora da se dokaže, ali odgovornost nadležnih institucija za dozvole za rad lokala i inspekcija uopšte ne mora da se dokazuje-očigledna je i ne bi smela biti zanemarena, kako bi se sprečila neka nova tragedija.
Iste ove tužne nedelje, kad sam očekivala da ćemo kao savesni gradjani imati priliku da mirnim protestom pokažemo svoje nezadovoljstvo i neprihvatanje nezavisnosti Kosova, morala sam da ostanem kod kuće, ne svojom voljom već zbog divljanja huligana, koji su nam pokazali lice Beograda koje me definitivno zabrinjava. Znam da oni nisu “pali s Marsa”, da su pojava koja je mnoge oterala s sportskih stadiona, uostalom sramna je posledica toga i održavanje velikog gradskog derbija bez publike!
Ipak sam iznenadjena da službe, kojima je osnovna delatnost da znaju šta ko radi u gradu i našta se sprema, nisu mogle da efikasno obuzdaju manje od hiljadu razuzdanih huligana, da se ne uništava čijagod da je imovina, da su pošteni gradjani prisiljeni da razbeže s ulica u strahu da ne budu kolateralna šteta, i nedopustivo je da svet obilazi opet ružna slika, jer ta masa frustriranih mladih ljudi nije prava slika Srbije.
Nije me utešilo što su se Tadić, Koštunica i Nikolić dogovorili da se održi još jedna sednica Skupštine u sredu na kojoj bi se razmatrale mere kojima će Srbija dodatno reagovati na jednostrano proglašavanje nezavisnosti, niti najava da će Vlada Srbije ovih dana organizovati mirne proteste u gradovima Srbije, a veliki protest pod okriljem svih stranaka u četvrtak.
Udaljeni glasovi ovog radnog dana dopirali su do mene, i vesti da su na ulici novi protesti, da, eto, ne čekaju na zakazivanje od strane političkih lidera, da ipak mogu biti spontani, nadam se da ih neće zloupotrebiti i instrumentalizovati.
Odjeci iz sveta zbunjuju kontradiktornošću, recimo kao da je Generalni sekretar UN, Ban Ki Mun, izjavio sinoć da Rezolucija 1244 SB UN o Kosovu ostaje na snazi i da mora da se poštuje u „punom obimu“, da će UNMIK i dalje ostati na Kosovu u okviru mandata koji ima prema toj rezoluciji.
17
Gde ja stadoh, ti produži
Bilo je štošta izmedju. Svi akteri su se deklarisali da su najpametniji igrači u svetskoj utakmici i da rade za dobro srpskog naroda.
Budjenje je traumatično. Pokušavaju da nas ubede da je ništavno ono što smo videli-proceduru proglašenja nezavisnosti Kosova, valjda zato što nismo mogli da razumemo u (iznenadnom slučajnom?) direktnom prenosu na studiju B, sasvim bez prevoda. Slike su dovoljno govorile.
16
TV pogled Beograd-Priština, ostalo po šemi za subotu
16
Sutra još hladnije
Profesor Samardzić (aka “duplo golo”) i ja, a i jedan (dobar) deo gradjana Srbije koje poznajem, kao da ne živimo na istoj planeti, ne živimo istu stvarnost, čak mi se čini da on osim što dobrovoljno (ili stimulisan ministrskom apanažom) drži glavu u pesku u nekoj svemirskoj pustari milionima svetlosnih godina udaljenoj od nas, povremeno bez kontrole i luta od planete do planete ( koristeći neke tajne sile), a kako narod ume da kaže „padne s Marsa“, pravo u naše živote posredstvom TV da nam opet kaže neku emotivnu mudrost, obelodani neko čudo. Poslednja je da je pod okriljem noći EU, u ponoc ili ti danas u 00:00h, bez primedbi svih 27 članica, sramno potrdila slanje misuje na Kosovo, a na to je oko podneva „profesor“ Tači (besramno?) potvrdio da će sutra proglasiti (jednostrano) nezavisnost Kosova.
I sve ostalo o priznavanju je već dugo medju nama, samo nam neki namerno na opijenost iluzijama i dolivaju lažnu nadu o vladanja situacijom i pokušavaju da obmanjuju glasače.
Sigurno da može i mora da se radi za spas i dobrobit preostalih Srba i drugih manjina na Kosovu. Potrebno je naći ozbijne profesionalce, van partijskih d(k)rugova, a skloniti sve iluzioniste, šibicare, dušebrižnike bez pameti, koji misle da su njihove dobre namere i velike emocije (?) veće nego nas koji ne verujemo u ono što slušamo već dugo od njih. I misle da smo mi manje tužni nad ljudskim sudbinama i što naša baština tamo propada već decenijama.
Srećom, čini mi se da su Srbi na Kosovu naučili nešto iz predhodnih iskustava i da će pokušati bolje da vode i žive svoje živote u nezavisnom Kosovu nego u Kosovu u Srbiji.
Takodje mi se čini da su i kosovski Albanci izučili ili prihvatili neke preporuke sveta kako se jedino može pokazati da nisu (zauvek) teroristička tvorevina, već država s institucijama koje moraju garantovati prava svim gradjanima i biti „zemlja jednakih mogućnosti“, mada je teško poverovati u (marketinška) obećanje da će biti baš „majka svih njenih gradjana“. No, nekad maćeha namerno brine više i bolje o usvojenicima.
14
Malo slatkog kiča uz slatko vino i poljupce
Nisam sklona da slavim ni Sv. Trifuna, ni Sv. Valentina. Iz perspektive mračnih vremena u kojima živimo izgleda baš kičerajski praznik obeležen takmičenjima u dužini ljubljenja kao za Ginisov rekord. Na drugi pogled, svaki dan i trenutak primirja u ljudskim odnosima je dragocen, a posebno svaki izraz ljubavi nije za odbacivanje, druženje uz dobro vino, recimo neke posebne arome kao što je jermensko od slatkog nara ili mirišljavu amareto kafu s šlagom, poneku ružu i dug posvećen poljubac, makar bio i imitacija onih čuvenih mornarskih ili mladalački spontanih na ulici kad akteri zaborave vreme i mesto.
Odahnimo i udahnimo ljubav bar za ovaj dan.
Sutra je već Sretenje.
13
IZBOR – doživljaj nekad i sad
Možda sam jedna od retkih koja se seća davnašnjeg izdanja pod imenom IZBOR, u formatu sveske (A5) kao što behu i ljubići i Vajat Erp. Po meni beše to zanimljiva periodika, kompilacija tekstova iz strane štampe, tematski odabranih od politike do raznih testova (inteligencije). I tada u toj velikoj zemlji Jugoslaviji bilo je štampe svakakve, no ova knjižica mi je donosila osećaj dodatnog putovanja po svetu. Tu sam prvi put proverila svoj IQ i, naivno odahnula.
Neuspeli pokušaj poslednjih dana da se prepustim situaciji na koju više, mislim posle izbora, ne mogu da utičem (ali znam gde sam okačila pištaljku), nije mi sasvim uspeo, drma me informativna groznica (nije samo grip u pokušaju), opet gledam redovno TV, čitam i dnevne i nedeljne novine, srfujem, diskutujem ….Počela sam da se svadjam s ličnostima na TV , iz svoje fotelje, tek poneki film me vrati dobrim emocijama, kao sinoć “Emilija Pulen”, pa sam i u njemu, u ovom verovatno trećem gledanju, odjednom otkrila još neke poruke i nisam se opustila dovoljno da ne reagujem na pete najnovije vesti u nizu.
Ne vredi da se foliram da racionalno mogu da prevazidjem ljutnju i da mi je svejedno što se osećam ponovo kao taoc “tajanstvenih sila”i “naših neprijatelja”, ove 2008. kao mutanta 1999.
Evo mog IZBORA prepisanog iz medija povodom svega što nam se dogadja:
TEMA DANA-Blic-Nedeljni utiusak-Trst je naš
Autor: Dragoljub Žarković | 11.02.2008 – 07:38
Jedna je stvar ne priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, a sasvim druga nepriznavanje realnosti. Još je Ratko Marković, pravni žrec Miloševićevih pobeda i poraza, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, rekao, parafraziram, da je ta amputacija bila nužna da bi se sačuvala Srbija.
Sad Vojislav Koštunica i njegovi pokušavaju amputirano da prišiju, ali su im hirurške metode slabašne. Nalik su vradžbinama i bajalicama. I premijer je pao u epski zanos pa s puno patosa govori o nepravdi i sili, i kao u kakvoj narodnoj pesmi teši se idejom da će kad-tad pravda i istina da pobede ako već neće u njegovom mandatu.
Ministar Slobodan Samardžić pojačava metafore – „gorka pilula u kocki šećera“, „duplo golo“, „jedno veliko ništa“, a Zoran Lončar, ministar prosvete, podučava učitelje kosovskoj lekciji na njihovom tradicionalnom esnafskom skupu koji se, otkad je sveta i veka, svodio na pitanje kolika je učitelju plata.
…..Vrlo je jasno da generacije srpskih političara u čitavom nizu izbornih ciklusa neće priznati Kosovo kao državnu tvorevinu, ali će morati da uvaže realnost da je to amputirana teritorija koja će u istom nizu godina i izbornih ciklusa biti pod stranim
protektoratom, i to protektoratom Evropske unije. Ako ćemo tvrditi da je Kosovo naše, onda će, na mala vrata, Evropa da stigne u Srbiju, ako već Srbija neće u Evropu.
BLIC -KOMENTAR DANA -Zveckanje vanrednim stanjem
Autor: Srđan Radulović | 12.02.2008
Kakvog li apsurdnog napretka. Zveckanje oružjem zamenjeno je zveckanjem vanrednim stanjem. Radikali za sada jedini javno nagoveštavaju uvođenje vanrednog stanja u slučaju da vlasti na Kosovu proglase nezavisnost. U DSS tvrde, ako je verovati portparolu Andreji Mladenoviću, da su „o tome čuli iz medija i da je reč o spekulacijama“.
Izvesno je da uvođenje vanrednog stanja može da omogući dogovor SRS i DSS o formiranju političkog bloka u Skupštini Srbije uz opravdanje da je, kao što tvrde i jedni i drugi, očuvanje Kosova prioritet nad prioritetima. To opravdanje dovelo bi novu većinu u Skupštini Srbije u poziciju da dobije ogromna ovlašćenja; može da produži rok važenja vanrednog stanja za još 90 dana, Skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može da bude raspuštena, a čak može da „propisuje mere kojima se odstupa od Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava“.
Vanredno stanje je i negativan signal stranim investitorima, država se dovodi u poziciju samoizolacije, otvara se mogućnost za kontrolu ili cenzuru medija… Pri tom vanredno stanje ne utiče ni na odluku vlasti na Kosovu, ni članica međunarodne zajednice da ne priznaju nezavisnost Kosova.
Na šteti su isključivo građani Srbije. Zato svaku ideju o vanrednom stanju valja u startu osuditi i odbaciti, bez obzira da li je neko o tome saznao iz medija ili samo „razmišlja“ o takvoj varijanti.
Građanima je potrebno redovno stanje, makar do njega došli i vanrednim izborima.
Iz VESTI
Drugi sagovornik „Blica“ potvrđuje i da sporazum o asocijaciji i pridruživanju EU neće biti ponuđen Srbiji, niti potpisan pre proglašenja nezavisnosti Kosova. Serž Bremerc, glavni haški tužilac, nije potvrdio svoj dolazak u Beograd 17. ili 18. februara i najverovatnije će tu posetu odgoditi.
“Čeka se reakcija Beograda nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i stabilizacija političkih prilika u Srbiji. Besmislena bi bila ponuda EU Srbiji da potpiše sporazum ukoliko se unapred sumnja da će ona najverovatnije biti odbijena”, tvrdi sagovornik
„Blica“.
Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je da Srbija traži da u četvrtak bude sazvano specijalno zasedanje Saveta bezbednosti, na kome bi se razgovaralo o Kosovu, javio je večeras Rojters.
“Mi ćemo podržati taj zahtev”, rekao je Čurkin novinarima u Njujorku, a prenela je britanska agencija.
(izvor:www.blic.co.yu)
I dalje :VESTI
“Status kvo više nije održiv”
13. februar 2008. | Izvor: B92
Ljubljana — Status kvo na Kosovu više nije održiv, izjavili predstavnici trojke EU pred sastanak sa Rusijom koji je počeo na Brdu kod Kranja.
Prilikom dolaska na današnji sastanak, Solana, Valdnerova i Žuje dali su izjave, u kojima su se složili da je status kvo na Kosovu neodrživ, da su godinama vođeni pregovori, koji nisu doveli do rešenja i da je vreme da se nađe rešenje, koje će pomoći stabilizaciji regije.
Evropska komesarka, Benita Ferero-Valdner je izjavila da ona ne očekuje da će se Srbija zbog Kosova odreći dalje saradnje sa EU.
…..
Iako Moskva i Brisel imaju, po pitanju Kosova, različite stavove, evropska komesarka je ubeđena da će dijalog EU i Rusije ipak biti nastavljen.
…..
Od izvora do izvora zasipaju me izjave kao :
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče da sve državne institucije sada imaju najvažniji cilj da uoči proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova ispolje puno državno i nacionalno jedinstvo u odbrani pokrajine.
” Doneli smo odluku da Vlada Srbije već u četvrtak unapred poništi sve protivpravne akte o jednostranom proglašenju ove lažne države na tlu Srbije. Nećemo dopustiti ni čas da postoji takva tvorevina, već ona mora biti pravno poništena istog trena kada pod vođstvom osuđenih terorista bude nelegalno proglašena”, kazao je Koštunica.
Nešto kasnije:
Predsednik Skupštine Srbije izjavio je da će sutra ili prekosutra biti održana svečana sednica na kojoj će predsednik Srbije položiti zakletvu, a da će sednica o Kosovu biti održana u ponedeljak ili utorak. B92 nezvanično saznaje da će sednica skupštine i inauguracija biti održane u petak u 13 časova. DSS-NS, SRS i SPS povukle zahtev za vanrednom sedincom o političkom sporazumu sa EU.
Uh-zamršeno!? Moj jednostavan izbor je EVROPA, nikad nisam imala dilemu, nikad se nisam plašila Evrope, živela sam uvek (svoj) evropski život, drugačije ne umem i želim da je i u mojoj zemlji moguće o čemu čitam o Italiji, Grčkoj, Nemačkoj, Hrvatskoj.
12.02.08. – Italijanska policija uhapsila je još 59 osoba povezanih sa mafijom, a na Siciliji su mafijaši jutros ubili dve osobe. Italijanska policija je uhapsila 40 članova mafijaškog klana La Tore koji je iznuđivao novac od trgovaca i krijumčario drogu, a među uhapšenima su i pripadnici policije. Širom Italije zbog šverca drogom uhapšeno je još 19 osoba povezanih sa mafijom, 15 Albanaca i četiri Italijana.Istraga protiv ove bande krijumčara trajala je dve godine, prenose agnecije.
12.02.08. Nestle, jedan od najvećih proizvodjača hrane, Kraft Foods i Mars, ukupno sedam proizvodjača čokolade, su u Nemačkoj pod istragom državnih organa zbog provere opravdanosti povećanja cena i verovatnoće da su ovi proizvodjači dogovorili cenu za nastup na tržištu.
Sutra je novi dan, Dan zaljubljenih, da li ćemo se zasladiti čokoladom, čuti nežnu poruku i dobiti poljubac, tek da napravimo bar jednodnevnu pauzu od svakodnevice.