Archive for the ‘General’ Category

Knjige

Citam sve i svasta, uvek sam to radila (vise ne pamtim kad nisam imala knjigu u rukama, ili bar slikovnicu). Slobodno vreme i neki trenutak u zivot su me, kao i svakog, ogranicavali ili odredjivali ono sto sam citala, ipak, knjige su uvek ono jedinstveno zadovoljstvo, posebna kategorija. Naucena sam da osecam postovanje prema knjigama, da ih cuvam, da se oslanjam na njih kad mi je potrebno znanje i podrska, uteha i zabava. Naucena sam da se u knjizari osecam kao u bogatoj botanickoj basti, na izlozbi…
Vrlo sam se lako navikla na internet, na njegovu intenzivnu navalu informacija i mogucnost komunikacije, promenio nam je svima zivot i otvorio neke dobre i neke manje dobre mogucnosti. Izgubila sam potrebu da citam dnevne novine u papirnom uzdanju, nedeljnike ipak kupim povremeno, ali na KNJIGE u digitalnom obliku nisam ispela da se naviknem. Imam dobar “gadzet”, imam i neku kolekciju knjiga skupljenu, izbor je ogroman, cak su i besplatne…ALI nema mi pomoci. Proslo je vec dovoljno godina od prvih pokusaja i nema poboljsanja, ustvari odustala sam. Volim knjige u papirnom izdanju i volim da ih citam nocu, mada bih u sadasnjem statusu mogla da ih citam i danju, u svako doba dana. Nema nista carobnije od stampane knjige i citanja posle ponoci-:). Volim da ponesem knjigu na odmor, mada nosim i “gadzet” i mogla bih da smanjim tezinu prtljaga. Mogli bismo da prestanemo da ih kupujemo i resimo kriticno pitanje mesta za sirenje nase kucne biblioteke-nije prihvatljivo-:). 

Naravno, prihvatam i podrzavam svaki vid citanja, a knjiga (u svakom obliku) je bezbroj, nijedan nas zivot nije dovoljno dug da mozemo samo da bacimo pogled na sve naslove. Zato svaki dan valja procitati bar nekoliko strana knjige-:). 

Osvezenje

Potrebno mi je osvežnje pre nego sto se dalje zagnjurim u ormane. Proba-samo kriska od oko 1kg lubenice (s korom) i ocekivanje-miris obecava. 

Postoji jedna toaletna voda s tim lubenicastim mirisom, svezim i opustajucim, a s imenom mnogo zahtevnijim “Manifesto, davno sam ga imala. 

Nedelja, nemam vremena za odmor

Covek ne bira depresiju, ona ga vreba. I mi moramo da je vrebamo i prepoznajemo kod sebe i drugih-takva su vremena. Ako sam vas uplasila mislim da nema razloga! Danas sam, mada je nedelja, najzad krenula u jednu od najmrskijih aktivnosti u mom zivotu-sezonska zamena garderobe….(u)baci-izbaci…. Fotografije izostavljam, cak sam i rucak spremila-iskombinovala s dobrim ostakom od ranje, przila krompirice, popila casu-dve vina (na nozici)….nastavak sledi, mislim velike seobe stvari.

Da li postoji statistika o depresivnim ljudima medju vlasnicima pasa? Znam da postoji o prezivljavanju posle infarkta: ukolko se ima pas-prezivljavanje oko 90%, bez-mnogo manje… volim sto imam(o) psa pre eventualnog infarkta, nas antidepresiv bez premca! 

Ima jos nesto, savladati svest o bezdusnosti drustveng uredjenja najcesce zvanog kapitalizam (uz razne prideve) i vodja koji nas prodaju u bescenje. Nisam fan idalistickih ideja komunizma i socijalizma, maglu i smog su pravili svi. 

Svi smo na neki nacin sami, nasa borba je individualna cak i uz ljubav i podsku najblizih. 

Pametan covek ( Mark Fiser) koji nije izdrzao pritisak saznanja o brskrupulznosti rekao je: “Moć kapitalističkog realizma izvodi se delom iz načina na koji kapitalizam obuhvata i proždire svu prethodnu istoriju: to je jedan od rezultata njegovog ‘sistema jednakosti’ koji svim kulturnim objektima, bili oni religiozna ikonografija, pornografija ili Marksov ‘Kapital’, može da prida monetarnu vrednost. Prošetajte Britanskim muzejem, u kojem su objekti istrgnuti iz svojih životnih svetova, poslagani kao da se nalaze na palubi neke predatorske svemirske letelice, i dobićete moćnu sliku i priliku tog procesa na delu. Tokom pretvaranja praksi i rituala u puke estetske objekte, uverenja prethodnih kultura objektivno se ironizuju, transformišu se u artefakte.”

Ne smemo dozvoliti da nam oduzmu bas sve i pretvore u monetu! 

Povratak iz hibernacije

Dugo je ovaj blog bio u hibernaciji, razloga ima dosta, “krivaca”, takodje. Drustvene mreze su jedan od razloga, omogucavaju opusteniji pristup i manje truda da se bude prisutan. Stigla mi je opomena da tako ne moze dalje. Kako nastaviti? Predhodno javljanje-post 6.aprila 2014. Danas nije godisnjica tog tragicnog dana, ali secanje na strasan dan nece izbledeti, mada ga pamtim samo iz ublazene price mog oca, tetaka i striceva za nas (tada) decu. Njihova generacije vise nije sa nama, a jeziva prica moje porodice s vremenom je dobila konacne obrise i ne sme se zaboraviti.

Tog 6.aprila 1941. izgubila sam dedu i tetku. Deda je imao 41, a tetka 9 godina, druga tetka je bila tesko ranjena, baba s petoro preostale dece krenula je zivotnim putem koji ni u najgorem snu nije migla da zamisli. Jedna od mnogih beogradskih porodica je u tu nedelju rano ujutru, na Uskrs, zauvek izgubila svoj normalan zivot. Sve posle toga nosilo je oziljke! Ipak, moj otac, preziveli sin, nije me nikad ucio da mrzim i da zelim osvetu.

I zato putujem po svetu bez negativnog opterecenja istorijskim cinjenicama nepravde i zlodela i posmatram ga bez (znacajnih) predrasuda, mada je rusenja i bombardovanja bilo i u mom zivotu. Neka mesta su kuce duhova, neki gradovi su podizani iz pepela izpod kojih su groblja, slojevi istorije i mracnih porodicnih secanja. Ipak zivot se nastavlja, trava je ponovo zelena i lipe cvetaju, a deca prave prve korake i voze ponovo trotinete..

6.april 1941. Beograd razaran nemackim bombama

Intimna istorija moje porodice zauvek je obelezena 6.aprila 1941.bombardovanjem Beograda kojim je Hitlerova Nemacka bez objave rata u nedelju na Uskrs poslao poruku uzasa i bezumlja neduznim civilima.
Ljudske zrtve nisu jedina nesreca koja je tada zadesila Beograd, pored drugih gradjevina, srusena je i Narodna biblioteka na Kosancicevom vencu u srcu grada da, nazalost, nikada, ni posle tolikih godina ne bude cak ni rusevina dostojno obelezena ili pretvorena u mesto secanja!
Gorcina koju osecam svaki put kada prodjem tuda i ljutnja, ne na vinovnike, vec na nas-nasu drzavu postaje sve veca. Da li narod koji sam ne postuje svoje kulturno nasledje i ne pamti drugu istoriju i mesta osim Kosova, gde vecina nikad nije nogom krocila, moze ocekivati napredak i postovanje?

Srecna nova 2014.

Nasla sam negde na “putovanju” kroz net i ovu preporuku: uzmite praznu “teglu” i punite je ceduljicam na koje cete upisivati dobre dogadjaje-trenutke u toku godine, a kada dodje noc u oci Nove Godine otvorite i videcete koliko se divnih stvari izdesavalo u toku te godine.
Sad je trenutak da se hitno odabere tegla i pocne sa punjenjem….:)

Manifest za mlade- život nije fer

Mnogo toga nisam naučila u školi, a ni od roditelja, ni ostalih ljudi koji su me voleli i hteli da mi pomognu…. Učila sam iz svojih grešaka. Pokušavala sam da svom detetu pomognem da lakše podnese sudare sa realnošću, da uči iz odgovora koje ja već znam.

Danas sam pročitala šta je rekao  Bil Gejts, biznismen i osnivač kompanije Microsoft i najbogatiji Amerikanac, u jednoj srednjoj školi o 11 stvari koje “niste i nećete naučiti u školi”. Trebalo bi ih pretvoriti u manifest za mlade i podsetnik za sve ostale.

Složila bih se sa svakim pravilom, a možda još imala da  dodam, mada bi ovih 11 svakom, bez obzira u kojoj zemlji živi, mnogo pomoglo da prihvate život i postignu više u svakom pogledu, uz manje razočarenja, uzaludnih nadanja, pogrešnih odluka, a više energije usmerene na prave ostvarive ciljeve i životne radosti. Uspešan život nije loto ni neka druga lutrija, uvek podrazumeva mnogo rada i mudrosti.

Pravilo 1: Život nije fer, navikni se na to!

Pravilo 2: Svet ne interesuje tvoje samopoštovanje. Svet te prihvata ako postigneš nešto pre nego što počneš dobro da se osećaš u svojoj koži.

Pravilo 3: Nećeš zaradjivati 60,000 dolara godišnje čim izađeš iz srednje škole. Nećeš biti potpredsednik sa službenim telefonom, sve dok to ne zaradiš.

Pravilo 4: Ako misliš da ti je učitelj strog, čekaj da dobiješ šefa.

Pravilo 5: Pečenje hamburgera nije ti ispod časti. Tvoji preci su imali drugu reč za pečenje hamburgera : zvali su to prilikom.

Pravilo 6: Ako pogrešiš, nisu tvoji roditelji krivi, ne kukaj nad svojim greškama, uči iz njih.

Pravilo 7: Pre tvog rođenja tvoji roditelji nisu bili dosadni kao sada. Postali su takvi zbog plaćanja tvojih računa, čišćenja tvoje odeće i slušanja tebe kako pričaš kako si cool. Zato pre nego spasiš šume od parazita pokušaj da složiš orman u svojoj sobi.

Pravilo 8: Tvoja škola ima način za rešavanje i pobednika i gubitnika, život nema. U nekim školama ukinuli su negativne ocene i daju ti bezbroj prilika da daš pravi odgovor, ali to nema nikakve sličnosti sa stvarnim životom.

Pravilo 9: Život nije podeljen u semestre. Nema slobodnog leta i vrlo malo zaposlenih je zainteresovano da ti pomogne da nađeš sebe. To čini u svoje slobodno vreme.

Pravilo 10: Televizija nije pravi život. U pravom životu ljudi moraju napustiti kafić i otići na posao.

Pravilo 11: Budi ljubazan prema štreberima. Velike su šanse da ćeš raditi za jednog.

 

VOĆNI KVIZ-kumkvat-šta je to?

Sigurna sam da ima mnogo raznog egzotičnog voća na planeti koje nisam probala, niti sam čula za njega. Nedavno su mi pokazali simpatičnu narandžastu voćkicu oblika-veličine  sličnu kiviju ali divne sjajne kože kao pomorandža, i rekli da ima i takav neki pomorandžast ukus. Radoznalost je izazvala potragu za informacijama i još sam se više začudila kad sam otkrila da je Krf poznatiji po njoj nego po maslinama kojih tamo ima u izobolju. Na Krfu sam bila pre nekoliko godina, videla sam šume maslina, divne i neke neobične plaže, spomenike iz raznih perioda osvajača koji su na ovom ostrvu živeli, mnogo mačaka i cveća, ali biljku i plod KUMKVAT –ne.

Njeno davno  kinesko poreklo i britanski donosilac u Evropu-englesku botaničar Fortune 1864, a na Krf  drugi Britanac 1860., ostali su nepoznati za mene do 21.veka. Nisam je još probala. Ono što su joj karakteristike moglo bi biti dobar razlog: dokazano je zdrava.

Sama biljka izgleda dekorativno, kao i limun i pomorandža.  Osim u svežem stanju, prave se džemovi i aromatični likeri.

Sigurna sam da ima i onaj divni miris koji volim kod svih plodova te vrste.

 

Iskoristi dan

Kakvom pričom na blogu započeti „novu“ godinu u sred aprila, bolje rečeno čime. Možda bih i danas bila „lenja“ da nije čudan miran dan na poslu. Čekamo neke vesti koje bi nam dale signal za akciju, a u medjuvremenu pratimo vesti iz zemlje i sveta koje su uglavnom mračne i odudaraju od ovog prilično sunčanog dana- otoplilo je, magnolija ispred zgrade u kojoj sedim tek što nije procvetala. Priroda pokušava da uhvati korak s kalendarom, klima osciluje kao na ljuljašci, zemlja konstantno trpi zemljotrese. Budućnost ne obećava ništa dobro.

Tako nekako se protresaju i ljudski umovi i nikada ne znamo kada „nešto“ u njima pukne da bi napravili čudo ili zločin, ili jednostavno se ugasili.

Slično mi izgledaju dani ovog proleća, teško je naći razlog za radovanje, pa je neophodno setiti se ponovo izreke „carpe diem“, uhvatiti svaki trenutak ili razlog za radost, a ako je moguće podeliti ga s nekim jer sutra ne znamo da li će biti moguće.

Ili u jednom od prevoda: Iskoristi dan!

A kažu i ovako:Што можеш данас, не остављај за сутра, односно док можеш чини добро јер сутра може бити касно.

Kuvanje je naj antinostalgik

 

 

 

 

 

 

 

Gde god da se nadjete van svog prvog (pravog) doma na neko duže vreme sve što vam  nedostaje postaje drugačije-lakše, prihvatljivije, a posebno i ukusnije kad počnete da kuvate i to što skuvate delite sa novim prijateljima…..

Nije važno da li su jela lokalna ili pokazuju odakle ste, kuvanje je globalizam u svom najboljem vidu. S  druge strane eto prilike da na neagresivan i intelektualan način sačuvate svoj nacionalni identitet (i sećanja na detinjstvo i šta sve može da se nauči od bake), pa da ga uz zadovoljstvo i uživanje svih za stolom predstavite u “društvenoj mreži”.