Oluja

Volela bih da se svi (iskreno) setimo gde smo bili i sta smo radili ovih dana pre 22 godine, kako je izgledao letnji Beograd, sta smo gledali na tv (a sta nismo), sta smo slusali iz druge ruke, a neki i iz prve, koliko je (cak)snimljenog materijala zavrsilo “negde” van dometa gledalaca i koliko smo protesta odrzali zbog “Oluje”, protesta koji bi pokazali svima da se desava nesto lose i nehumano, protesta koji je trebalo da traje danima, mozda uz svece kao sto to rade negde drugi…bitan je razlog, a ne forma. Naravno, nikad nije kasno za reakcije i tuzbe, ali onaj kljucni trenutak kad je (re)akcija mirnih gradjana na ulicama srpskih gradova bila potrebna je prosao, kao pogresna vest na prvoj stranici novina-demanti vise nema taj efekat. Ovo je sve i na moj racun, osetim gorcinu pocetkom avgusta i setim se umrtvljenog Beograda…