Archive for the ‘Društvo’ Category

Nedelja, nemam vremena za odmor

Covek ne bira depresiju, ona ga vreba. I mi moramo da je vrebamo i prepoznajemo kod sebe i drugih-takva su vremena. Ako sam vas uplasila mislim da nema razloga! Danas sam, mada je nedelja, najzad krenula u jednu od najmrskijih aktivnosti u mom zivotu-sezonska zamena garderobe….(u)baci-izbaci…. Fotografije izostavljam, cak sam i rucak spremila-iskombinovala s dobrim ostakom od ranje, przila krompirice, popila casu-dve vina (na nozici)….nastavak sledi, mislim velike seobe stvari.

Da li postoji statistika o depresivnim ljudima medju vlasnicima pasa? Znam da postoji o prezivljavanju posle infarkta: ukolko se ima pas-prezivljavanje oko 90%, bez-mnogo manje… volim sto imam(o) psa pre eventualnog infarkta, nas antidepresiv bez premca! 

Ima jos nesto, savladati svest o bezdusnosti drustveng uredjenja najcesce zvanog kapitalizam (uz razne prideve) i vodja koji nas prodaju u bescenje. Nisam fan idalistickih ideja komunizma i socijalizma, maglu i smog su pravili svi. 

Svi smo na neki nacin sami, nasa borba je individualna cak i uz ljubav i podsku najblizih. 

Pametan covek ( Mark Fiser) koji nije izdrzao pritisak saznanja o brskrupulznosti rekao je: “Moć kapitalističkog realizma izvodi se delom iz načina na koji kapitalizam obuhvata i proždire svu prethodnu istoriju: to je jedan od rezultata njegovog ‘sistema jednakosti’ koji svim kulturnim objektima, bili oni religiozna ikonografija, pornografija ili Marksov ‘Kapital’, može da prida monetarnu vrednost. Prošetajte Britanskim muzejem, u kojem su objekti istrgnuti iz svojih životnih svetova, poslagani kao da se nalaze na palubi neke predatorske svemirske letelice, i dobićete moćnu sliku i priliku tog procesa na delu. Tokom pretvaranja praksi i rituala u puke estetske objekte, uverenja prethodnih kultura objektivno se ironizuju, transformišu se u artefakte.”

Ne smemo dozvoliti da nam oduzmu bas sve i pretvore u monetu! 

Povratak iz hibernacije

Dugo je ovaj blog bio u hibernaciji, razloga ima dosta, “krivaca”, takodje. Drustvene mreze su jedan od razloga, omogucavaju opusteniji pristup i manje truda da se bude prisutan. Stigla mi je opomena da tako ne moze dalje. Kako nastaviti? Predhodno javljanje-post 6.aprila 2014. Danas nije godisnjica tog tragicnog dana, ali secanje na strasan dan nece izbledeti, mada ga pamtim samo iz ublazene price mog oca, tetaka i striceva za nas (tada) decu. Njihova generacije vise nije sa nama, a jeziva prica moje porodice s vremenom je dobila konacne obrise i ne sme se zaboraviti.

Tog 6.aprila 1941. izgubila sam dedu i tetku. Deda je imao 41, a tetka 9 godina, druga tetka je bila tesko ranjena, baba s petoro preostale dece krenula je zivotnim putem koji ni u najgorem snu nije migla da zamisli. Jedna od mnogih beogradskih porodica je u tu nedelju rano ujutru, na Uskrs, zauvek izgubila svoj normalan zivot. Sve posle toga nosilo je oziljke! Ipak, moj otac, preziveli sin, nije me nikad ucio da mrzim i da zelim osvetu.

I zato putujem po svetu bez negativnog opterecenja istorijskim cinjenicama nepravde i zlodela i posmatram ga bez (znacajnih) predrasuda, mada je rusenja i bombardovanja bilo i u mom zivotu. Neka mesta su kuce duhova, neki gradovi su podizani iz pepela izpod kojih su groblja, slojevi istorije i mracnih porodicnih secanja. Ipak zivot se nastavlja, trava je ponovo zelena i lipe cvetaju, a deca prave prve korake i voze ponovo trotinete..

6.april 1941. Beograd razaran nemackim bombama

Intimna istorija moje porodice zauvek je obelezena 6.aprila 1941.bombardovanjem Beograda kojim je Hitlerova Nemacka bez objave rata u nedelju na Uskrs poslao poruku uzasa i bezumlja neduznim civilima.
Ljudske zrtve nisu jedina nesreca koja je tada zadesila Beograd, pored drugih gradjevina, srusena je i Narodna biblioteka na Kosancicevom vencu u srcu grada da, nazalost, nikada, ni posle tolikih godina ne bude cak ni rusevina dostojno obelezena ili pretvorena u mesto secanja!
Gorcina koju osecam svaki put kada prodjem tuda i ljutnja, ne na vinovnike, vec na nas-nasu drzavu postaje sve veca. Da li narod koji sam ne postuje svoje kulturno nasledje i ne pamti drugu istoriju i mesta osim Kosova, gde vecina nikad nije nogom krocila, moze ocekivati napredak i postovanje?

Manifest za mlade- život nije fer

Mnogo toga nisam naučila u školi, a ni od roditelja, ni ostalih ljudi koji su me voleli i hteli da mi pomognu…. Učila sam iz svojih grešaka. Pokušavala sam da svom detetu pomognem da lakše podnese sudare sa realnošću, da uči iz odgovora koje ja već znam.

Danas sam pročitala šta je rekao  Bil Gejts, biznismen i osnivač kompanije Microsoft i najbogatiji Amerikanac, u jednoj srednjoj školi o 11 stvari koje “niste i nećete naučiti u školi”. Trebalo bi ih pretvoriti u manifest za mlade i podsetnik za sve ostale.

Složila bih se sa svakim pravilom, a možda još imala da  dodam, mada bi ovih 11 svakom, bez obzira u kojoj zemlji živi, mnogo pomoglo da prihvate život i postignu više u svakom pogledu, uz manje razočarenja, uzaludnih nadanja, pogrešnih odluka, a više energije usmerene na prave ostvarive ciljeve i životne radosti. Uspešan život nije loto ni neka druga lutrija, uvek podrazumeva mnogo rada i mudrosti.

Pravilo 1: Život nije fer, navikni se na to!

Pravilo 2: Svet ne interesuje tvoje samopoštovanje. Svet te prihvata ako postigneš nešto pre nego što počneš dobro da se osećaš u svojoj koži.

Pravilo 3: Nećeš zaradjivati 60,000 dolara godišnje čim izađeš iz srednje škole. Nećeš biti potpredsednik sa službenim telefonom, sve dok to ne zaradiš.

Pravilo 4: Ako misliš da ti je učitelj strog, čekaj da dobiješ šefa.

Pravilo 5: Pečenje hamburgera nije ti ispod časti. Tvoji preci su imali drugu reč za pečenje hamburgera : zvali su to prilikom.

Pravilo 6: Ako pogrešiš, nisu tvoji roditelji krivi, ne kukaj nad svojim greškama, uči iz njih.

Pravilo 7: Pre tvog rođenja tvoji roditelji nisu bili dosadni kao sada. Postali su takvi zbog plaćanja tvojih računa, čišćenja tvoje odeće i slušanja tebe kako pričaš kako si cool. Zato pre nego spasiš šume od parazita pokušaj da složiš orman u svojoj sobi.

Pravilo 8: Tvoja škola ima način za rešavanje i pobednika i gubitnika, život nema. U nekim školama ukinuli su negativne ocene i daju ti bezbroj prilika da daš pravi odgovor, ali to nema nikakve sličnosti sa stvarnim životom.

Pravilo 9: Život nije podeljen u semestre. Nema slobodnog leta i vrlo malo zaposlenih je zainteresovano da ti pomogne da nađeš sebe. To čini u svoje slobodno vreme.

Pravilo 10: Televizija nije pravi život. U pravom životu ljudi moraju napustiti kafić i otići na posao.

Pravilo 11: Budi ljubazan prema štreberima. Velike su šanse da ćeš raditi za jednog.

 

Kuvanje je naj antinostalgik

 

 

 

 

 

 

 

Gde god da se nadjete van svog prvog (pravog) doma na neko duže vreme sve što vam  nedostaje postaje drugačije-lakše, prihvatljivije, a posebno i ukusnije kad počnete da kuvate i to što skuvate delite sa novim prijateljima…..

Nije važno da li su jela lokalna ili pokazuju odakle ste, kuvanje je globalizam u svom najboljem vidu. S  druge strane eto prilike da na neagresivan i intelektualan način sačuvate svoj nacionalni identitet (i sećanja na detinjstvo i šta sve može da se nauči od bake), pa da ga uz zadovoljstvo i uživanje svih za stolom predstavite u “društvenoj mreži”.

Žarko leto nije samo statistički podatak

Evo vrućih statističkih podataka o neprijatnom vrelom letu koje nas prži već skoro dva meseca. Ne znam da li ćemo se najzad zabrinuti ili ćemo smatrati da statistika uvek laže, da priroda ne može da se predvidi nimalo, kao i da je naš uticaj ništavan na budućnost.

I kažu: “Ova godina biće jedna od deset najtoplijih!”

Ova godina bi mogla da bude jedna od najtoplijih od 1850., budući da se očekuje da prosečna globalna temperatura bude za gotovo pola stepena Celzijusa viša od višegodišnjeg proseka, prognozira Meteorološka služba Britanije.

2012. će širom sveta biti neznatno toplija od prošle, ali ne tako topla kao 2010, koja se smatra najtoplijom otkad se vodi statistika.

Inače, prema proceni Svetske meteorološke organizacije, dvanaest najtoplijih godina otkad se vodi statistika su u razdoblju od 1998. do 2011.

Šta dalje? Napisani su toliki protokoli-manifesti-zahtevi za kontrolu globalne emisije štetnih gasova, planovi za racionalniju potrošnju energije i svih prirodnih resursa….

Šta svako od lično može da uradi-možda bi trebalo krenuti odatle?

 

 

OSVEŽENJE

Vreli dani koji su nas poklopili traju i izgleda da će trajati još. Neki uspevaju da se rashlade na jezerima i rekama, poneko i na moru, neki sede pod suncobranima na užarenom asfaltu uz papreno skupa pića, parkovi su puni onih koji to ne mogu ili neće….ima i onih koji rade pod različitim uslovima. Uglavnom retki su oni koji se ne žale na vrućinu. Preporuke medicinskih radnika da se izbegava izlazak u najtoplijem delu dana kao da niko ne poštuje, ni oni baš (preterano) stari, mada je teško odabrati vreme za izlazak kada se najtopliji deo dana razvukao na skoro ceo.

I svi se nadamo osveženju, čak nam najava da će temperatura pasti na 30C zvuči osvežavajuće, no radost bude kratkog veka, osveženje se stalno odlaže, kao i formiranje vlade. Ostaje nam jedino da sami sebi nadjemo ono što nam prija  u zavisnostii šta imamo na raspolaganju ili sebi možemo da priuštimo.

Dodatno nam temperaturu diže velika politička predstava oko državnih poslova, ko će  s kim, i sav taj vruć bezobrazluk.

Na tu muku jedino osveženje je:  http://www.njuz.net/ da se čovek nasmeje do suza, ide i uz  hladnu luben-dinju i ledeno pivo.

Vrućina će svakako proći, uvek je do sada vrelo leto ostalo za nama, ali šta će biti kada dodje mraz?

 

Dijamantski kontinuitet

 

Britanska kraljica Elizabeta II dostojanstveno nosi svoje godine (rodjena 1926.) i ume da se zahvali naciji (i preostalim podanicima u svetu) na podršci, kao i svima onima koji su jubilej 60 godina njene vladavine spektakularno organizovali.

Kraljevska statistika beleži za 60 godina mnoga putovanja širom globusa, audijencija ministara i premijera, da je ugostila dvojicu papa, mnogo brodova srećno porinutih u more, mnoga kumstava, mnogo baštenskih zabava, mnogo odgovora na pisma običnih ljudi,  poslatih božićnih čestitki, dobrotvornih pokroviteljstava i  akcija…

Naučila je da vozi 1945. Udala se 1947. i u istoriji kraljevine je do sada jedini naslednik prestola koji je pre krunisanja ušao u brak.

 

 

 

Kraljica, koja je veliki ljubitelj tipične ovčarske rase korgi, svojoj zemlji je igrom slučaja „poklonila“ i novu rasu pasa „dorgi“, mešance jazavičara i korgija. Kraljevski šarmantno.

Priroda je apsolutista bez milosti

Srž života je izvan politike u kojoj se gušimo, koja nas zaludjuje, s kojom nas plaše i ucenjuju. Jučerašnji izbori su me manje protresli nego pogled na  ruševine godinama očuvanih znamenitosti severne Italije i jad ljudi koji su imali sreću da prežive ali nemaju više ništa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stvarni realan strah je u suočavanju sa elementarnim nepogodama, nemoć pred prirodom koja u sekundi uništi ono

što zovemo civilizacijom, prekine i promeni živote ljudi bez ikakve demokratske šanse da odlučuju o svojoj budućnosti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I to se ponavlja … kroz vreme i izvesno je u budućnosti.

 

Nad Moskvom 9.maja nema kiše

Tradicionalno, već 67 godina u Rusiji se vojnom paradom obeležava Dan pobede  nad fašizmom u II svetskom ratu. Danas je na Crvenom trgu u Moskvi u kilometar i po dugačkoj koloni bilo je oko 14.000 vojnika i oficira, uz više od 100 vojnih vozila.

Manje parade održavaju se u još 22 grada širom Rusije. Nekad se u Beogradu, takodje, održavala prava vojna parada za 1.maj, a zatim su je pomerili na 9. maj, ako se dobro sećam.  Mislim da je poslednja bila 1985.godine. Kasnije se to u Srbiji pretvorilo u “bacanje kapa” po završetku školovanja novog oficirskog kadra. To je dobra odluka-vojne parade se skupe, više su sajmovi oružja onih sila koje žele da pokažu šta imaju i mogu.

 

Verovatno zato ove godine u Moskvi u paradi učestvuju helikopteri,  migovi su već vidjeni … ali nisu zaboravljeni.

Svaka ova parada liči jedna na drugu, pokazuje moć i kontinuitet “Crvene armije”, opominje “koga treba”, ipak ima nešto malo topline na  izborananim  licima malobrojnih živih svedoka tih ratnih dana.

U današnjoj vesti o ovom dogadjaju još nešto izaziva sličnu jezu kao i bat vojničkih čizama i huk vojne mašinerije, mada zvuči skoro šaljivo:

“Nakon obilnih kiša ovog jutra, rusko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da su poslati mlazni avioni kako bi rasterali kišne oblake i pokušali da poboljšaju vremenske prilike, što je postala uobičajena praksa za velike događaje u ruskoj prestonici.Portparol ruskog ratnog vazduhoplovstva Vladimir Drik rekao je za Itar-Tas s da su jutros poletela četiri aviona opremljena posebnim hemijskim sredstvima za rasterivanje oblaka.”

Igre s klimom nisu ništa manje opasne od ratnih igara…