Iz pera nekih drugih o zivotu i izmisljenom

Sve manje verujem da je lako i spontano postati pisac, cak i los. Iznenadjujuce je koliko ipak ima dobrih pisaca, valjda isto toliko i losih, koji nekako ispisu to sto su hteli i neko im objavi. Pokusacu da se ne izgubim u preplitanju ove “filozofije” zasto necu nikad postati pisac cak i uz blagonaklonost izvesnih (neprofesionalnih) ljudi i njihivu pohvalu da bih mogla da probam. Procitala sam u knjizi koja uci pisce (potencijalne i s voljom) kako da pisu i kako da vezbaju svaki dan, da pisu na svaku temu i o svacemu, svakome… znaci, tezak rad, jos jedan fakultet i mnogo nezadovoljstva, pa vise uzivam da procitam nesto sto mi lici na ono “bas bih ovako napusala kad bih umela” ili malo prostije-bas mi je leglo. 

Jedan od clanaka koji spada u takve je s bloga profanog naziva “A Femme D’Un Certain Age”-“Zena izvesnih godina”, uprkos tome, vrlo kvalitetno pisano (autor priznat i poznat dugogodisnji novinar),  a u povodu smrti Sarla Aznavura (o kome je ovih dana bilo nebrojeno clanaka). 

http://tishjett.com/category/featured