S lavandom u zimu

Godinama sam bila ubedjena da je lavanda kao i oleander tipična mediteranska biljka, uvek me je taj miris, lako prepoznatljiv u masi drugih, podsećao na more, na minijaturne flašice i raznobojne jastučiće pune ousušenog cveta kupljene na lokalnoj pijaci ili rivi, donete kući s letovanja da nam ormani u toku godine budu mirišljavi i sigurni protiv moljaca.

Kasnije sam otkrila lavandu u baštama po Vojvodini, u Beogradu, u Sloveniji, na Kopaoniku, mada su u ormanima jastučice zamenili razni industrijski proizvodi.

Miris je svuda bio isti-zanosan, boje su malo varirale. Miris mi je lečio glavobolju, relaksirao u fantastičnim penama za kupanje uz koje sam naučla da lavanda može bit i engleska i francuska, da je provansalska na daleko čuvena, čak nadjoh da je ima žute!

Ove sezone me je lavanda prvi put oduševila, obuzela kao modna boja, u širokom rasponu svojih klasičnih ljubičastih nijansi, divno je upakovanu u izmedju tonova sive, plave, purpurne, indigo… zajedno s njima odgovarajući na pitanje šta je u trendu.

I tako gledam kišne dane jeseni i čekam neizvesnu zimu kroz vizuru polja lavande. Narednih dana ću se truditi da (sasavim) ne padnem pod uticaj modnih izazova, da dodam garderobi samo ponešto veselo L-i-La kao lavanda. Razmišljam o torbi, da bude posebna i nosiva s svim ostalim stvarima (što mi je uspelo s letnjim izborom) , a lavanda ide sjajno uz zeleno (boju koju uvek volim bez  obzira na trend), kao i u prirodi.