No.1 balkon srece

Pitam se koliko su sreća i neke okolnosti povezane s njom bitni da bi neko postao No. 1. U pitanju su nijanse koje u nekom trenutku ovenčaju slavom prvog i zamrače sreću drugom, kvalitet je neosporno potreban za no.1, svi kvaliteti koji su nasmejanu Anu Ivanović odveli na već pomijani balkon u Beogradu, postoje i kod Jelene Janković i čini mi se da Ana ne bi imala niša protiv da su zajednički otpozdravile s tog mesta, ona ne bi izgubila ništa od slave, a Jelena bi dobila ono što sigurno zaslužuje.

No, u Srbiji kao da je lakše biti poslednji nego drugi, treći…..Nisam baš sigurna šta je Tadić u svojoj čestitki poručio, ali bi me iznenadilo da se setio i poslao čestitke i pohvale i našoj polufinalistkinji Roland Garosa, sem ako i tu postoji čvrst protokol.

I tako Jelena piše na svom blogu da je očekivala da igra u finalu, pobedi i postane broj jedan. Kaže i da je sport takav, da su izgubljene partije deo igre i da se okreće budućnosti i onome što je čeka na Vimbldonu… Njena mladost (23) ima snagu i optimizam, ali i mudrosti da izbegne gorčinu zbog poraza i ovaj put propuštenog mesta na balkonu. Odmara se na Zlatiboru i uživa u prirodi, domaćim specijalitetima i susretima s jednostavnim i iskrenim ljudima, kako piše. I na lokalnoj pijaci ljudi je prepoznaju i čestitaju, to je itekako vredno.

Kako obično kažu u fudbalu: “lopta je okrugla”.

Drago mi je što su i Ana i Jelena tako sjajne sportistkinje, srećna sam što su obe naše, navijam za njih!

Nažalost, ne mogu da ovih dana navijam za naše fudbalere-zato mogu za dobar fudbal-napred Holandjani!

Balkon će se još načekati naše jedanaestorice.