Prokislo pre roka

Jutrošnji mali incident u toku uobičajene pripreme kafe s MLEKOM izazvao je ovu priču, mnogo više razmišljanja nego što bi se očekivalo zbog banalnog dogadjaja s novootvorenim pakovanjem tzv. “trajnog” mleka koje je bilo pokvareno, ugrušalo se kao da je po starinski kišeljeno, a tetrapak je bio pod rukom lako trbušast, a to na prvi pogled nije bilo uočljivo.
Srećom u kući smo imali drugo pakovanje, pokazalo se ispravno. Čemu onda priča?
Sigurno se to svakom od nas desilo, pa se postavlja pitanje šta u tom trenutku uraditi: vratiti pokvarenu robu u radnju gde je kupljena, pozvati inspekciju, jednostavno primiti to kao malu štetu i ne gubiti vreme više oko toga. Dosadašnje dugo iskustvo s prodavnicama i prodavcima me je naučilo da je užasan gubitak vremena i ponižavajući svaki pokušaj ostvarivanja PRAVA POTROŠAČA, te da se nešto ponekad može uraditi ukoliko reagujete u roku od 10 min, na kratkoj relaciji komšijska samoposluga-kuća, recimo ako otvorite pakovanje sira koji bazdi i budjav je (nije mu to u opisu kvaliteta i porekla), niste još bacili račun i imate strpljenja da sačekate nekog jako zauzetog šefa! I istrpite svakakva glupa sumnjičenja da ste zamenili sir nekim optpatkom od kuće, sve dok ne dignete ogromnu dževu da cela samoposluga čuje, zapretite svim i svačim. Meni ta vrsta društvenog života i zabave ne prija, mada povremeno moram da pokazem zube kad ponovo i ponovo pokušaju da me prevare s obogaćenim računom, što je za posebnu i veoma dugu priču u bezbroj nastavaka.
Tako smo jutros bez dileme odlučili da prokislo mleko ne reklamiramo, iz praktičnih razloga-kupljeno je pre nedelju dana u “korpi” s još četiri ista i nekoliko jogurta (nadam se da će jedno preostalo pakovanje biti ispravno), račun, naravno, nismo sačuvali, a to što u komšijskoj samoposluzi kupujemo dve ipo decenije i trenutno nemamo mogućnosti da odemo kod konkurencije, koja je daleko za naš način života, postalo je tužna istorija nepoštovanja potrošača i zaživelog fenomena MONOPOLA.
Objavljeno je da “Delta Maxi” zauzima 69,4% beogradskog tržišta s 284 maloprodajna objekta, prema podacima Komisije za zaštitu konkurencije. Ništa nije bolja situacija ni s monopolom u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda. Pored antimonopolskog zakona, prateći zahteve EU da se neke nove civilizacijske tekovine uvedu i kod nas donešen je ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (“Službeni glasnik RS”, broj 79/2005) u kome se kaže na ovu temu:

“1. Sigurnost proizvoda i ambalaže

Član 5.

Proizvodi, proizvodni procesi i usluge moraju biti sigurni po život i zdravlje potrošača i životnu sredinu.

Proizvodi i usluge moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, važećim standardima, običajima, tehničkim i drugim propisima.

Član 6.

Zabranjena je prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na propisan način, u skladu sa zakonom.

Član 7.

Ambalaža mora biti neškodljiva za zdravlje potrošača i životnu sredinu. Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim se obezbeđuje očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvaliteta proizvoda. ”

ITD. Superrrrr!!!!
Na sajtu www.nops.org.yu može se, pored zakona naći i Nacionalni program zaštite potrošača za period od 2007. do 2012. godine od oko 50 strana, cela knjiga, koju nisam imala strpljenja da čitam, ipak privuklo mi je pažnju OVO:

“Даља примена Закона о заштити потрошача, у 2006. години, дакле само после једне године од његовог доношења, дала је ефекте у повећању предузетих мера стављања робе ван промета због неодговарујећег квалитета за 42%, утврђивању имовинске користи због повреда прописа о ценама и неовлашћеног обављања делатности за 87% и повећања броја пријава суду части за 35%, али је смањен број поднетих пријава за за привредне преступе са 464 на 358 пријава (смањење за 23%), за прекршаје је број пријава смањен са 14.373 на 9.329 (мање 31%), број донетих решења о отклањању недостатака је смањен са 20.549 на 17.304 (мање 16%), решења о одузимању робе са 3.524 на 1852 (мање за 48%), решења о привременом затварању објеката са 3.325 на 2.328 (мање за 30%) као и изречених мандатних казни са 43.648 на 18.725 (мање за 57%).”

Statistika je čudo, lako zavede, ono što je meni jedino relevantno je sledeća konstatacija:
“Међутим, и поред ових позитивних резултата инспекцијске контроле и упоредне анализе организације потрошача и предузетих мера стање у области заштите потрошача, евидентно, још није задовољавајуће.

Tako smo zatvorili krug. Oprezno sipajte mleko, mi smo imali sreće, prvo je krenula surutka i videlo se da ima u tami tetrapaka kiselog mleka i mladog sira, proces je moglo biti u ranijoj fazi neprimetan na oko:). Pravde radi rok trajanja na mleku je dobar. To verovatno znači da niko nije kriv.

Volela bih da nas edukuju kako da kao u drugim zemljama masovno reagujemo na monopoliste, neopravdana poskupljenja, prevare i nekvalitetnu robu, kako da se izborimo za naša prava, da nas poštuju kao potrošača i pomalo drhte da li ćemo ponovo doći.