Archive for the ‘Naš pas’ Category

1. maj-prvi ovakav

Restrikcije kretanja i vanredno stanje jos uvek na snazi. Druzenje na distanci i preko interneta, zoomiramo se za 1. maj i nazdravljamo za rodjendan.  Kisni 2.maj, nista novo, nekad je takav samo 1., nekad oba, nekad i tri dana, retko da je praznik suncan svih dana. Mozda ce ova kisa biti dobar uvod u slobodniju nedelju, bar za neke. Strpljivo cekamo nas red da izadjemo u setnju, kisa bi mogla da napravi pauzu bar na sat-dva. 

Policijski cas

Atmosfera u Beogradu u nasem komsiluku: koji minut pre pocetka policijskog casa kruzi helikopter u niskom letu, zatim dug snazan aplauz za medicisko osoblje, a mi se spremamo za video druzenje s najbluzima. Atos proverava opremu, nije vredela opomena, morali smo da mu stavimo posebnu stolicu. Helikopter kruzi. Bezbedno druzenje nas razveselilo, zakazano za sutra u isto vreme.

Jesen u Beogradu

Jesen u Beogradu: jutarnja magla i zimsko racunanje vremena. Copor jutra na Kalisu nista ne moze spreciti da prosetaju. Autumn in Belgrade with morning fog but walking dog company is always there at Kalemegdan (“Kalis”).

Vremeplov

Vreme, iznenadim se koliko je proslo od nekih dogadjaja, nama bitnih. Ovako se Atos 2011. upoznao s koferom, Stefanovim. Posle je prestao da se “pakuje”, ne znam kako je u svojoj glavi “spakovao” promenu koja je nastala u njegovom i nasim zivotima, srecom nije bio ljut ni kad mu je gazda odlazio, ni kad je dolazio. Nedavno smo mogli da proslavimo petogodisnjicu Stefanovog doktorata, ali smo zaboravili…imamo druge price.

Zimski dan na Kalemegdanu

Danas vrlo sveze ujutru, na Kalemegdanu vazduh skoro planinski, cak cist (posle proslih dana s vetrom). Atos raspolozen i cio, trci kao vihor, mozda je za njega optimalna temperatura oko nule (a mozda mu je kaputic laksi od zimskog krzna). Imali smo lep kondicioni trening, oboje. I nije bilo tako pusto kao sto izgleda na fotografijama-:).

Nedelja, nemam vremena za odmor

Covek ne bira depresiju, ona ga vreba. I mi moramo da je vrebamo i prepoznajemo kod sebe i drugih-takva su vremena. Ako sam vas uplasila mislim da nema razloga! Danas sam, mada je nedelja, najzad krenula u jednu od najmrskijih aktivnosti u mom zivotu-sezonska zamena garderobe….(u)baci-izbaci…. Fotografije izostavljam, cak sam i rucak spremila-iskombinovala s dobrim ostakom od ranje, przila krompirice, popila casu-dve vina (na nozici)….nastavak sledi, mislim velike seobe stvari.

Da li postoji statistika o depresivnim ljudima medju vlasnicima pasa? Znam da postoji o prezivljavanju posle infarkta: ukolko se ima pas-prezivljavanje oko 90%, bez-mnogo manje… volim sto imam(o) psa pre eventualnog infarkta, nas antidepresiv bez premca! 

Ima jos nesto, savladati svest o bezdusnosti drustveng uredjenja najcesce zvanog kapitalizam (uz razne prideve) i vodja koji nas prodaju u bescenje. Nisam fan idalistickih ideja komunizma i socijalizma, maglu i smog su pravili svi. 

Svi smo na neki nacin sami, nasa borba je individualna cak i uz ljubav i podsku najblizih. 

Pametan covek ( Mark Fiser) koji nije izdrzao pritisak saznanja o brskrupulznosti rekao je: “Moć kapitalističkog realizma izvodi se delom iz načina na koji kapitalizam obuhvata i proždire svu prethodnu istoriju: to je jedan od rezultata njegovog ‘sistema jednakosti’ koji svim kulturnim objektima, bili oni religiozna ikonografija, pornografija ili Marksov ‘Kapital’, može da prida monetarnu vrednost. Prošetajte Britanskim muzejem, u kojem su objekti istrgnuti iz svojih životnih svetova, poslagani kao da se nalaze na palubi neke predatorske svemirske letelice, i dobićete moćnu sliku i priliku tog procesa na delu. Tokom pretvaranja praksi i rituala u puke estetske objekte, uverenja prethodnih kultura objektivno se ironizuju, transformišu se u artefakte.”

Ne smemo dozvoliti da nam oduzmu bas sve i pretvore u monetu! 

Priče o životinjama i ljudima

Svet životinja i kućni ljubimci su tema bez kraja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mi smo pet friendly firma. Povremeno nam dodju u posetu  naši  ljubimci, ponekad ugostimo  u prolaznoj poseti  ostavljene mladunce dok ne odu svojim usvojiteljima, a ovih dana nam je na terasu stigao mlad golub-ćuban , prstenovan i očigledno zalutao sa probnog leta.  Čekamo kad će da nastavi putovanje, vrati se svom gazdi, a u medjuvremenu ga hranimo da ojača. I pomalo brinemo da starosedeoci terase ne budu grubi prema njemu.

 

 

 

Knjiga utisaka 2009-Atos vodi!

Atos je napunio 7 meseci. Doneo je radost svakom danu koji  je s nama. Već je bio omiljen i poznat u kraju kao slatki klempa (na jedno uvo), ali, uz sve skeptike i teoretičare podizanja ušiju kod štenadi,  nas Vesti  je sustigao standarde, ne samo po težini. Najzad i ošišan (ta tema je za posebno poglavlje),  naglo “smršavio”, nekako iznenada nam  se probudio  načuljen s oba podignuta uha, neprekidno aktivna kao dve super antene  (uz internu dilemu da li su možda mogla biti malo manja). Očigledno ubrzano prestaje da bude pufnasto simpatično štene. Ista priča kao i s decom, jedno leto promeni sve.

Imao je, nažalost, već i hiruršku intervenciju: vadjenje “strelice popinog praseta” iz šape, zvuči sasvim neozbiljno, a napravi nevolju. To je ona trava -korov, što se lako lepi za odeću i deca vole da se gadjaju njome. Ponekad se pitam kako uopšte preživljavaju  psi lutalice prepušteni srećnoj zvezdi, ako je imaju. O svemu se mora voditi računa ma koliko je mališa porastao i deluje već snažno s novim ozbiljnim zubima, lakim veštim skokom na mesta koja ga zanimaju, lavežom koji može da prevari ko se krije iza njega (srčani terijer za koga kazu da je “veliki pas u malom telu”).

Danas je dobio svoju prvu pravu prirodnu kosku i dokazao da je stvarno pas u duši, a ne samo naša maza. Potpuno  je bio obuzet njenim krckanjem. Igračke su igračke, al’ koska je koska.

Atos vodi bez konkurencije u mojoj “Knjizi utisaka” za ovu godinu. On se smeška, uverite se i sami.

Lepša strana stvarnosti-Atos

Atos je napunio pet meseci i četiri puta je teži nego kad je stigao kod nas. Promenio je skoro sve zube. Još se bori s ušima, svako ima svoj ritam odrastanja, važna je dobra narav, umiljat je i šaškast. I da ne  verujemo u onu priču o ružnom pačetu i labudu, on je lepša strana naše stvarnosti i mnogo ga volimo.

Atos u prvoj šetnji

Prošle nedelje Atos je napunio tri meseca, završio s karantinom posle vakcine i izišao u prvu šetnju. Samo on zna koliko se radovao, a mi smo mogli da zaključimo po njegovom skakutanju i šetnjama koje su usledile da je spreman za izlaske i susrete s psima i ljudima, ali po lepom vremenu, da mu tanana dlaka i nežne šape ostanu suvi. Danas je opet hladno i kišno-Atos je ceo dan kod kuće.