Cik-Cak Monogram

Just another WordPress weblog

Archive for the ‘kultura’ Category

Oct
16

Iz pera nekih drugih o zivotu i izmisljenom

Sve manje verujem da je lako i spontano postati pisac, cak i los. Iznenadjujuce je koliko ipak ima dobrih pisaca, valjda isto toliko i losih, koji nekako ispisu to sto su hteli i neko im objavi. Pokusacu da se ne izgubim u preplitanju ove “filozofije” zasto necu nikad postati pisac cak i uz blagonaklonost izvesnih (neprofesionalnih) ljudi i njihivu pohvalu da bih mogla da probam. Procitala sam u knjizi koja uci pisce (potencijalne i s voljom) kako da pisu i kako da vezbaju svaki dan, da pisu na svaku temu i o svacemu, svakome… znaci, tezak rad, jos jedan fakultet i mnogo nezadovoljstva, pa vise uzivam da procitam nesto sto mi lici na ono “bas bih ovako napusala kad bih umela” ili malo prostije-bas mi je leglo. 

Jedan od clanaka koji spada u takve je s bloga profanog naziva “A Femme D’Un Certain Age”-“Zena izvesnih godina”, uprkos tome, vrlo kvalitetno pisano (autor priznat i poznat dugogodisnji novinar),  a u povodu smrti Sarla Aznavura (o kome je ovih dana bilo nebrojeno clanaka). 

http://tishjett.com/category/featured

Apr
11

Trn u mom oku-rusevine Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu u Beogradu

Cak i (generalno) dobra vest moze da mi pokvari raspolozenje ako procitam komentar nekog od (su)gradjana (!?). Sad je tema projekat sredjivanja mesta na kome je bila do bombardovanja 6.aprila 1941. Narodna biblioteka, a od tada rusevina kao “NISTA” da svedoci o velikom kulturnom gubitku i zlocinu, tek povremeno neke table, urusene zicane ograde, pesnicko vece pored zatravljenog zida, uglavnom raj za mnoge generacije slobodnih macaka s Kosancicevog venca. Razumem da ce biti razlicitih pogleda na predlozeno arhitektonsko resenje, ali NE RAZUMEM DA CE IKO PITATI OD CIJIH PARA i to u kontekstu “preuzimanja” aerodroma u Nisu, mesanje “baba i zaba” i potpuno razotkrivanje ravnodusnosti prema nacionalnom blagu i nasledju. Kad procitam takvo pitanje izgubim svaku nadu i shvatim zasto jos uvek mesto nije obelezeno dostojno naroda s tradicijom i kulturom.

Mar
22

I ovde i tamo

Sigurno znate onu fontanu na Kalemegdanu, u centralnom delu, ribara s zmijom, lepu klasicnu, da ne kazem starinsku, slikali smo se pored ili “s njom” generacijama… Da li znate da nije unikat? Otkrila sam to danas-postoji ista u Zagrebu! Prica je kao iz romana….samo zivot moze tako da je zacini.
Evo sta kaze wikipedia o umetniku Simeonu Roksandicu i njegovom delu “Zlosrećni ribar”:

Skulpturu je uradio u svom ateljeu u Rimu za Balkansku izložbu u Londonu 1907. Postoji zanimljivost vezana za ovu skulpturu. Greškom je obavešten da je brod koji je prevozio skulpturu potonuo pa je od gipsane makete uradio novi odlivak, tako da je na kraju završio sa 2 istovetna rada. Jedan je otkupio grad Beograd 1912. godine, a drugi opština Zagreb i fontanu postavila na Griču.

Feb
10

Razlicitost putovanja

Volim da putujem, da otkrivam lokalnu hranu, pored umetnickih i prirodnih lepota.Neka se putovanja najave, pa ne ostvare, pojave se druga u izgledu, a  neka s cekaju godinama i stoje na listi “onih sto moramo…”. U medjuvremenu: sta?

Shvatilam sam da putovanje moze biti i mali kulturolosko gastronimski izlet, ne samo iz fotelje uz tv, vec i kao odlazak u kupovinu. Juce smo bili na putovanju u “Svedsku u malom”, IKEA u Beogradu, toliko smo se zamajali u razgledanju da smo ostali na rucku, odlicnom, mada ne znam da li Svedi jedu curetinu ili rebarca, tipicnije smo preskocili. Ostaje za sledeci put, kao i svedska samoposluga da pokupimo losos i jos poneki sos i dzem od bobica. 

Danas madjarska tura s medjustanicom na Kalenic’ pijaci na grckoj tezgi, a pre toga jos 1l soka od zove, da ga uporedimo s svedskim, zatim tezga s tursijom-tek za probu ljute pecene. Bilo je na pijaci jos primamljvih “suvenira”, al’ je jedan ceger vec bio pun. Na 5min od pijace specijalizovana samoposluga s originalnim madjarskim proizvodima. Drugi ceger napunjen, mogla su i tri… Zadovoljna sam ovim putovanjem. Ipak ostade mi ceznja za lalama, nemam cak ni sliku.

Jun
01

Beatles, 50 years after

When I’m Sixty Four”
When I get older losing my hair

Many years from now

Will you still be sending me a valentine

Birthday greetings, bottle of wine?

If I’d been out till quarter to three

Would you lock the door?

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?
You’ll be older too

And if you say the word

I could stay with you
I could be handy, mending a fuse

When your lights have gone

You can knit a sweater by the fireside

Sunday mornings go for a ride

Doing the garden, digging the weeds

Who could ask for more?

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?
Every summer we can rent a cottage in the Isle of Wight

If it’s not too dear

We shall scrimp and save

Grandchildren on your knee

Vera, Chuck & Dave
Send me a postcard, drop me a line

Stating point of view

Indicate precisely what you mean to say

Yours sincerely, wasting away

Give me your answer, fill in a form

Mine for evermore

Will you still need me, will you still feed me

When I’m sixty-four?

Ho!

Jun
01

Ljubav prema grupi Beatles ne jenjava

“U četvrtak, 1. juna u beogradskom Domu omladine biće održana tribina pod nazivom: The Beatles “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” koji je nedavno (moja napomena:na danasnji dan pusten u prodaju u UK) proslavio 50 godina od objavljivanja, a smatra se najboljim rok albumom svih vremena.

Album grupe The Beatles „Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ smatra se najboljom pločom svih vremena i u skoro svim izborima kritičara i publike i dalje završava na samom vrhu liste. Njegova pedesetogodišnjica obeležava se širom sveta, a u srpskoj prestonici će se o ovom fenomenu pričati uz prisustvo eminentnih stručnjaka i muzičara, čije je stvaralaštvo inspirisano ovom fascinantnom vizijom The Beatlesa, koja i posle pola veka uzbuđuje slušaoce.”

Svako od nas koji smo ziveli s njihovim nastankom i razvojem ima svoj odnos prema ovoj slavnoj grupi, svoja secanja, emocije…. Jedna od pesama s slavljenickog albuma “Kad budem imao 64 godine” ( When I’m 64″) u mojim ranim tinejdzerskim godinama zvucala mi je lepo, ali m je tekst bio nekako smesan i dalek…sad mi se bas dopada u celini-:). 

Stimulans za aktivnije ucenje engleskog jezika (van programa osnovne skole gde je bilo lako dobiti peticu) bili su bas Beatles, nije mi bilo dovoljno da slusam muziku. U to vreme nije bilo velikog izbora institucija za ucenje stranih jezika, a ja sam imala srecu da mi na preporku roditelji nadju izuzetnu profesorku i zanimljivu mladu zenu za posebne casove. Mislim da je to bilo bas te 1967. (Profesorka) Julijana je tad imala verovatno oko trideset i koristila je metode koje su tek kasnje uvdene i originalne oksfordske udzbenike, zanimljivu literaturu i teme za konverzaciju. Isla sam na cas kao kod malo starije prjateljice na prvu kafu, mada su domaci zadaci bili zakon i lekcije iz udzbenika. Ubrzo sam jos vise uzivala u Beatlesima i njihovim pesmama, kao i svemu vezanom za to druženje-ucenje….

Jun
06

Dijamantski kontinuitet

 

Britanska kraljica Elizabeta II dostojanstveno nosi svoje godine (rodjena 1926.) i ume da se zahvali naciji (i preostalim podanicima u svetu) na podršci, kao i svima onima koji su jubilej 60 godina njene vladavine spektakularno organizovali.

Kraljevska statistika beleži za 60 godina mnoga putovanja širom globusa, audijencija ministara i premijera, da je ugostila dvojicu papa, mnogo brodova srećno porinutih u more, mnoga kumstava, mnogo baštenskih zabava, mnogo odgovora na pisma običnih ljudi,  poslatih božićnih čestitki, dobrotvornih pokroviteljstava i  akcija…

Naučila je da vozi 1945. Udala se 1947. i u istoriji kraljevine je do sada jedini naslednik prestola koji je pre krunisanja ušao u brak.

 

 

 

Kraljica, koja je veliki ljubitelj tipične ovčarske rase korgi, svojoj zemlji je igrom slučaja „poklonila“ i novu rasu pasa „dorgi“, mešance jazavičara i korgija. Kraljevski šarmantno.

May
16

Noć koja obećava

Protekli vikend je bio poseban. Mogu da posvedočim da je u Noći muzeja u gradu Beogradu, naročito u zoni “istorijskog” centra, gužva bila ništa manja nego predhodne noći  u petak 13.  u toku “Shopping night” (pokušala sam da prošetam psa).

To je definitivno dobra vest – “Noć muzeja” je postala brend. Nestvarno je videti duge redove ispred Narodnog muzeja, Narodne banke, Doma vojske, i mnogih drugih mesta gde su se održavale izložbe i hepeninzi. Zbunjuje me što mi se retko u mom prilično dugom životu dogodilo da vidim red ispred nekih vrata koja vodu u svet kulturnih dogadjanja. Zbunjuje me i što je na mnoge u izložbe u gradu ulaz SLOBODAN,  a posetioci ne navaljuju da ih vide. “Zbirna ulaznica” od 350 dinara za sve lokacije ne može biti  jedini razlog da interes za kulturu i nauku tako naglo skoči jednom godišnje. Mogući razlog vidim u tome što je od prvih “izdanja”ove manifestacije bilo je mnogo jedinstvenih dogadjanja pripremljenih samo za tu noć-sad ili nikad uvek daje posebnost i privlačnost.

A, možda ljudi ponekad požele i drugačije druženje, makar i u dugačkom redu…. I ako izražavam sumnju da su neki  bili tu samo iz želje da budu in, no bolje ikad-nego nikad.

Kuriozitet ovogodišnje noći je “otkriće” svečanih dvorana Palate Srbija, nekadašnjeg SIV-a, a red je i ispred bio podugačak. Najavljena bogata zbirka umetničkih dela je bila u drugom planu iza radoznalosti da se zaviri u “zabranjeni grad” bivše Jugoslavije.

Objavljeno je da u toj noći bilo oko 280.000 posetilaca u Beogradu, 105.000 u Novom Sadu, 5.000 u Nišu, 4.000 u Kragujevcu, 10.000 u Zrenjaninu, 19.000 u Šapcu  itd. u 65 mesta u Srbiji na skoro 500 lokacija.

Dobar marketing može da napravi čudo, vredi svaku paru, pogotovo ako donosi prave vrednosti, ne samo trgovački uspeh.

U nekim gradovima po svetu otkrila sam da postoje dani ili doba dana kada muzeji ne naplaćuju ulaznice. Uvek je bolji pun muzej koji ima  “happy hour”, nego prazan koji ima službeničko radno vreme, i/ili ne radi vikendom. Marketing ne mora da bude skup.

Nisam nigde našla kako se, osim za troškove tekućeg marketinga same manifestacije, koristi novac od prodatih ulaznica. Suma nije mala ako je bilo oko pola miliona posetilaca.

 

 

 

Moj rezultat obilaska te noći nije zavidan-samo izložba o novom muzeju na  Akropolju u Helenskom fondu za kulturu, gde se nije čekao red za ulazak i nisu mi tražili kartu. Ipak, bila sam u dobrom društvu i prijala mi je šetnja u pokušaju da udjem još na neka vrata. Nažalost, nisam imala volje da stanem u red. Pokušaću nekog drugog dana, ako uspem da se uklopim u njihovo radno vreme.

May
13

Poruke iz Zaječara

 

 

 

 

 

 

 

 

Mar
16

Mirno i zajedno

Japan je u mojim očima uvek spadao u kategoriju  “ČUDNA ZEMLJA”, s mnogo pozitivnih strana, vrednoćom  za divljenje i mentalitetom koji me zbunjuje. Radovalo me je što kod nas ima ljudi koji ih bolje poznaju i prihvataju njihov potpuno drugačiji emotivni sklop, što razvijaju japansko –srpsko prijateljstvo,  a Japan nama kao velika i uspešna ekonomija pomaže na mnogo načina.

Tragična situacija u kojoj su se našli potvrdila je da su izuzetni , i  toliko neobični da se  na njima ne vidi očaj  u očajnoj situaciji, uz  osmeh, koji krije duboku tugu zbog gubitaka, govore o svojoj nesreći, jer kažu da njihova kultura ne dozvoljava da druge opterećuju svojim osećanjima, japanska tradicija nalaže da pojedinac ne sme da svoja loša osećanja  prenosi na druge ljude.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nikad pre nisam čula da se bilo-gde i bilo-kada  dogodilo da su supermarketi u vreme krize drastično snizili cene proizvoda, da  su vlasnici aparata za kupovinu pića, otvorili vrata svojih frižidera za sve volontere i one koji rade na neophodnim poslovima.

 

 

Statistike pokazuju nisku stopu kriminala u Japanu. Objašnjenje opet leži u tradiciji po kojoj  ukoliko bi neko ukrao time ne bi samo narušio svoj ugled, već i ugled cele svoje porodice. I zato svih ovih dana, različito od drugih zemalja pogodjenih elementarnim nepogodama, kod njih  nije bilo ni pljački niti bilokakvih nereda.

Čak i u ovom trenutku,  kažu poznavaoci njihove kulture, traženje pomoći sa strane  predstavlja im problem. Poziv stručnjacima za nuklearke i nuklearnu energiju iz sveta dodatno  govori o ozbiljnosti  i težini situacije!

U Japanu ovih dana parola “MIRNO I ZAJEDNO” nije samo prazna priča.