Archive for the ‘Moj grad’ Category

Predvidjanja troskova radova i novog izgleda centra Beograda

Procitah da je procenjena vrednost radova na rekonstrukciji Trga Republike 7,5 milijardi evra! Ne znam da li u to spada i izgradnja nove Opere umesto (decenijama) privremenog “staklenca” i sve ostalo najavljeno u (prilozenom) clanku iz 2017. Tesko mogu da zamislim da nece biti dodatnih troskova….

Volim Beograd, zelim mu najbolje i (nama) njegovim gradjanima, brinem da li cemo moci da otplatimo sve ovo (uglavnom sminkanje) plus (neophodni) metro i da ce i moji unuci, ako ostanu ovde, dugo to placati.
https://www.blic.rs/vesti/beograd/trg-republike-necete-prepoznati-rekonstrukcija-pocinje-sledece-godine-a-posle-nje-ce/k9wwnk4

Letnje novosti-Beograd pod opsadom infrastruktirnih i drugih rekonstrukcija-velikih gradjevinskih radova

Vreme prilicno stabilno toplo poslednjih nedelja pogoduje pocetku-nastavku velike rekonatrukcije centra Beograda. Vrzmaju mi se po glavi mnoga pitanja i dileme. 

Evo sta nam se sprema, 24h-dan-noc-around the clock-24/7, do 1.marta 2019. u I fazi. Nemam pojma sta mogu da rade 420 dana na tom malom prostoru? Kopaju metro stanicu?

“Mi smo izvođaču omogućili da radi 24 sata, a razlog tome je što ovde nema stanara i može da se radi. Na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište postavljene su kamere na samom gradilišlu, a građani će moći u svakom trenutku da prate šta se radi”, rekao je Vesić i najavio da će praksa sa kamerama biti na svim većim gradilištima.

On je kazao da očekuje da će kompanija,  koja je izvođač radova završiti radove na vreme, a da uređenje trga “nije jednostavno jer je dosta stvari na njemu pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika”.

http://rs.n1info.com/a413742/Vesti/Rekonstrukcija-Trga-Republike-u-Beogradu.html

Trn u mom oku-rusevine Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu u Beogradu

Cak i (generalno) dobra vest moze da mi pokvari raspolozenje ako procitam komentar nekog od (su)gradjana (!?). Sad je tema projekat sredjivanja mesta na kome je bila do bombardovanja 6.aprila 1941. Narodna biblioteka, a od tada rusevina kao “NISTA” da svedoci o velikom kulturnom gubitku i zlocinu, tek povremeno neke table, urusene zicane ograde, pesnicko vece pored zatravljenog zida, uglavnom raj za mnoge generacije slobodnih macaka s Kosancicevog venca. Razumem da ce biti razlicitih pogleda na predlozeno arhitektonsko resenje, ali NE RAZUMEM DA CE IKO PITATI OD CIJIH PARA i to u kontekstu “preuzimanja” aerodroma u Nisu, mesanje “baba i zaba” i potpuno razotkrivanje ravnodusnosti prema nacionalnom blagu i nasledju. Kad procitam takvo pitanje izgubim svaku nadu i shvatim zasto jos uvek mesto nije obelezeno dostojno naroda s tradicijom i kulturom.

Bombardovanje Beograda

Mi se (porodicno) secamo 6.aprila 1941. kao da smo svedoci, mada, nazalost, tad preziveli svedoci sad vise nisu s nama. Jeza je u mojim mislima uvek tog dana, mada to niko nece primetiti. I pitanje bez odgovora koliko bi zivot moje porodice bio drugaciji da nije bilo nemackog bombardovanja Beograda 6.aprila 1941. 

Sneg u Beogradu

Sinoc. 

I ovde i tamo

Sigurno znate onu fontanu na Kalemegdanu, u centralnom delu, ribara s zmijom, lepu klasicnu, da ne kazem starinsku, slikali smo se pored ili “s njom” generacijama… Da li znate da nije unikat? Otkrila sam to danas-postoji ista u Zagrebu! Prica je kao iz romana….samo zivot moze tako da je zacini.
Evo sta kaze wikipedia o umetniku Simeonu Roksandicu i njegovom delu “Zlosrećni ribar”:

Skulpturu je uradio u svom ateljeu u Rimu za Balkansku izložbu u Londonu 1907. Postoji zanimljivost vezana za ovu skulpturu. Greškom je obavešten da je brod koji je prevozio skulpturu potonuo pa je od gipsane makete uradio novi odlivak, tako da je na kraju završio sa 2 istovetna rada. Jedan je otkupio grad Beograd 1912. godine, a drugi opština Zagreb i fontanu postavila na Griču.

Zimski dan na Kalemegdanu

Danas vrlo sveze ujutru, na Kalemegdanu vazduh skoro planinski, cak cist (posle proslih dana s vetrom). Atos raspolozen i cio, trci kao vihor, mozda je za njega optimalna temperatura oko nule (a mozda mu je kaputic laksi od zimskog krzna). Imali smo lep kondicioni trening, oboje. I nije bilo tako pusto kao sto izgleda na fotografijama-:).

Skok od februara do marta cini cuda

Februarski snegovi i mecave koji su harali Evropom jedva da su dotakli nas, mada se ovde cula poprilicna zalopojka zbog nedelju dana snega i niskih temperatura. Istine radi, zima je bila blaga, izuzimam ona mesta u planinskim zabitima gde nikad nije blaga i jos uvek nema pravog puta, a desi se i neki djak-pesak, sto je, takodje, u opustelim selima, postalo retkost. Uz svu brigu da nas zima ne “pokosi”, grip i drugi virusi rade svoje, a i male boginje, nazalost. 

Nekako se cini da je uvek mart kljucan mesec u godini, ima tu ulogu da shvatimo da je stvarno godina nova, cak i kad su praznicni ukrasi i dalje svetlucali onako bez razloga i smisla. Mart ima svoje tuzne statistike (kazu da je fatalan za stare i bolesne), ima i praznik koji svake godine pokaze kako zenama uglavnom nije bolje i nisu ravnopravnije s muskarcima nego prosle godine, a paznja koju na neki nacin dobiju je jedan od onih fenomena koji se mogu podvuci pod narodnu “ne lipsi magarce do zelene trave”. 

Februar i mart su bili uzburkani ove godine, vazduh je pored smoga i vlage bio pun politicki nakostresenih reci, optuzbi, pretnji, ulagivanja i foliranja, zatim se nije dogodilo nikakvo cudo, kao “grmelo je-rodio se mis”. Kise je bilo par dana, kao i najave kise ostavki po strankama koje su “pale u cabar”, sneg se otopio, al’ je istalo prljavstine koju kisa nije sprala, kao i u politici, prljavstina ostaje, pa ko vidi-vidi. 

Od juce znacajno otopljenje, ljudima je dosta mracnih kratkih dana i nevolja, kafanske baste su pune, lepo je da se bar kafa popije na suncanoj strani ulice…. Nedeljna idila. Kere laju napolju iz pet friendly kafana, a nasa se sunca na tepihu (jutros je setao), kao i obicno, lajao je i on ranje, sad ga vise mrzi da brani teritoriju. Pijem kafu i dopisujem se s sinom porukama na mobilnom, a s muzem porukama na fb, ja sedim u dnevnoj sobi, on u maloj radnoj, u kucnom termnu “cumezu”. Tekstualni razgovor povremeno prekidamo verbalnim uzivo jer prolazi kroz dnevnu sobu da nesto petlja u kuhinji iz koje izlazi zvacuci i ne moze da razgovara punih usta, lepo je vaspitan. Rucka ce biti, ali jos nije na vidiku. Prija mi kucna kafa, mozda mi ublazi prolecnu glavobolju (ne bih da kazem kostobolju). 

Volim prolece, cak vise ono nezvanicno. Cak i kroz prozor. Lekovito je, donosi neku slatku amneziju i osecaj da stvarno ima lepote u svakom danu. Carpe diem. 

Martovska secanja

Nereprezentativna anketa kaze da “Osam od deset ispitanika mlađih od 25 godina ne zna šta se tačno dogodilo 9. marta 1991. godine u centru Beograda.”Ne cudi me….i mnogi stariji od 25 godina su zaboravili, osim onih koji su bili na neki nacin direktni svedoci. Najgore je sto su se iskrivili i demokratski ciljevi i ideje, ostale su samo fotografije…kako se brani vlast. 

Historical photos of the first demonstrationat against Milisvic’s family autocrasy 27 years ago.

Razlicitost putovanja

Volim da putujem, da otkrivam lokalnu hranu, pored umetnickih i prirodnih lepota.Neka se putovanja najave, pa ne ostvare, pojave se druga u izgledu, a  neka s cekaju godinama i stoje na listi “onih sto moramo…”. U medjuvremenu: sta?

Shvatilam sam da putovanje moze biti i mali kulturolosko gastronimski izlet, ne samo iz fotelje uz tv, vec i kao odlazak u kupovinu. Juce smo bili na putovanju u “Svedsku u malom”, IKEA u Beogradu, toliko smo se zamajali u razgledanju da smo ostali na rucku, odlicnom, mada ne znam da li Svedi jedu curetinu ili rebarca, tipicnije smo preskocili. Ostaje za sledeci put, kao i svedska samoposluga da pokupimo losos i jos poneki sos i dzem od bobica. 

Danas madjarska tura s medjustanicom na Kalenic’ pijaci na grckoj tezgi, a pre toga jos 1l soka od zove, da ga uporedimo s svedskim, zatim tezga s tursijom-tek za probu ljute pecene. Bilo je na pijaci jos primamljvih “suvenira”, al’ je jedan ceger vec bio pun. Na 5min od pijace specijalizovana samoposluga s originalnim madjarskim proizvodima. Drugi ceger napunjen, mogla su i tri… Zadovoljna sam ovim putovanjem. Ipak ostade mi ceznja za lalama, nemam cak ni sliku.